Johan Huizinga,
U senci sutrašnjice : O dijagnozi zla od kojeg boluje naše vreme .
Širenje mržnje putem medija postalo je prepoznato kao jedan od najvećih izazova za industriju društvenih medija: 'tokom 2020. i početkom 2021. godine, velike tehnološke kompanije najavile su da preduzimaju mere bez presedana protiv govora mržnje, uznemiravanja, Ništa se nije promenilo. Sejanja mržnje u političkom nadmetanju sastavni je deo propagande protiv pojedinca, grupa, stranaka, onih koji ne dele zajedničke ideološke, političke poglede. Društvene mreže privlaće sve brojniju publiku i postaju važan prostor za političke poruke. Što senzacionalniji naslov to više pažnje, buke, veća gledanost. Mediji favorizuju cirkulaciju zlonamernog govora uprkos tome što on ima diskriminatorne, ponekada zastrašujuće poruke.
Političari su ti koji koriste zapaljivi jezik i time povećavaju verovatnoću političkog nasilja i terorizam. Govor mržnje je deo retoriks političkih lidera. Cilj je kujedinjenje i mobilizacija političkih pristalica i delegitimizacija i dehumanizacija političkih protivnika. Istorijski poznati primeri eksplozije mržnje su Weimarska Nemačka 1920-ih i 1930-ih, Argentina 1970-ih tokom takozvanog „prljavog rata“ u kojem su se desničarski odredi smrti koje je podržavala vlada borili sa levičarskim političkim pokretima koji su se i sami bavili terorizmom; Turska kasnih 1970-ih, ranih 1980-ih , kada su ultranacionalističke desničarske organizacije i levičarski opozicioni pokreti napali jedni druge.
Kada se dovede do ekstrema, retorika mržnje od strane političkih lidera može ubrzati građanske ratove i genocide, kao što je bio slučaj 1990-ih u Ruandi, gde su Hutu ekstremisti koristili anti-Turske radio emisije da potaknu široko rasprostranjeno nasilje. Da istorija odnosa između različitih grupa može igrati odlučujujću ulogu u oblikovanju ovog diskursa primer je Jugoslavija u kojoj su se pri raspadu rasplamsale stare nacionalne netrpeljivosti.
Mržnja prema " drugom" kao odskočna daska za masovne zločine bila je ratna strategija i pre u istoriji : politika Aleksandra Velikog (356-323 p.n.e.) značila je ne samo poraz neprijatelja, već i uništenje svih boraca i uništenje kulture samih ciljanih naroda koji su se usudili suprotstaviti njegovoj imperijalnoj dominaciji. Evropljani su počinili brutalni genocid nad domorodačkim narodima Amerike ( Indijancima) nakon što su smatrani degradiranim i inferiornim bićima koja se moraju rešiti itd.
21. je vek a sve je isto. Iako su Ujedinjene nacije usvojile definiciju koja kaže da je govor mržnje „svaka vrsta komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju, koja napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupa na osnovu toga ko su, drugim rečima, na osnovu njihove vere, etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, spola ili drugog faktora identiteta” nakon sukoba Rusija- Ukrajina UN su dozvolile da Rusi u svetu budu izopšteni iz sveta sporta, umetnosti, medija itd., Jednom kada su identifikovani kao nepodobni oni se više ne smatraju vrednim zaštite elementarnih građanskih prava, normi i principa, diskriminisani su pravnim odlukama, legitimno od strane celog zapadnog sveta.
Isto se desilo i sa Trampom! Vlast je iskoristila sva sredstva da ga ukloni iz politike i time povećavala verovatnoću nasilja, na kraju je do njega i dovela.
Trumpov "Antifa" atentator glumio u reklami za Black Rock!
"Hvala vam svima na molitvama i mislima koje ste mi uputili juče, jer samo je Bog sprečio da se dogodi nezamislivo”, napisao je Trump na svojoj platformi Truth Social.
Kako je istakao Trumpov pristalica, medijski analitičar Mark Dice, Trump je u celoj priči izbegao smrt za dlaku, za par centimetara budući da je neposredno pre pucnja okrenuo glavu da bi na “blesimetru” pročitao tačne statističke podatke o ilegalnim migrantima koji pod Bidenovom administracijom neometano ulaze u SAD na dnevnoj bazi. Mnogi u komentarima i na njegovoj i drugim stranicama vide u tome prst sudbine ili božanske providnosti.
Kako ostati optimista uprkos svemu
Biti optimista negiranjem tragedije toksična je pozitivnost koja poriče stvarnost. „ Tragični optimizam “ je fraza koju je skovao egzistencijalno-humanistički psiholog i jedan od preživelih holokausta Viktor Frankl. Tragični optimizam uključuje potragu za smislom usred neizbežnih tragedija. Ovaj optimizam uključuje realnost ali i pozitivnost o budućim izgledima.
U narodu postoji sjajan refleks koji omogućava osobama da psihološki prebrode krizu. To su šale, dosetke, anegdote, rugalice, pošalice, vicevi, mimovi. Umetnost je često bila povezana sa politikom. Nigde, međutim, ta veza nije očiglednija nego u umetnosti političke karikature koja je stara koliko i čovečanstvo. Bezazlena komika zabavlja čitaoce svih političkih slojeva. U starom Egiptu anonimni umetnik ismejao je nepopularnog tasta kralja Tutankamona; umetnici su kritikovali Kleopatru; u Rimu se ismevalo ponašanje stvarnih ili mitskih likova poput Bacchusa, razvratnog boga vina; u Pompejima, rimski vojnik je nacrtao grafite na zidu svoje kasarne rugajući se centurionu; u staroj Indiji, karikature su napadale političke elite, kao i hinduističke bogove; Gotički gargojli koji ukrašavaju srednjovjekovne crkve predstavljaju karikature koje preuveličavaju ljudske osobine.
Od devetnaestog stoleća do novijeg vremena, političke ilustracije su se redovno pojavljivale u časopisima pa čak i na naslovnim stranicama medija. Britanski karikaturista James Gillray, poznat kao "otac političke karikature", slavno je podvrgao satiri kralja Georgea III, Napoleona Bonapartea, premijere i generale iz Napoleonove ere. Njegov rad povećao je popularnost i razvoj medija s obe strane Atlantika i bio je karakterističan za sve slobodniju štampu u liberalizirajućem zapadnom svetu.
Govor komike je od vitalnog značaja za demokratiju. Pulitzerova nagrada, ustanovljena 1917. godine, prvi put je dodelila nagradu za trenutne napore za uređivačke karikature 1922. Rollin Kirby u iz New York World. Bilo da se bave epidemijama, ekonomijom ili izborima, karikature prevazilaze jezičke i kulturne barijere. One sa sarkazmom i ironijom znaju biti moćnije od mača ( slika vredi kao hiljadu reči)
Atentat na Trampa završio ss sretno. Naslovna fotka jedan je od niza memova koji su se pojavili istog dana.
Slika Autoportret ( van Gogh )sa zavijenim uvom nastala je u januaru 1889. godine, ubrzo posle incidenta koji se odigrao uoči Božića. Umetnik ne gleda direktno u posmatrača, već je njegov pogled usmeren ka nekom umetnikovom svetu koji se nalazi negde iza samog posmatrača. Van Gog prikazuje svoje zavijeno uvo, tačnije zavoj preko uva i brade; na glavi ima zimsku kapu, a od odeće se ističe jedino težak zeleni kaput, čije je jedino gornje dugme zakopčano. Njegova bleda put u kombinaciji sa zavojem pokazuje da umetnik nije najboljeg zdravlja, što pokazuju i njegove oči, kao i njegov pogled. Depresija ga sve više obuzima, a san o stvaranju kolonije gasi se sa Gogenovim odlaskom. Na ovoj fotografiji Van Gogh još uvek pokušava da zadrži trunku prethodnog, srećnijeg života. Japanska estampa u pozadini predstavlja sećanje na ranije, srećnije trenutke.( izvor)
Širenje mržnje putem medija postalo je prepoznato kao jedan od najvećih izazova za industriju društvenih medija: 'tokom 2020. i početkom 2021. godine, velike tehnološke kompanije najavile su da preduzimaju mere bez presedana protiv govora mržnje, uznemiravanja, Ništa se nije promenilo. Sejanja mržnje u političkom nadmetanju sastavni je deo propagande protiv pojedinca, grupa, stranaka, onih koji ne dele zajedničke ideološke, političke poglede. Društvene mreže privlaće sve brojniju publiku i postaju važan prostor za političke poruke. Što senzacionalniji naslov to više pažnje, buke, veća gledanost. Mediji favorizuju cirkulaciju zlonamernog govora uprkos tome što on ima diskriminatorne, ponekada zastrašujuće poruke.
Političari su ti koji koriste zapaljivi jezik i time povećavaju verovatnoću političkog nasilja i terorizam. Govor mržnje je deo retoriks političkih lidera. Cilj je kujedinjenje i mobilizacija političkih pristalica i delegitimizacija i dehumanizacija političkih protivnika. Istorijski poznati primeri eksplozije mržnje su Weimarska Nemačka 1920-ih i 1930-ih, Argentina 1970-ih tokom takozvanog „prljavog rata“ u kojem su se desničarski odredi smrti koje je podržavala vlada borili sa levičarskim političkim pokretima koji su se i sami bavili terorizmom; Turska kasnih 1970-ih, ranih 1980-ih , kada su ultranacionalističke desničarske organizacije i levičarski opozicioni pokreti napali jedni druge.
Kada se dovede do ekstrema, retorika mržnje od strane političkih lidera može ubrzati građanske ratove i genocide, kao što je bio slučaj 1990-ih u Ruandi, gde su Hutu ekstremisti koristili anti-Turske radio emisije da potaknu široko rasprostranjeno nasilje. Da istorija odnosa između različitih grupa može igrati odlučujujću ulogu u oblikovanju ovog diskursa primer je Jugoslavija u kojoj su se pri raspadu rasplamsale stare nacionalne netrpeljivosti.
Mržnja prema " drugom" kao odskočna daska za masovne zločine bila je ratna strategija i pre u istoriji : politika Aleksandra Velikog (356-323 p.n.e.) značila je ne samo poraz neprijatelja, već i uništenje svih boraca i uništenje kulture samih ciljanih naroda koji su se usudili suprotstaviti njegovoj imperijalnoj dominaciji. Evropljani su počinili brutalni genocid nad domorodačkim narodima Amerike ( Indijancima) nakon što su smatrani degradiranim i inferiornim bićima koja se moraju rešiti itd.
21. je vek a sve je isto. Iako su Ujedinjene nacije usvojile definiciju koja kaže da je govor mržnje „svaka vrsta komunikacije u govoru, pisanju ili ponašanju, koja napada ili koristi pežorativni ili diskriminatorni jezik u odnosu na osobu ili grupa na osnovu toga ko su, drugim rečima, na osnovu njihove vere, etničke pripadnosti, nacionalnosti, rase, boje kože, porekla, spola ili drugog faktora identiteta” nakon sukoba Rusija- Ukrajina UN su dozvolile da Rusi u svetu budu izopšteni iz sveta sporta, umetnosti, medija itd., Jednom kada su identifikovani kao nepodobni oni se više ne smatraju vrednim zaštite elementarnih građanskih prava, normi i principa, diskriminisani su pravnim odlukama, legitimno od strane celog zapadnog sveta.
Isto se desilo i sa Trampom! Vlast je iskoristila sva sredstva da ga ukloni iz politike i time povećavala verovatnoću nasilja, na kraju je do njega i dovela.
Kako je istakao Trumpov pristalica, medijski analitičar Mark Dice, Trump je u celoj priči izbegao smrt za dlaku, za par centimetara budući da je neposredno pre pucnja okrenuo glavu da bi na “blesimetru” pročitao tačne statističke podatke o ilegalnim migrantima koji pod Bidenovom administracijom neometano ulaze u SAD na dnevnoj bazi. Mnogi u komentarima i na njegovoj i drugim stranicama vide u tome prst sudbine ili božanske providnosti.
Kako ostati optimista uprkos svemu
Biti optimista negiranjem tragedije toksična je pozitivnost koja poriče stvarnost. „ Tragični optimizam “ je fraza koju je skovao egzistencijalno-humanistički psiholog i jedan od preživelih holokausta Viktor Frankl. Tragični optimizam uključuje potragu za smislom usred neizbežnih tragedija. Ovaj optimizam uključuje realnost ali i pozitivnost o budućim izgledima.
U narodu postoji sjajan refleks koji omogućava osobama da psihološki prebrode krizu. To su šale, dosetke, anegdote, rugalice, pošalice, vicevi, mimovi. Umetnost je često bila povezana sa politikom. Nigde, međutim, ta veza nije očiglednija nego u umetnosti političke karikature koja je stara koliko i čovečanstvo. Bezazlena komika zabavlja čitaoce svih političkih slojeva. U starom Egiptu anonimni umetnik ismejao je nepopularnog tasta kralja Tutankamona; umetnici su kritikovali Kleopatru; u Rimu se ismevalo ponašanje stvarnih ili mitskih likova poput Bacchusa, razvratnog boga vina; u Pompejima, rimski vojnik je nacrtao grafite na zidu svoje kasarne rugajući se centurionu; u staroj Indiji, karikature su napadale političke elite, kao i hinduističke bogove; Gotički gargojli koji ukrašavaju srednjovjekovne crkve predstavljaju karikature koje preuveličavaju ljudske osobine.
Od devetnaestog stoleća do novijeg vremena, političke ilustracije su se redovno pojavljivale u časopisima pa čak i na naslovnim stranicama medija. Britanski karikaturista James Gillray, poznat kao "otac političke karikature", slavno je podvrgao satiri kralja Georgea III, Napoleona Bonapartea, premijere i generale iz Napoleonove ere. Njegov rad povećao je popularnost i razvoj medija s obe strane Atlantika i bio je karakterističan za sve slobodniju štampu u liberalizirajućem zapadnom svetu.
Govor komike je od vitalnog značaja za demokratiju. Pulitzerova nagrada, ustanovljena 1917. godine, prvi put je dodelila nagradu za trenutne napore za uređivačke karikature 1922. Rollin Kirby u iz New York World. Bilo da se bave epidemijama, ekonomijom ili izborima, karikature prevazilaze jezičke i kulturne barijere. One sa sarkazmom i ironijom znaju biti moćnije od mača ( slika vredi kao hiljadu reči)
Atentat na Trampa završio ss sretno. Naslovna fotka jedan je od niza memova koji su se pojavili istog dana.
Коментари
Дакле, шта очекивати
Ј.Б.
Opa!
XXX
Ј. Б.
Pedja
А смисао...оно што је изабрано као смисао одговара тренутном стању у нама.
Ј. Б.
Sasha
XXX
Sasha
Sasha
XXX
Sasha
XXX
stari kritičar
" Joe Biden je jedan od najvažnijih američkih predsednika i moj dobar prijatelj i partner. I danas smo se podsetili – još jednom – da je patriota najvišeg reda.
Kada sam pre osamnaest godina započeo potragu za potpredsednikom, znao sam za Joeovu istaknutu karijeru u javnoj službi. Ali ono čemu sam se još više divio je njegov karakter – njegova duboka empatija i teško stečena otpornost; njegova osnovna pristojnost i njegovo uverenje da je svaka osoba važna.
Otkako je preuzeo dužnost, Bajden je uvek iznova demonstrirao ovaj karakter. Pomogao je u okončanju pandemije, otvorio milione radnih mesta, smanjio troškove lekova na recept, usvojio prvi veliki zakon o sigurnosti oružja u poslednjih trideset godina, napravio najveću investiciju u borbi protiv klimatskih promena u istoriji i borio se za pravo radnika da se organizuju za pravedne plate i beneficije. Na međunarodnom planu, vratio je američki položaj u svetu ( hahaaaaaa )revitalizovao NATO i mobilizovao svet da se odupre ruskoj agresiji u Ukrajini.
Nadalje, predsednik Bajden nas je odveo od četiri godine haosa, laži i podela koje su karakterizirale administraciju Donalda Trumpa. Svojom politikom i primerom Joe Bajden nas je podsetio na to ko smo u svom najboljem izdanju - zemlja posvećena staromodnim vrednostima poverenja i poštenja, ljubaznosti i napornog rada; zemlja koja veruje u demokratiju, vladavinu prava i odgovornost; zemlja koja insistira da svako, bez obzira ko je, ima glas i zaslužuje šansu za bolji život.( hahahaaa!)
Odličan rad predsednika Bajdena daje mu svako pravo da se kandiduje za reizbor i završi posao koji je započeo. Joe Bajden zna bolje od bilo koga šta je u pitanju na ovim izborima - da je sve za šta se borio za život i sve za šta se zalaže Demokratska stranka ugrozio ako vratimo Donalda Trumpa u Belu kuću i dozvolimo republikancima da preuzmu kontrolu nad Kongresom .
Nastavak...
Ova odluka je dokaz ljubavi Joea Bajdena prema domovini - i istorijski primer pravog javnog službenika koji još jednom stavlja interese američkog naroda iznad svojih, i onoga kojeg bi buduće generacije lidera trebale slediti.
Narednih dana ću ploviti neistraženim vodama, ali sam izuzetno uveren da će lideri naše stranke moći pokrenuti proces koji će proizvesti izvanrednog kandidata. Uveren sam da će vizija Joea Bajdena o velikodušnoj, prosperitetnoj i ujedinjenoj Americi koja nudi priliku svima biti u potpunosti prikazana na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u avgustu. I očekujem da svako od nas bude spreman da ovu poruku nade i napretka prenese kroz novembar i dalje.
Mišel i ja želimo da izrazimo našu ljubav i zahvalnost Džou i Džil za njihovo vešto i hrabro vođstvo u ovim opasnim vremenima - i za njihovu posvećenost idealima slobode i jednakosti na kojima je ova zemlja zasnovana."
Koja farsa!!!
Sasha
Постави коментар