Kako se Amerika/ svet oprašta od demokratije

 2023 godine  Vrhovni sud u američkoj državi Kolorado presudio je da Donald Tramp ne može biti na glasačkom listiću na republikanskim primarnim izborima za  predsednika.

Godinu dans kasmije, 2024. Traml je odneo pobedu sa 312 od potrebnih 270 elektorskih glasova ( kandidat demokrata, Haris, osvojila je 226). Republikanci su osvojili većinu u oba doma Kongresa - Senatu i Predstavničkom domu. Tramp je obećao da će Ameriku ponovo učiniti velikom, što je bio i glavni slogan njegove kampanje Make America Great Again.

     2023. godine, nakon takoreći sveopšte tišine posle odluke Vrhovmog suda Mađarska ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, osudio je ćutanje svetskih medija i međunarodnih institucija. " Hajde da na trenutak razmislimo šta bi bilo ukoliko bi se nešto slično dogodilo u nekoj centralnoevropskoj zemlji koju vodi patriotska vlada ", naveo je Sijarto u objavi na Fejsbuku." Koliko bi prošlo pre nego što bi Stejt department objavio saopštenje u kojem osuđuje presudu i koliko bi minuta trebalo da prođe da se na svim platformama svetske liberalne medijske mreže proglasi uništenje vladavine prava"- upitao je Sijarto. 

     Evo šta je o odluci Vrhovmog suda napisao kolumnista Filip Fisen (  fus note su autorstvo vlanika bloga) 

" "Tramp je uklonjen sa listev izbora. Za sada samo od primarnih izbora. Do sada samo u jednoj državi Ali shvatajući kuda vetar duva, u njemu se vide počeci uragana.
Koliko Kolorada ima u zemlji? Pedeset. A lančana reakcija bi mogla da utiče, na mnoge od njih.
Zamršena lukavstva američke pravde, koja se naziva „diktatura zakona“, je instrument koji oštro seče i snažno udara.
Zašto Kolorado?
Šta je tako posebno u ovoj divljini? 

Aspen danas 

Aspen pre nego što je postao meka bogatih

Mali živopisni grad Aspen. 1. mesto- skijalište gde senatori i kongresmeni, njihovi sponzori i lobisti dolaze na odmor da šapuću  po skupim restoranima. 

Ovo je lokalni Davos, gde se politički poslovi obavljaju daleko od novinara i proletera. I sudije silaze niz brda.
Buđavi amandman koji su daleke 1868.  2. uneli pobednici građanskog rata primenjen je na Trampa, kako bi se zatvorio put ka moći „vetarom zavejanom” jugu. 

Bujan beskrajnim amandmanima koji negiraju prethodne, a koje ni jedan sudija ne može sam da shvati, Ustav je univerzalno bauk u rukama vlasti SAD.
Dakle, amandman 3-14 iz 1868. kaže da pobunjenici i oni koji su ga podržavali, ne mogu biti birani.
Predsednički izbori nisu uključeni u paket zabrane. Ali to se možete primeniti, na partijske izbore. Ovo je uradio Vrhovni sud Kolorada.
Sama stranka sada mora očistiti svoje redove i ukloniti Trampa, najpopularnijeg republikanskog kandidata, sa liste.
Kao opravdanje može se navesti amnestija koju je 1872. dao Uliks Grant i koju je potpisao Kongres. Postoji amnestija ali ostaje amandman, na Ustav.
Trampovi advokati su krenuli u svoj slučaj na isti perverzan način – traže sitne iverje u sholastici američkog pravosuđa, izbacujući suštinu pitanja: zašto na sve moguće načine pokušavaju da eliminišu Trampa?
Zašto je osuđen unapred, a amnestija se ne primenjuje na njega? 

Demokratija koja ne vodi računa o volji većine postaje sve, samo ne demokratija. ..........
Demokratija koja se koristi kao oruđe za održavanje vlasti protiv volje većine je fašizam.
Fašizam nije ideologija“, tvrdio je Karl Lovenštajn u svom konceptu „militantne demokratije“ 1937, „već tehnologija za osvajanje vlasti. 3.

Gde smo danas ?4

Očekivalo se da Tramp bude žestok protivnik antidemokratske politike, doživeli smo dalje urušavanje, nastavak američke hegemonističke, agresivne politike, koje svako imalo demokratski orijentisan rezolutno prezire i mrzi

 

Militantna demokratija 

 Demokratske vlade pokušavaju da uvedu "zaštitne mere" osmišljene kako bi sprečile da desni pokreti steknu uticaj. Tokom Hladnog rata nije bilo nasilnih delw; tipična je bila praksa zabrana političkih stranaka i udruženja i ograničavanje slobode govora. Starodobni fašistički pokreti su uglavnom smatrani nelegitimnim, a raspad Sovjetskog Saveza je ozbiljno ograničio privlačnost ortodoksnih komunističkih pokreta. Međutim, koncept militantne demokratije se ponovo pojavio tokom borbe protiv verskih fundamentalista i grupa koje su koristile terorističke taktike.Nešto kasnije vlast se agresivnije počela ponašati prema separatistima. Kako bi opstali i najtolerantnije vlasti povremeno se moraju agresivnije odbraniti čak i ako to znači kršenje vlastitih principa. Upravo taj paradoks objašnjava koncept militantne demokratske samoodbrane koja daje pravo ograničavanja nekih prava jer glavno - demokratski poredak - i dalje mora biti zaštićeno.

Savremene militantne demokratije koriste različite instrumente kako bi osigurale svoje temelje: kao i pre zabranjuju ekstremističke stranke, pokrete, organizacije ako se smatraju „neprijateljskim prema demokratiji“, ograničavaju slobodu izražavanja ili okupljanja kada se koriste za širenje mržnje ili uspostavljanje autoritarnog režima Međutim, neke mere postepeno 'militarizuju' demokratske vlasti sa svim rizicima zapostavljanja ne samo individualnih prava, već i prava drugih država. Zaštita demokratije postaje opravdanje za širenje autoritarizma i političke represije maskirane kao demokratska odbrana.

Virus autoritarizma i državnog terorizms hara svetom!Pitanje da li i kako bi se demokratije trebale braniti od subverzije ponovo je postalo vruća tema.  

__________________

 1.

Aspen je raj za onih 1%.Telefonski imenik Planine milijardera čita se kao VIP lista u Davosu", napisao je Brennan za Forbes.Većina ovih kuća su kuće za odmor, prazne vile.      ( vise o imenima bogatasa ) 

2. 

Aspenova priča počela je mnogo manje spektakularno. U zimu 1879, grupa rudara zlata ignorisala je sva upozorenja o ustanku Indijanaca Ute koji su živeli u regionu i postavila je logor na samom mestu gde se nalazio Ute City, sa samo nekoliko jednostavnih stanova. . Njihova hrabrost se isplatila, jer su se rudnici srebra u tom području ubrzo pokazali izuzetno produktivnim. Grad Ute je već bio preimenovan u Aspen 1880. godine, nazvan po mnogim stablima jasike koja su se ovde mogla naći. Prirodni resursi su omogućili da se mali grad brzo pretvori u grad procvata. Međutim, bogatstvo je nestalo jednako brzo kao što je i došlo, jer kada je savezna vlada drastično smanjila kupovinu srebra 1893. godine, cena  plemenitog metala je naglo pala. Broj stanovnika je značajno opao, dostigavši ​​najnižu tačku na popisu iz 1930. godine, kada je u Aspenu živelo nešto više od 700 ljudi. Međutim, danas je Aspenova crvena planina koja se izdize iznad gradica nazvana planina " milijardera " dom bogatih i slavnih, sa nekretninama koje se prodaju i po 50 miliona dolara.

U svojoj odluci sud je citirao Deo 3 14. amandmana na Ustav Sjedinjenih Država. Ovaj amandman propisuje da su nepodobni zvaničnici koji su se "upustili u pobunu" ili su "pružili pomoć ili podršku" ljudima koji su planirali i izveli ustanak.

3.Termin "militantna demokratija" skovao je Karl Loewenstein 1930-ih. On je tvrdio da su pokušaji da se uspostavi demokratija u Vajmarskoj Republici propali zbog nedostatka militantnosti protiv subverzivnih pokreta. Koncept militantne demokratije uveden je u pravnu nauku i ustavnu praksu kako bi se demokratiji obezbedila pravna sredstva za odbranu od niza mogućih aktivnosti nedemokratskih političkih aktera. 

4 . Venecuela, katastrofalna Trampova greška, otkriva sramnu američku agresivnu politiku. Vojna akcija Trumpove administracije u mnogim aspektima je bez presedana. Ali to nije bilo iznenađujuće s obzirom na ogromno naftno bogatstvo Venecuele. Venecuela je bila ključna figura u formiranju Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) 1960. godine, a nacionalizovala je veći deo svoje naftne industrije 1976. godine. Ovo je negativno uticalo na američke kompanije poput ExxonMobila i podstaklo nedavne tvrdnje Trumpove administracije da je Venecuela "ukrala" američku naftu. Loše upravljanje naftnom industrijom dovelo je do dužničke krize i intervencije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) 1988. godine, od tada venecuelansko društvo se dodatno podelilo na bogate, koji su želeli sarađivati sa SAD-om, i radničku klasu, koja je tražila autonomiju od SAD-a. Ova podela od tada definiše venecuelansku politiku.