Uprkos njihovoj mikroskopskoj veličini i jednostavnim stanicama, bakterije su neki od najotpornijih oblika života. Poslednjih su godina naučnici otkrili te čvrste mikrobe u tako ekstremnim okruženjima kao što su vrući izvori u Nacionalnom parku Yellowstone i kisele vode bogate metalima koje otiču iz rudnika.
Sada, mikrobiolozi koji istražuju dubine oceana mogu dodati još jedno neprijateljsko stanište na popis neočekivanih boravišta bakterija: u sićušnim, drevnim pukotinama Zemljine kore ispod južnog Tihog oceana—neke stare čak 104 miliona godina, izveštava Robin George Andrews za National Geographic .
U nedostatku topline, hranjivih tvari i drugih ključnih resursa, ovi misteriozni mikrobi uspeli su izboriti za život, a istraživači još uvek nisu sasvim sigurni kako, pišu u studiji objavljenoj prošlu nedelju u časopisu Communications Biology . Ali rešavanje te zagonetke moglo bi potaknuti potragu za izvanzemaljskim životom - prošlim ili sadašnjim - na Marsu, gde se smatra da postoje slični ekosistemi temeljeni na stenama.
"Sada gotovo previše očekujem da bih mogao pronaći život na Marsu", kaže u izjavi autor studije Yohey Suzuki, istraživač sa Univerziteta u Tokiju .
Mikrobi su i ranije pronađeni duboko ispod dna Zemljinog oceana. Nedavni pokusi bušenja otkrili su iznenađujuće bogatstvo raznolikosti u ovim stenovitim podvodnim okruženjima, gde se smatra da bakterije izvlače hranjive tvari iz morske vode.
Na tim dubinama, najhranjiviji okoliši su oni u blizini srednjooceanskih grebena, mreže vulkana koji još uvek aktivno izbacuju vruće, mlade stene bogate metalima koje se brzo mešaju s hladnom, slanom oceanskom vodom. Bakterije mogu iskoristiti te kemijske reakcije za stvaranje vlastite energije.
Što dalje od ovih grebena, te su reakcije—i hranjive tvari koje stvaraju—oskudnije. Naučnici su dugo pretpostavljali da će se šanse za pronalazak mikrobnog života smanjiti, ili možda čak nestati, i u ovim regijama. Ali pre nekoliko godina, tim predvođen Suzukijem bio je iznenađen kada je otkrio da su drevni komadi kore koji su se formirali pre mnogo miliona godina još uvek udomili populaciju mikrobnih stanara, koji su vrveli u sićušnim pukotinama koje su se pojavile u stenama dok su se hladile.
Za razliku od drugih mikroba koji žive u kori, ove bakterije ne mogu iskoristiti prednosti hemijskih reakcija u morskoj vodi kako bi preživele. Umesto toga, otkrili su istraživači, čini se da kapitaliziraju glinu bogatu mineralima koja se nakuplja u pukotinama u kojima žive, izveštava Nick Carne za Cosmos .
U izjavi Suzuki opisuje glinu kao "čarobni materijal" koji može koncentrisati hranjive tvari u malim prostorima, podržavajući život čak i na najneverovatnijim mestima. Iako istraživači nisu potpuno sigurni odakle dolazi glina, postoje dva verovatna izvora: raspadajući ostaci morskih oblika života koji žive bliže površini oceana ili sama Zemljina kora, za koju se smatra da se s vremenom raspada.
Tim je također otkrio mikrobe koji žderu metan u stenama, iako je izvor njihove hrane manje jasan, navodi National Geographic .
Činjenica da ovi hrabri mali organizmi uopšte postoje ohrabruje za istraživače koji traže znakove života drugde u Sunčevom sistemu. I vulkansko kamenje i metan obiluju Crvenim planetom, pružajući potencijalnu hranu za poduzetne marsovske mikrobe. Ohrabrujuće je da je hemijski sastav stena na dva planeta prilično sličan, kaže Arya Udry, planetarna naučnica sa Univerziteta Nevada u Las Vegasu, koja nije bila uključena u studiju, za National Geographic.
Mars možda čak ima tragove davno nestalog oceana ispod svoje površine, gomilajući hranjive tvari u svojoj napuknutoj kori poput morske vode na Zemlji. Možda je u tim vodama nekad postojao život. Možda nikad nije ni otišao. Kao što Mark Lever, ekolog sa Univerziteta Aarhus koji nije bio uključen u studiju, kaže za National Geographic: “Da je život postojao na Marsu u prošlosti, čini se da bi vrlo verovatno postojao i danas u ovim dubokim podzemnim okruženjima. ”
_________________
Katherine J. Wu
Katherine J. Wu je novinarka iz Bostona i viša producentica Story Collidera čiji su se radovi pojavili u National Geographicu , Undark magazinu, Popular Science i drugim. Ima doktorat nauke, doktorirala je mikrobiologiju i imunobiologiju sa Univerzitetu Harvard, te je bila stipendista časopisa Smithsonian za 2018. AAAS Mass Media Fellow.
Коментари
Постави коментар