Usred rastućih geopolitičkih tenzija i jačanja vladavine lidera koji sve više oblikuju globalnu politiku i dovode u pitanje međunarodni poredak, ključno je vratiti se psihološkim osobinama pojedinca. Šta načelno o političarima kaže psihologija?
Politička psihologija je disciplina s decenijama empirijskih istraživanja i proverenim okvirima za profilisanje i razumevanje lidera.
U opštoj literaturi iz psihologije ličnosti postoje različiti pristupi tome kako se ličnost mogu najbolje proučavati i razumeti. Pristup usmeren na osobine naglašava specifične karakteristike po kojima se ljudi mogu proceniti. Lideri, kao i svi pojedinci, podložni su psihološkoj dinamici koja oblikuje način na koji reaguju na informacije, tumače ih, interpretiraju. Osobine nisu dovoljne za razumevanje ponašanja ljudi. Bez ispitivanja aktuelnih društvenih procesa ispitivanja nude ograničenu predstavu. Uključivanjem opśtih prilika, politička psihologija pomaže da se shvate zašto odluke nisu nile drugačije.
Psihološki profili većine lidera pokazuje da se sistem verovanja značajno menja tokom vremena. Koristan primer je reakcija na ponašanje Donalda Trumpa tokom njegovog drugog mandata, koji su mnogi analitičari i političari opisali kao značajno drugačiji od prvog. U drugom mandatu on deluje agresivnije u provođenju promena, spremnije da preti tradicionalnim saveznicima i skloniji da teži ranije nezamislivim savezima. Sudovi o njemu često ignorišu dugogodišnje uvide iz političke psihologije, na primer činjenicu da lideri uče tokom svog prvog mandata, te u drugom prilagođavaju svoje ponašanje shvatajući granice svoje moći i ograničenja koja im nameću institucije. U tom kontekstu, Trumpov fokus tokom drugog mandata na konsolidaciji autoriteta i okruživanje istomišljenicima nije neočekivan.
Isto tako Trump se opisuje kao nepredvidljiv a malo dublja istraživanja su pokazala da su njegovi postupci itekako predvidljivi kada se posmatraju kroz prizmu njegove ličnosti. Već je tokom prvog mandata Kini pristupio sa nepoverenjem, bio je sklon direktnoj konfrontaciji – sve u skladu s njegovim psihološkim profilom nepredviljiv ali 'predvidljivo nepredvidljiv ' .
Brojne psihološke procene osobina Trumpa, uključujući i one provedene pre nego što je preuzeo dužnost, dosledno su isticale ekstremnost njegovog profila u poređenju s drugim svetskim liderima. Mnogi analitičari identifikovali su njegovu snažnu sklonost konfliktima, volju za moći, duboko nepoverenje prema drugima , ekstremnu ekstroverziju, nisku emocionalnu stabilnost i povišene osobine narcizma i makijavelizma . Istorijski gledano, takve karakteristike su povezane s pojačanim fokusom na nelojalnost, otpor ograničenjima, impulzivnosću, netolerancijom i manipulativnim ponašanjem, sve su to osobine koje povećavaju verovatnost eskalacije sukoba i, u nekim slučajevima, pogoduju ratnim opcijama.
Geopolitika je nezaobilazna u globalnoj proceni političkih odnosa i rešenja, ispostavlja se da su upravo izbori pojedinaca – često idiosinkratični, emocionalno nabijeni ili oblikovani duboko ukorenjenim uverenjima birača – ti koji u konačnici usmeravaju tok svetskih događaja. Integrisanje psihološkog uvida lidera u političku analizu nije opcionalno – ono je neophodno. Psihološke analize osobina lidera omogućavaju predviđanje njihovih postupaka.
TEORIJA MRAČNE TRIJADE
Iako je konstrukt Mračne trijade relativno nov (Paulhus & Williams, 2002), svaka analiza osobina je tokom godina akumulirala značajan korpus literature. Ova teorija oslanja se jednim delom ma traktat „Vladavac“,Niccolò Machiavellija iz 16. stoleća, fokusiran na predlaganje različitih oblika efikasne i uspešne vlade. Veoma popularna, Machiavellijeva teorija deluje okrutno jer promoviše politički amoral kao opravdan i toplo preporučljiv. Traktat inicira pitanje : jesu li osobe zainteresovane za politiku namerno zlonamerni? Postojeća istraživanja izgleda da podržavaju namernu zlonamernost , barem delimično. Teorija Mračne trijade uključuje uz grandiozni narcizam i psihopatiju uključuje i makijavelizam, osobine povezane s potragom za moći, društvenom dominacijom i autoritativnošću.
Makijavelizam podrazumeva različite karakteristike, međutim, najtipičnije za ovu osobinu su strateška manipulativnost, nedostatak konvencionalnog morala i ciničan pogled na svet.
Uz makijavelizam Trijada uključuje narcizam. Reč je preuzeta od imena grčkog mitološkog lika Narcisa. Moderne definicije narcizma definišu ga kao osećaj vlastite važnosti. Zapravo ova osobina obuhvata dve karakteristike koje ne odgovaraju stvarnosti: grandioznost /superiornost i neprijateljski stav prema bilo kojim podražajima koji ugrožavaju ego.
Treća osobina mračne trijade je psihopatija, osobina koju često doživljavamo kao najzlonamerniju od sve tri. Ona podrazumeva impulzivnost, nepromišljenost i antisocijalne tendencije. Sve se ove osobine gotovo uvek preklapaju i teško ih je razlikovati jednu od druge, svaka osobina pruža neki novi sadržaj koji ostale osobine nisu uhvatile.
Teorija Mračne Trijade primenjiva je u analizi oblika političkog ponašanja, inicira istrażivnje motivacije ličnosti na političko učešće i, konačno zašto mase biraju i slede osobe koje poseduju ove tri "mračne" osobine.
POLITIKA - motivi političkog angażmana
Politički angažman pruža mogućnost iskazivanja ovih osobina, pre svega żelje za neograničenom moći. Uprkos tom porivu i potrebi da se javno iskažu kao "snažni ljudi", vođe tamne trijade su obično vrlo nesigurne osobe, one koje ne mogu podneti ni najbanalniju kritiku ili neslaganje. Izrazi neodobravanja su u suprotnosti s njihovom grandioznom slikom o sebi . Kao rezultat toga kak lideri- vođe oni ne mogu podneti ljude s drugačijim stavovima i odabiru i okružuju se ulizicama i lojalistima. Njihova osetljivost na uvrede jedan je od razloga zašto ograničavaju slobodu štampe i pune medijske kanale vlastitom propagandom. Osobama "mračne trijade " vlada strašna destruktivnost, možda zato što žive u stanju potpune odvojenosti od stvarnog života /društva. Kada lideri mračne trijade osvoje moć, moralni i odgovorni ljudi brzo nestaju iz društva, oko političkog vođe okupljaju su ličnosti istih osobina ( bar nekih od tri iz mračne trijade). Vlada brzo postaje ono što je poljski psiholog Andrew Lobaczewski nazvao "patokratijom" - vlada sastavljena od pojedinaca s poremećajima ličnosti .
Budući da takvim osobama nedostaje empatije i savesti , one se ne ustručavaju obmanjivati i iskorištavati druge ljude u usponu do vrha. Često harizmatični i šarmantni, brzo dobijaju podršku običnih ljudi, impresioniranih njihovim prividnim samopouzdanjem i odlučnošću.
FINANSIJSKA ELITA
u onom jednom posto bogatih takođe je visok procenat njih sa osobinama Mračne Trijade.Otuda spoj politike i finansija. To je krucijalan problem društva jer bogatstvo ima ogroman uticaj na lidere a time i na političke odluke pa i zakone. Ispostavlj se da taj 1 posto svu svoju moć i resurse koristi za provođenje sebične agende na štetu opšteg dobra.
INTELIGENCIJA
Inteligencija se obično opredeljuje za napredovanje u struci. U politici je obično na strani levičarskih, naorednih, liberalnih ideja i uverenjima. Uzgred, političari, uz neke časne izuzetke, su neimpresivnog intelekta. Smatra se da makijavelisti, narcisi i psihopate upuštaju se u manipulativno ponašanje jer ih njihove ograničene intelektualne veštine sprečavaju da uspeju kroz društveno cenjenije pozive. Kao što je George Orwell istakao, nemoguće je biti punopravni član političke stranke, a da se ne odrekneš svoje intelektualne nezavisnosti; to je nešto što većina inteligentnih ljudi nije spremna učiniti, zbog čega je Orwell bio pisac, a ne političar.
Međutim inteligencija ne podrazumeva automatski kvalitetne ljudske osobine. Pogrešna je, takođe, pretpostavka da inteligentni ljudi nisu skloni politici i uopšte moći. Mnogi od njih su, također, veoma zainteresovani za politiku o čemu svedoče brojni primeri iz istorije. Pojedine psihološke studije sugerišu da su inteligentni moguće povezani s narcizmom i psihopatijom, manje sa makijavelizmom. Narcizam je, zaključuju u studijama, više izrażen kroz subjektivno precenjene mogućnosti.Narcisi se ne osećaju dobro samo u vezi sebe - oni osećaju da su inherentno bolji i da više zaslužuju poštovanje i divljenje onih oko sebe. Ne retko inteligencija zahteva " vladavinu struke, najboljih“. Ne možemo se a ne suočiti s velikim brojem očiglednih narcisa, pojedinaca koji se vole hvaliti i privlačiti pažnju na sebe.
Likovi Mračne trijade sve više su svuda oko nas,zabrinjvaju oni koji su na pozicijama koje određuju sudbinu svih nas. a to su ipak političari i oni koji stoje iza njih.
POLITIČARI
Analitičar političke psihologije Dejvid Rouzen navodi šest tipova političkih ličnosti. Politička psihologija je identifikovala šest osnovnih tipova ličnosti koje se obično nalaze u svetu javnih poslova. Sigurno postoje i drugi tipovi ličnosti u bilo kojoj ljudskoj populaciji, ali im nedostaju psihološke osobine koje su neophodne kako bi se proizveli interesi i uspeh u politici.
Nijedan političar nije savršen spoj bilo kog od ovih tipova, uključujući i primere pomenute ovde. Većina ljudi ima preovlađujuće osobine koje ukazuju na primarni tip i neke kvalitete sekundarnog tipa. Dva tipa ličnosti su često suprostavljena u jednom političaru.
Narcisoidne ličnosti.Većina političara ima bar neki oblik narciosidnosti. Na kraju krajeva, morate imati prilično naduvanu sliku o sebi da verujete da zaslužujete moć nad životima drugih. Znaci narcisoidne ličnosti su traženje pažnje, grandioznost koja se kreće ka egzibicionizmu i tendencija da se pronađe žrtveni jarac kada stvari krenu po zlu. Narcisoidne ličnosti su izuzetno ubedljivi lažovi i zahtevaju lojalnost od drugih koju retko daju zauzvrat.
O psesivno-kompulsivne ličnosti. Ove ličnosti podstiču potrebu za preciznošću. Njihovo promišljeno donošenje odluka i ljubav prema složenosti čine ih izuzetno dobrim u kreiranju politike, ali užasnim u vođstvu – posebno u krizi kada moraju doeti brze odluke na osnovu ograničenih i često dvosmislenih informacija. Pored toga, opsesivno-kompulsivi političari obično odugovlače kako bi izbegli neprijatne komentare prouzrokovane svojim delovanjem.
Makijavelisti. Makijavelske ličnosti su vrhunski manipulatori. Oni ulaze u sobu i odmah počinju procenjivati ljude na osnovu njihovih interesa i koriste njihove slabosti za ličnu i političku korist. Makijavelisti se više fokusiraju na igru nego na ishod. Ovi hladni i proračunati tipovi uglavnom nisu opterećeni etičkim problemima. Njihov moto glasi: Pobeda je sve, o ostalim aspektima možemo pregovarati.
Autoritarne ličnosti.Ne bi ih trebali mešati sa autoritarnim društvenim sistemima ili autoritarnim uverenjima. Autoritarne ličnosti su tipično hijerarhijski ustrojene. Ove osobe su poltronski orjentisane prema nadređenima, konkurentni su prema sebi ravnima i nadmeni prema potčinjenima. Vrednuju žilavost, veruju da deluju ispravno i imaju prezir za sažaljenje. Oni takođe imaju tendenciju da budu konzervativni, seksualno izveštačeni, orijentisani prema vlasti i puni predrasuda – projektuju sopstvene mane i nesigurnosti u grupe sa niskim statusom.
Paranoične ličnosti. Tajanstvene i sumnjičave, paranoične ličnosti percipiraju skrivena značenja u običnim stvarima i odbacuju dokaze koji bi pobili njihove zavereničke intuicije. Oni izražavaju sumnje u lojalnost čak i bliskih saradnika, a ponekad i decenijama ostaju kivni na nekoga. Njihove paranoične fantazije služe važnoj psihološkoj funkciji: inflaciji ega. Sebe smatraju važnim osobama. Paranoična ličnost je zapravo kompenzacija za duboki osećaj inferiornosti, često pomešan sa ljutnjom i nezadovoljstvom.
Totalitarne ličnosti. Totalitarne ličnosti su izuzetno retke u demokratiji jer zahtevaju apsolutnu poslušnost od strane podređenih. Veruju u vlastitu nepogrešivost i koriste kombinaciju strahopoštovanja, terora i lakovernosti svojih pristalica. Osnovno obeležje totalitarnog karaktera je kult ličnosti, odbacivanje činjenica koje su u suprotnosti sa ciljevima i fanatizam.
PSIHOPATOLOGIJA
Pitajući se da li su političari psihopate, urednik portala The Huffington Post Dejvid Frimen, ističe da nije tajna da je kod političara preterano naglašen ego. Međutim, da li samo egoizam može objasniti zašto tako mnogo političara laže,
( iako psihopate konstantno lažu moraju postojati još neki činioci da bi osoba bila potpuni psihopata. - piše Dailymail.) imaju afere, učestvuju u finansijskim proneverama ili su uključeni u neka druga skandalozna ponašanja? Nisu svi uvereni da egoizam prisutan kod političara može to objasniti, a neki se pitaju da li su pokvareni političari zapravo psihopate.
Šta znači biti psihopata? Izgleda da psihopatija nije formalna psihijatrijska dijagnoza, već je termin koji je prvi put popularisao psihijatar Medicinskog fakulteta u Džordžiji Harvi Klekli u u svom delu iz 1941. godine „Maska duševnog zdravlja“ ( nepouzdanost, neodgovornost, lažljivost i neiskrenost, nepostojanje osećaja krivice i stida, neadekvatno motivisano antisocijalno ponašanje, patološka egocentričnost i nesposobnost za ljubav, opšte siromaštvo velikih afektivnih reakcija, specifičan gubitak uvida, neodgovarajuće reagovanje u interpersonalnim odnosima, šokantno i nedolično ponašanje posle pića ili bez pića, redak suicid, impersonalan, trivijalan i loše integrisan seksualni život i nemogućnost da se sledi bilo koji životni plan.)
Psihopate spolja izgledaju normalno, ali imaju tendenciju da budu hladni, bez empatije, sa prisutnim egocentričnim, manipulativnim, neodgovornim i antisocijalnim ponašanjem., a još uvek nije poznato zbog čega su to većinom muškarci i mnogi od njih uspešni poslovni ljudi i vođe.
Spolja privlačni, psihopate imaju tendenciju da naprave dobar prvi utisak i često se u očima drugih predstavljaju kao normalne osobe. Međutim, oni su samodovoljni, sebični, nepošteni i nepouzdani, a ponekad se ponašaju neodgovorno bez ikakvog razloga, osim iz čiste zabave. Psihopate rutinski nude izgovore za svoje nesmotrene i često uvredljive postupke, a krivicu stavljaju na druge.
Psihopate biraju profesije koje im pružaju veliku individualnu moć i isključivanje emocija. Kako piše psiholog Kevin Duton u knjizi "Mudrost iza psihopatije: Šta nas sveci, špijuni i masovne ubice mogu naučiti o uspehu", najviše prishopata ima među izvršnim direktorima i predsednicima upravnih odbora raznih kompanija!!!!)
Ovaj opis bi verovatno mogao odgovarati značajnom broju političara. Inače, profili psihopata i sociopata poklapaju se sa profilima masovnih i serijskih ubica. Kako se ispostavlja, većina sociopata/psihopata nikada ne ubija nikoga svojim rukama, niti završavaju u zatvoru. Pametne sociopate mogu da izbegnu zatvor i pronađu druge, manje uočljive načine da zadovolje svoju požudu za dominacijom i kontrolom nad drugima. A koji je bolji način nego kroz politiku i biznis?
Koji političari zaslužuju da budu označeni kao sociopate? Većina stručnjaka bi se složila da su Hitler, Pol Pot, Čaušesku i slični lideri bili sociopate. Ali lider ne mora biti diktator da bi bio sociopata. Sociopate su često izuzetno harizmatične osobe. Oni možda ne osećaju emocije poput ljubavi i krivice, možda nemaju savest, ali oni proučavaju nas koji osećamo emocije i jednostavno se pretvaraju. Džejms Silver, advokat i bivši javni tužilac, ističe da se karakteristike koje definišu kliničku psihopatiju u značajnoj meri poklapaju sa karakteristikama koje imaju politički lideri.
Psihopatija je psihološko stanje zasnovano na dobro utvrđenim dijagnostičkim kriterijumima koji, između ostalog, uključuju nedostatak kajanja i empatije, osećaj grandioznosti, površnog šarma, varanja i manipulativnog ponašanja i odbijanja da se preuzme odgovornost za svoje postupke. Psihopate nisu iste. Posebni aspekti mogu prevladati kod različitih ljudi. Važno je shvatiti da postoje ljudi koji pripadaju sivom području između normalnih ljudi i pravih psihopata.
Pitanje je da li se ljudi sa ozbiljnim psihološkim abnormalnostima u načinu na koji se odnose sa okolinom mogu naći na izbornim listama i eventualno dobiti mandate? Koliko god uznemirujuće zvučalo, odgovor je da mogu. Moguće je da se psihopate nalaze svuda – od lokalne vlasti, preko državnog parlamenta, do kabineta vlade ili predsednika. Psihopate ne moraju biti psihotični ljudi ili ljudi sa sumanutim idejama. Zapravo, dve značajne karakteristike psihopatije su promišljenost i šarm.
Istraživač Harvi Klekli ističe da se neki ljudi s osnovnim atributima psihopatije – egocentričnost, nedostatak kajanja, površni šarm – mogu naći u gotovo svim sferama života i na svakom nivou, uključujući i politiku. Robert Her, možda vodeći stručnjak za poremećaj ličnosti i naučnik koji je razvio najčešće korišćeni test za dijagnostifikovanje psihopatije, zapazio je da psihopate uglavnom imaju jaču potrebu za moći i prestižom – upravo onom vrstom potreba koje politiku čine atraktivnim pozivom za psihopate.
Psihopate mogu imati i neke specifične talente. Istraživanja su pokazala da poremećaj ličnosti može dati određene prednosti koje psihopate čine posebno pogodnim za politički život i sposobnim da se bave visokorizičnim poslovima. Psihopate poseduju nizak nivo hormona stresa, anksioznosti i depresije. S druge strane, neustrašivi su, izrazito takmičarski orijentisani i neretko ostvaruju veoma pozitivne utiske na prvim susretima. Zvuči li vam ovo kao opis uspešnog političara i lidera?
U svakom slučaju, postoji mogućnost da psihopate mogu doći do ključnih političkih položaja u nekom društvu. Pre više od stotinu godina, poznati američki filozof i psiholog Vilijam Džejms je rekao: “Kada se superiorni intelekt i psihopatski temperament sjedine u istoj osobi, imamo najbolje moguće uslove za pojavu delotvornog genija koji će postati deo istorije”.
Koristeći podatke izvučene iz FBI jedinice za analizu ponašanja, Džim Kuri, potpredsednik američkog Nacionalnog veća policije, prikupio je niz osobina ličnosti zajedničkih za nekoliko zanimanja. Kuri je sabrao osobine poput površnog šarma, preteranog osećaja samopoštovanja, slatkorečivosti, laganja, nedostatka kajanja i manipulacije drugih. Ove osobine su uobičajene za psihopatske serijske ubice.
Međutim, ove osobine su takođe uobičajene za političare. Političari često pokazuju iste karakteristike karaktera kao i kriminalci. Ovi kriminalci su psihološki sposobni da izvrše zločin bez ikakve zabrinutosti zbog društvenih, moralnih ili pravnih posledica i uz apsolutno nikakvo kajanje. To im omogućava da rade ono što žele, kad god žele. Ironično, iste ove osobine postoje i kod ljudi koje privlače moćne pozicije u društvu, uključujući političare. Iako će mnogi političari poricati psihološku sličnost sa serijskim ubicama i drugim kriminalcima, ona je dieo psihopatološkog profila koji se može koristiti za procenu ponašanja mnogih zvaničnika i zakonodavaca na svim nivoima vlasti.
Uz makijavelizam Trijada uključuje narcizam. Reč je preuzeta od imena grčkog mitološkog lika Narcisa. Moderne definicije narcizma definišu ga kao osećaj vlastite važnosti. Zapravo ova osobina obuhvata dve karakteristike koje ne odgovaraju stvarnosti: grandioznost /superiornost i neprijateljski stav prema bilo kojim podražajima koji ugrožavaju ego.
Treća osobina mračne trijade je psihopatija, osobina koju često doživljavamo kao najzlonamerniju od sve tri. Ona podrazumeva impulzivnost, nepromišljenost i antisocijalne tendencije. Sve se ove osobine gotovo uvek preklapaju i teško ih je razlikovati jednu od druge, svaka osobina pruža neki novi sadržaj koji ostale osobine nisu uhvatile.
Teorija Mračne Trijade primenjiva je u analizi oblika političkog ponašanja, inicira istrażivnje motivacije ličnosti na političko učešće i, konačno zašto mase biraju i slede osobe koje poseduju ove tri "mračne" osobine.
POLITIKA - motivi političkog angażmana
Politički angažman pruža mogućnost iskazivanja ovih osobina, pre svega żelje za neograničenom moći. Uprkos tom porivu i potrebi da se javno iskažu kao "snažni ljudi", vođe tamne trijade su obično vrlo nesigurne osobe, one koje ne mogu podneti ni najbanalniju kritiku ili neslaganje. Izrazi neodobravanja su u suprotnosti s njihovom grandioznom slikom o sebi . Kao rezultat toga kak lideri- vođe oni ne mogu podneti ljude s drugačijim stavovima i odabiru i okružuju se ulizicama i lojalistima. Njihova osetljivost na uvrede jedan je od razloga zašto ograničavaju slobodu štampe i pune medijske kanale vlastitom propagandom. Osobama "mračne trijade " vlada strašna destruktivnost, možda zato što žive u stanju potpune odvojenosti od stvarnog života /društva. Kada lideri mračne trijade osvoje moć, moralni i odgovorni ljudi brzo nestaju iz društva, oko političkog vođe okupljaju su ličnosti istih osobina ( bar nekih od tri iz mračne trijade). Vlada brzo postaje ono što je poljski psiholog Andrew Lobaczewski nazvao "patokratijom" - vlada sastavljena od pojedinaca s poremećajima ličnosti .
Budući da takvim osobama nedostaje empatije i savesti , one se ne ustručavaju obmanjivati i iskorištavati druge ljude u usponu do vrha. Često harizmatični i šarmantni, brzo dobijaju podršku običnih ljudi, impresioniranih njihovim prividnim samopouzdanjem i odlučnošću.
FINANSIJSKA ELITA
u onom jednom posto bogatih takođe je visok procenat njih sa osobinama Mračne Trijade.Otuda spoj politike i finansija. To je krucijalan problem društva jer bogatstvo ima ogroman uticaj na lidere a time i na političke odluke pa i zakone. Ispostavlj se da taj 1 posto svu svoju moć i resurse koristi za provođenje sebične agende na štetu opšteg dobra.
INTELIGENCIJA
Inteligencija se obično opredeljuje za napredovanje u struci. U politici je obično na strani levičarskih, naorednih, liberalnih ideja i uverenjima. Uzgred, političari, uz neke časne izuzetke, su neimpresivnog intelekta. Smatra se da makijavelisti, narcisi i psihopate upuštaju se u manipulativno ponašanje jer ih njihove ograničene intelektualne veštine sprečavaju da uspeju kroz društveno cenjenije pozive. Kao što je George Orwell istakao, nemoguće je biti punopravni član političke stranke, a da se ne odrekneš svoje intelektualne nezavisnosti; to je nešto što većina inteligentnih ljudi nije spremna učiniti, zbog čega je Orwell bio pisac, a ne političar.
Međutim inteligencija ne podrazumeva automatski kvalitetne ljudske osobine. Pogrešna je, takođe, pretpostavka da inteligentni ljudi nisu skloni politici i uopšte moći. Mnogi od njih su, također, veoma zainteresovani za politiku o čemu svedoče brojni primeri iz istorije. Pojedine psihološke studije sugerišu da su inteligentni moguće povezani s narcizmom i psihopatijom, manje sa makijavelizmom. Narcizam je, zaključuju u studijama, više izrażen kroz subjektivno precenjene mogućnosti.Narcisi se ne osećaju dobro samo u vezi sebe - oni osećaju da su inherentno bolji i da više zaslužuju poštovanje i divljenje onih oko sebe. Ne retko inteligencija zahteva " vladavinu struke, najboljih“. Ne možemo se a ne suočiti s velikim brojem očiglednih narcisa, pojedinaca koji se vole hvaliti i privlačiti pažnju na sebe.
Likovi Mračne trijade sve više su svuda oko nas,zabrinjvaju oni koji su na pozicijama koje određuju sudbinu svih nas. a to su ipak političari i oni koji stoje iza njih.
POLITIČARI
Analitičar političke psihologije Dejvid Rouzen navodi šest tipova političkih ličnosti. Politička psihologija je identifikovala šest osnovnih tipova ličnosti koje se obično nalaze u svetu javnih poslova. Sigurno postoje i drugi tipovi ličnosti u bilo kojoj ljudskoj populaciji, ali im nedostaju psihološke osobine koje su neophodne kako bi se proizveli interesi i uspeh u politici.
Nijedan političar nije savršen spoj bilo kog od ovih tipova, uključujući i primere pomenute ovde. Većina ljudi ima preovlađujuće osobine koje ukazuju na primarni tip i neke kvalitete sekundarnog tipa. Dva tipa ličnosti su često suprostavljena u jednom političaru.
Narcisoidne ličnosti.Većina političara ima bar neki oblik narciosidnosti. Na kraju krajeva, morate imati prilično naduvanu sliku o sebi da verujete da zaslužujete moć nad životima drugih. Znaci narcisoidne ličnosti su traženje pažnje, grandioznost koja se kreće ka egzibicionizmu i tendencija da se pronađe žrtveni jarac kada stvari krenu po zlu. Narcisoidne ličnosti su izuzetno ubedljivi lažovi i zahtevaju lojalnost od drugih koju retko daju zauzvrat.
O psesivno-kompulsivne ličnosti. Ove ličnosti podstiču potrebu za preciznošću. Njihovo promišljeno donošenje odluka i ljubav prema složenosti čine ih izuzetno dobrim u kreiranju politike, ali užasnim u vođstvu – posebno u krizi kada moraju doeti brze odluke na osnovu ograničenih i često dvosmislenih informacija. Pored toga, opsesivno-kompulsivi političari obično odugovlače kako bi izbegli neprijatne komentare prouzrokovane svojim delovanjem.
Makijavelisti. Makijavelske ličnosti su vrhunski manipulatori. Oni ulaze u sobu i odmah počinju procenjivati ljude na osnovu njihovih interesa i koriste njihove slabosti za ličnu i političku korist. Makijavelisti se više fokusiraju na igru nego na ishod. Ovi hladni i proračunati tipovi uglavnom nisu opterećeni etičkim problemima. Njihov moto glasi: Pobeda je sve, o ostalim aspektima možemo pregovarati.
Autoritarne ličnosti.Ne bi ih trebali mešati sa autoritarnim društvenim sistemima ili autoritarnim uverenjima. Autoritarne ličnosti su tipično hijerarhijski ustrojene. Ove osobe su poltronski orjentisane prema nadređenima, konkurentni su prema sebi ravnima i nadmeni prema potčinjenima. Vrednuju žilavost, veruju da deluju ispravno i imaju prezir za sažaljenje. Oni takođe imaju tendenciju da budu konzervativni, seksualno izveštačeni, orijentisani prema vlasti i puni predrasuda – projektuju sopstvene mane i nesigurnosti u grupe sa niskim statusom.
Paranoične ličnosti. Tajanstvene i sumnjičave, paranoične ličnosti percipiraju skrivena značenja u običnim stvarima i odbacuju dokaze koji bi pobili njihove zavereničke intuicije. Oni izražavaju sumnje u lojalnost čak i bliskih saradnika, a ponekad i decenijama ostaju kivni na nekoga. Njihove paranoične fantazije služe važnoj psihološkoj funkciji: inflaciji ega. Sebe smatraju važnim osobama. Paranoična ličnost je zapravo kompenzacija za duboki osećaj inferiornosti, često pomešan sa ljutnjom i nezadovoljstvom.
Totalitarne ličnosti. Totalitarne ličnosti su izuzetno retke u demokratiji jer zahtevaju apsolutnu poslušnost od strane podređenih. Veruju u vlastitu nepogrešivost i koriste kombinaciju strahopoštovanja, terora i lakovernosti svojih pristalica. Osnovno obeležje totalitarnog karaktera je kult ličnosti, odbacivanje činjenica koje su u suprotnosti sa ciljevima i fanatizam.
PSIHOPATOLOGIJA
Pitajući se da li su političari psihopate, urednik portala The Huffington Post Dejvid Frimen, ističe da nije tajna da je kod političara preterano naglašen ego. Međutim, da li samo egoizam može objasniti zašto tako mnogo političara laže,
( iako psihopate konstantno lažu moraju postojati još neki činioci da bi osoba bila potpuni psihopata. - piše Dailymail.) imaju afere, učestvuju u finansijskim proneverama ili su uključeni u neka druga skandalozna ponašanja? Nisu svi uvereni da egoizam prisutan kod političara može to objasniti, a neki se pitaju da li su pokvareni političari zapravo psihopate.
Šta znači biti psihopata? Izgleda da psihopatija nije formalna psihijatrijska dijagnoza, već je termin koji je prvi put popularisao psihijatar Medicinskog fakulteta u Džordžiji Harvi Klekli u u svom delu iz 1941. godine „Maska duševnog zdravlja“ ( nepouzdanost, neodgovornost, lažljivost i neiskrenost, nepostojanje osećaja krivice i stida, neadekvatno motivisano antisocijalno ponašanje, patološka egocentričnost i nesposobnost za ljubav, opšte siromaštvo velikih afektivnih reakcija, specifičan gubitak uvida, neodgovarajuće reagovanje u interpersonalnim odnosima, šokantno i nedolično ponašanje posle pića ili bez pića, redak suicid, impersonalan, trivijalan i loše integrisan seksualni život i nemogućnost da se sledi bilo koji životni plan.)
Psihopate spolja izgledaju normalno, ali imaju tendenciju da budu hladni, bez empatije, sa prisutnim egocentričnim, manipulativnim, neodgovornim i antisocijalnim ponašanjem., a još uvek nije poznato zbog čega su to većinom muškarci i mnogi od njih uspešni poslovni ljudi i vođe.
Spolja privlačni, psihopate imaju tendenciju da naprave dobar prvi utisak i često se u očima drugih predstavljaju kao normalne osobe. Međutim, oni su samodovoljni, sebični, nepošteni i nepouzdani, a ponekad se ponašaju neodgovorno bez ikakvog razloga, osim iz čiste zabave. Psihopate rutinski nude izgovore za svoje nesmotrene i često uvredljive postupke, a krivicu stavljaju na druge.
Psihopate biraju profesije koje im pružaju veliku individualnu moć i isključivanje emocija. Kako piše psiholog Kevin Duton u knjizi "Mudrost iza psihopatije: Šta nas sveci, špijuni i masovne ubice mogu naučiti o uspehu", najviše prishopata ima među izvršnim direktorima i predsednicima upravnih odbora raznih kompanija!!!!)
Ovaj opis bi verovatno mogao odgovarati značajnom broju političara. Inače, profili psihopata i sociopata poklapaju se sa profilima masovnih i serijskih ubica. Kako se ispostavlja, većina sociopata/psihopata nikada ne ubija nikoga svojim rukama, niti završavaju u zatvoru. Pametne sociopate mogu da izbegnu zatvor i pronađu druge, manje uočljive načine da zadovolje svoju požudu za dominacijom i kontrolom nad drugima. A koji je bolji način nego kroz politiku i biznis?
Koji političari zaslužuju da budu označeni kao sociopate? Većina stručnjaka bi se složila da su Hitler, Pol Pot, Čaušesku i slični lideri bili sociopate. Ali lider ne mora biti diktator da bi bio sociopata. Sociopate su često izuzetno harizmatične osobe. Oni možda ne osećaju emocije poput ljubavi i krivice, možda nemaju savest, ali oni proučavaju nas koji osećamo emocije i jednostavno se pretvaraju. Džejms Silver, advokat i bivši javni tužilac, ističe da se karakteristike koje definišu kliničku psihopatiju u značajnoj meri poklapaju sa karakteristikama koje imaju politički lideri.
Psihopatija je psihološko stanje zasnovano na dobro utvrđenim dijagnostičkim kriterijumima koji, između ostalog, uključuju nedostatak kajanja i empatije, osećaj grandioznosti, površnog šarma, varanja i manipulativnog ponašanja i odbijanja da se preuzme odgovornost za svoje postupke. Psihopate nisu iste. Posebni aspekti mogu prevladati kod različitih ljudi. Važno je shvatiti da postoje ljudi koji pripadaju sivom području između normalnih ljudi i pravih psihopata.
Pitanje je da li se ljudi sa ozbiljnim psihološkim abnormalnostima u načinu na koji se odnose sa okolinom mogu naći na izbornim listama i eventualno dobiti mandate? Koliko god uznemirujuće zvučalo, odgovor je da mogu. Moguće je da se psihopate nalaze svuda – od lokalne vlasti, preko državnog parlamenta, do kabineta vlade ili predsednika. Psihopate ne moraju biti psihotični ljudi ili ljudi sa sumanutim idejama. Zapravo, dve značajne karakteristike psihopatije su promišljenost i šarm.
Istraživač Harvi Klekli ističe da se neki ljudi s osnovnim atributima psihopatije – egocentričnost, nedostatak kajanja, površni šarm – mogu naći u gotovo svim sferama života i na svakom nivou, uključujući i politiku. Robert Her, možda vodeći stručnjak za poremećaj ličnosti i naučnik koji je razvio najčešće korišćeni test za dijagnostifikovanje psihopatije, zapazio je da psihopate uglavnom imaju jaču potrebu za moći i prestižom – upravo onom vrstom potreba koje politiku čine atraktivnim pozivom za psihopate.
Psihopate mogu imati i neke specifične talente. Istraživanja su pokazala da poremećaj ličnosti može dati određene prednosti koje psihopate čine posebno pogodnim za politički život i sposobnim da se bave visokorizičnim poslovima. Psihopate poseduju nizak nivo hormona stresa, anksioznosti i depresije. S druge strane, neustrašivi su, izrazito takmičarski orijentisani i neretko ostvaruju veoma pozitivne utiske na prvim susretima. Zvuči li vam ovo kao opis uspešnog političara i lidera?
U svakom slučaju, postoji mogućnost da psihopate mogu doći do ključnih političkih položaja u nekom društvu. Pre više od stotinu godina, poznati američki filozof i psiholog Vilijam Džejms je rekao: “Kada se superiorni intelekt i psihopatski temperament sjedine u istoj osobi, imamo najbolje moguće uslove za pojavu delotvornog genija koji će postati deo istorije”.
Koristeći podatke izvučene iz FBI jedinice za analizu ponašanja, Džim Kuri, potpredsednik američkog Nacionalnog veća policije, prikupio je niz osobina ličnosti zajedničkih za nekoliko zanimanja. Kuri je sabrao osobine poput površnog šarma, preteranog osećaja samopoštovanja, slatkorečivosti, laganja, nedostatka kajanja i manipulacije drugih. Ove osobine su uobičajene za psihopatske serijske ubice.
Međutim, ove osobine su takođe uobičajene za političare. Političari često pokazuju iste karakteristike karaktera kao i kriminalci. Ovi kriminalci su psihološki sposobni da izvrše zločin bez ikakve zabrinutosti zbog društvenih, moralnih ili pravnih posledica i uz apsolutno nikakvo kajanje. To im omogućava da rade ono što žele, kad god žele. Ironično, iste ove osobine postoje i kod ljudi koje privlače moćne pozicije u društvu, uključujući političare. Iako će mnogi političari poricati psihološku sličnost sa serijskim ubicama i drugim kriminalcima, ona je dieo psihopatološkog profila koji se može koristiti za procenu ponašanja mnogih zvaničnika i zakonodavaca na svim nivoima vlasti.
Коментари
Мирослав Лајчак, човек одговоран за дијалог између Београда и Приштине, који има везе са сецесијом Косова, након објављивања његове комуникације са осуђеним сексуалним преступником Џефријем Епштајном напушта позицију саветника словачког премијера Роберта Фица.
Епштајнови документи откривају Ентони Вејнa ( амерички дипломата и члан Атлантског савета) који је имао пресудан утицај на сецесију Косова, као силоватеља једанаестогодишње девојчице која је остала трудна.
Џефри Епштајн показује оно што је кружило у теоријама завере, а одједном је постало стварно. Трулеж, социопатија и очигледни малигни нарцизам богатих и моћних, начин на који они раде заједно на организован начин.
Да ли је неко ко је икада имао посла са нарцисима и психопатама заиста изненађен што они „емпатично поричу све оптужбе“. Да ли неко ко разуме ове ствари заиста мисли да би Клинтон наказа понизно признаo своје злочине, показаo кајање и подвргao се било каквој казни?
Добијамо застрашујући увид у умове владајућих такозваних елита и потпуно смо беспомоћни.
Ј.Б.
A oni oko njega? Mora da i među njima ima identičnih, to je porazno.
Tri ljute papričice
Optužili su Rusiju da je uzela ukrajinsku decu a ono Zelenski ispostavljao Epštajnu itd.
Pedja
Постави коментар