Jrišćanstvo uverava da Bog ima kontrolu - a ipak, haotične sile zla oblikuju ljudsku istoriju. Nismo izuzetak. Svakoj generaciji se njene krize čine najgorim. Silina rata u Ukrajini, stalne tenzije i sukobi na Bliskom Istoku, događaji u Venecueli, večite dileme oko datuma i događaja u istoriji..dovoljno je toga da neko pomisli na apokalipsu , kojekakva proročanstva pa i ona iz hrišćanskih tekstova. Jedno od njih nalazi se u Otkrovenju. Pročitah ovih dana " moglo bi se dogoditi već 2026. godine nove ere po našem modernom gregorijanskom kalendaru."!
Pojedini istraživači svetih knjiga dozvoljavaju neku vrstu 'futurističkog' čitanja Otkrovenja, drugi, a njih je više, u tekstu ne pronalaze nikakve 'dvostruke reference'.
Otkrovenje 20:3
"I baci ga u bezdan, zatvori ga i zapečati ga da više ne zavodi narode dok se ne navrši hiljadu godina: i posle toga mora biti pušten na kratko vreme ."
Otkrivenje 20:7,8
" A kad se navrši hiljadu godina, Sotona će biti pušten iz tamnice svoje i izaći će da prevari narode koji su na četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih sakupi na rat; a broj ih je kao pesak morski."
GOG I MAGOG
Termin "Gog i Magog" u Otkrovenju je jedna od mnogih referenci na Stari zavet . Gog je bio knez koji je vladao teritorijom Magoga, severno od Asirije, u čijim su planinama živela plemena - divlji narodi koji su vremenom migrirali na sever prema Crnom moru. Ova plemena su, takoreći, živela na vanjskim rubovima ostalih naroda i sinonim su divljanja i tlačiteljstva. U Otkrivenje 20 piše da su ti narodi "na četiri ugla zemlje" (stih 8), metaforično oni predstavljaju tlačitelje vernika širom Zemlje.
"I baci ga u bezdan, zatvori ga i zapečati ga da više ne zavodi narode dok se ne navrši hiljadu godina: i posle toga mora biti pušten na kratko vreme ."
Otkrivenje 20:7,8
" A kad se navrši hiljadu godina, Sotona će biti pušten iz tamnice svoje i izaći će da prevari narode koji su na četiri kraja zemlje, Goga i Magoga, da ih sakupi na rat; a broj ih je kao pesak morski."
Termin "Gog i Magog" u Otkrovenju je jedna od mnogih referenci na Stari zavet . Gog je bio knez koji je vladao teritorijom Magoga, severno od Asirije, u čijim su planinama živela plemena - divlji narodi koji su vremenom migrirali na sever prema Crnom moru. Ova plemena su, takoreći, živela na vanjskim rubovima ostalih naroda i sinonim su divljanja i tlačiteljstva. U Otkrivenje 20 piše da su ti narodi "na četiri ugla zemlje" (stih 8), metaforično oni predstavljaju tlačitelje vernika širom Zemlje.
Otkrivenje 13:16–14:4 na papirusu 47 ( oko 250. godine nove ere )
….dok se ne navrši hiljadu godina.
Da li se značenje o milenijumu uopšte uklapa u naš način datiranja vremena ili ima specifično značenje jedinstveno za početke hrišćanstva?
Hiljadu godina se spominje u mnogim ranim hrišćanskim izvorima : ..jer dan Gospodnji je KAO HILJADU GODINA….
"Bog je dovršio svet i ovo divno delo prirode stvari u roku od šest dana, kako je priča sadržana u tajnama Svetog pisma, a sedmi dan se odmorio od svojih radova.... Stoga, budući da su sva dela Božja dovršena za šest dana, potrebno je da svet ostane u ovom stanju šest doba, to jest šest hiljada godina... I opet, budući da se odmorio sedmog dana od svojih dovršenih radova i blagoslovio taj dan, potrebno je da se na kraju šestohiljadite godine svo zlo ukloni sa zemlje i da pravda vlada hiljadu godina, i da bude mir i odmor od radova koje svet sada tako dugo podnosi.“(jedan od izvora: Laktancije (~304. godine nove ere)
Ova godina se slučajno poklapa s proročanskim predviđanjem datim u "Pouci o smokvi" u Mateju 24:32. Prema futurističkom tumačenju ovog proročanstva , većina ukazuje i na kriptično proročanstvo Mojsija u Psalmu 90:10. U ovom odlomku, Mojsije prorokuje da je prosečni životni vek ljudi 70-80 godina, što pruža spekulativni raspon od 2018. do 2028. godine za ispunjenje glavnih proročanstava o kraju vremena ( 6000) Zanimljivo je da se to savršeno poklapa s ranije spomenutom hronologijom crkvenog doba, posebno s uznesenjem pre Velike nevolje 2026. godine. Ove godine bi se završio Soronino malo vreme i nastupilo hiljadu godina blaženstva bez zla.
Iza Božjih šest dana rada usledio je odmor sedmog dana (Sabat) i nagovešteno 6.000 godina ljudskog truda protiv greha. Nakon toga sledi to milenijumsko (1.000 godina) kraljevstvo mira i odmora na zemlji.
"Bog je dovršio svet i ovo divno delo prirode stvari u roku od šest dana, kako je priča sadržana u tajnama Svetog pisma, a sedmi dan se odmorio od svojih radova.... Stoga, budući da su sva dela Božja dovršena za šest dana, potrebno je da svet ostane u ovom stanju šest doba, to jest šest hiljada godina... I opet, budući da se odmorio sedmog dana od svojih dovršenih radova i blagoslovio taj dan, potrebno je da se na kraju šestohiljadite godine svo zlo ukloni sa zemlje i da pravda vlada hiljadu godina, i da bude mir i odmor od radova koje svet sada tako dugo podnosi.“(jedan od izvora: Laktancije (~304. godine nove ere)
Otkuda pomisao na 2026-tu godinu?
Ova godina se slučajno poklapa s proročanskim predviđanjem datim u "Pouci o smokvi" u Mateju 24:32. Prema futurističkom tumačenju ovog proročanstva , većina ukazuje i na kriptično proročanstvo Mojsija u Psalmu 90:10. U ovom odlomku, Mojsije prorokuje da je prosečni životni vek ljudi 70-80 godina, što pruža spekulativni raspon od 2018. do 2028. godine za ispunjenje glavnih proročanstava o kraju vremena ( 6000) Zanimljivo je da se to savršeno poklapa s ranije spomenutom hronologijom crkvenog doba, posebno s uznesenjem pre Velike nevolje 2026. godine. Ove godine bi se završio Soronino malo vreme i nastupilo hiljadu godina blaženstva bez zla.
Iza Božjih šest dana rada usledio je odmor sedmog dana (Sabat) i nagovešteno 6.000 godina ljudskog truda protiv greha. Nakon toga sledi to milenijumsko (1.000 godina) kraljevstvo mira i odmora na zemlji.
OTKROVENJE - Proročanstvo ili..metafora
Otkrovenje je jedino apokaliptično u Novom zavetu , ono zauzima centralno mesto u hrišćanskoj eshatologiji. Autor sebe, u tekstu, naziva "Ivan", a njegov identitet ostaje predmet akademske debate kao i samo Otkrovenje - jedni ga posmatraju kao neku onovremenu vrstu opomene, upozorenje hrišćanima da čvrsto opstanu u veri i izbegavaju kompromis s paganizmom, da uprkos pretnjama, nedaća i mučeništvu strpljivo sačekaju ispunjenje Božjih obećanja.( u to vreme postojao je sukoba unutar ranih hrišćanskih zajednica Male Azije oko toga da li se angažovati ili povući iz daleko većeg nekršćanskog sveta)
Ova poruka nade u obećano nadživela je vreme i postala vodilja za potonje hrišćane. Katolici ga prihvataju kao istorijski opis, ohrabrujuću viziju Hristove konačne pobede nad zlom, biblijska nauka ga takođe smešta u njegov istorijski kontekst, unutar žanra židovske i hrišćanske apokaliptične literature.
Istočno pravoslavlje tretira tekst kao opisivanje istovremenih događaja (događaja koji se dešavaju u vreme 1 veka) ali - istovremeno- kao proročanstvo o događajima koji će doći.
I jedni i drugu ga vide kao upozorenje vernicima da budu duhovno i moralno spremni za poslednja vremena, kad god ona dođu. To vreme ne mogu predvideti vernici, njega je odredio Bog , 1
Otkrivenje je bilo među poslednjim knjigama prihvaćenim u kršćanski biblijski kanon , neke crkve koje potiču od Crkve Istoka odbacuju ga. Od 2015. godine, Otkrivenje ostaje jedina knjiga Novog zaveta koja se ne čita u Božanskoj liturgiji Istočne pravoslavne crkve , rimokatoličke i protestantske liturgije ga uključuju.
DVOSMISLENOST
Otkrovenje se najčešće tumači kao istorijski dokumenat koji se odnosi na događaje apostolskog doba (1. vek) ili pad Jeruzalema ili Rimskog carstva ; takozvani " milenijalisti " veruje da Otkrivenje opisuje buduće događaje ; zagovornici alegorijskog tumačenja u njemu vide opis duhovnog puta i neprekidne borbe između dobra i zla .
Isusov Govor na Maslinskoj gori, koji se nalazi u sinoptičkim evanđeljima u Mateju 24 i 25 , Marku 13 i Luki 21. u kome je Isus proglasio temelje hrišćanskog života, upute apostolima i prikazao odnos Staroga zaveta prema Novome, ima elemenata proročanstva koje podsećaju na Otkrovenje : kao što su ratovi, glad, kuga, zemljotresi, lažni proroci, pomračenje sunca i meseca, i zvezde koje padaju s neba i sl.
Eshatološki, obećanje Kraljevstva Božjeg je bio i jeste temelj hrišćanske nade i realna pokretačka snaga. Svaka generacija je očekivala ispunjenja ovog obećanja. " Odgađanje" je dovelo do sumnji vernika i napetosti u samim crkvama. Kada će i da li će uopšte doći do Drugog pojavljivanja Isusa i obećanog kraljevstva? Hrišćanstvo je "odgađanjem" izgubilo svoju moć, iščekivanje obećanja prestalo je biti pokretačka snaga nade, postalo je teret duhovnosti i eshatološki zadatak moderne teologije. Uprkos tome ljuska potreba za nadom obnavljala je ideju, pogotovo u kriznim vremenima, najavljujući skori dolazak Isusa, početak ili kraj Sotoninog vremena.
Eshatolozi upućuju drugačiju poruku: srž Kraljevstva Božijeg koje je Isus propovedao bila je unutrašnja vladavina Božija, a ne objektivni događaj u budućnosti. Stoga se dolazak Kraljevstva Božijeg odnosio na vladavinu Božiju koja se uspostavlja u ljudskom srcu kroz praksu etičkih lekcija koje je Isus propovedao, a ne na vidljivu stvarnost koja se postiže kroz Drugi Isusov dolazak. Hrišćanstvo po ovakvom tumačenju više ne treba upasti u futurističku eshatološku dilemu. Kraljevstvo Božije je po sebi došlo u srce čovečanstva.
Teško da će mnogi iskreni vernici prihvatiti ovu neortodoksnu viziju hrišćanstva i odustati od ubeđenja o drugom povratku Isusa i idealnom Carstvu Božijem. Hrišćanstvo je bila i ostala religija nade koja naglašava dolazak Kraljevstva Božjeg kao krajnju svrhu ne samo religije veći cele ljudske istorije.
_________________
1. Matej 24:36-39 „A o tome danu ili času niko ne zna, ni anđeli na nebu, ni Sin, nego samo Otac. Kao što je bilo u Noino vreme, tako će biti i za dolazak Sina Čovečjega. Jer u dane pre potopa jeli su i pili, ženili se i udavali, sve do dana kad Noe uđe u arku; i nisu znali šta će se dogoditi dok nije došao potop i sve ih odneo. Tako će biti i za dolazak Sina Čovečjega.“
Коментари
Ta jako rabljena odrednica “poslednja vremena” donela nam je more tumačenja koja su nas stavila u poziciju da u bibliji tražimo proročanstva ili bar one delove koji nam se čine sličnim tome, šta će biti, kad će biti. A u životu uvek postoje neka poslednja vremena, presečne tačke raznih uticaja što spolja, što iznutra, kada smo suštinski spremni da se suočimo sa sobom i svojim životom, i da napravimo neku promenu i uđemo u novi ciklus razvoja. Ali bez otkrivanja sopstvenih zabluda, loših poteza i svojih unutrašnjih mana, nećemo moći dalje. To su otkrovenja, na raznim nivoima, danas toliko očiglednih u razvoju celog čovečanstva i samog čoveka generalno i individualno. I kao što vidimo razvoj imformacionih tehnologija doneo nam je veliko otkrivanje kretanja istorijskih događaja, u šta ubrajam i sve ovo što se dešava od korone do danas, iako mi pod pojmom istorije najčešće podrazumevamo sve ono što je bilo pre našeg rođenja. Informaciona pretrpanost ima i svoju dobru i lošu stranu, pa je potrebno sito da odvojimo bitno od nebitnog, istinu od laži i manipulacija, suštinu od teorije zavera. I sve ovo je na spoljašnjem nivou otkrovenje, ili kao što neki kažu opšta providnost.
I kao što znamo “Otkrovenje” je poslednja “priča” biblije, tačnije novog zaveta. To možemo tumačiti i kao poslednju fazu razvoja jednog ciklusa, životnog i civilizacijskog, koja prethodi suštinskoj promeni. Isto tako vremenska razdoblja, počev od 7 dana (stvaranje sveta), 40 godina lutanja pustinjom, hiljadu godina kraljevstva, 6 hiljada godina itd, su različiti ciklusi, pre svega unutrašnjeg i duhovnog razvoja, ali i projektovani na razvoj civilizacije. Zato i nije čudno što se ljudi hvataju biblije i tumače ovo vreme na prelazu dva milenijuma, dva veka, dve ere. Kažu da je era Kali Juge završena i da smo ušli u eru Juge i da kreću pročišćavanja. Pa sećate se šta se govorilo za kraj Majanskog kaledara 2012, za razna proročanstva od Nostradamusa do Tarabića.
Ali kako čovek sebi da objasni ove svetske turbulencije i obgrli nadu za bolje sutra, bez unutrašnje promene. Teško. Svi se moramo promeniti i prihvatiti da smo ušli u novo doba. Kako biblija kaže, ne može se novo vino sipati u staru burad. Ta burad su metafora unutranje podloge kojom privlačimo različite vrste ispunjenja, pa kakvu reakciju očekujemo na našu sopstvenu prljavu i neispravljenu ego posudu. To se upravo dešava u svetu. Zato nije slučajno da se pozivamo na otkrovenje, ali ne bi trebalo samo kao svetsko proročanstvo, već kao unutrašnje prosvetljenje, otkrivanje jahača apokalipse unutar nas, aždaja i karakondžula koje nas grizu i izjedaju, pušteni na slobodu da haraju, divljaju i uništavaju sve dobro unutar nas. Svetska situacoija je samo projekcija ovojg duhovnog principa.
Na kraju da završim sa onom sitničavom ljudskom osobenošću, radoznalošću šta će biti, šta će nam se desiti, umesto da sami gradimo budućnost, mi čekamo da nam se ona dogoditi. Ima jedan vic: Pitali staru babu da li se plaši smrti – Ma ne plašim se ja sine smrti nego se plašim da neću saznati šta je posle bilo.
Pozdrav
Pesnik
Постави коментар