Stari post - napisan nakon jednog teksta ispod slike Edvarda Munka Krik : “ ovo je mogao samo da nacrta jedan ludak".
Munk je opisao događaj koji je prethodio stvaranju slike.
“Šetao sam s prijateljima, sunce je zalazilo, nebo se pretvaralo u krvavo crvenu boju. Odjednom sam se osetio iscrpljenim, zaustavio sam se i oslonio na ogradu: video sam krv i plamene jezičke iznad plavo-crnog fjorda i grada. Moji su prijatelji nastavili hodati, a ja sam ostao, drhteći od nemira, i osećao sam beskrajan krik kako prolazi prirodom”.
U jednoj od zabeleški iz Munkovog dnevnika piše: Više ne treba slikati enterijere, ljude koji čitaju ili žene koje pletu. Oni moraju biti živi ljudi koji dišu, osećaju, tuguju i ljube."
U mučnim vremenima mnogu završe na sredini ili kraju mosta, sa rukama oko glave, otvorenih usta...bez identiteta... jer... olovno vreme krišti, para uši . Treba izdržati!
Vladislav Petković Dis:
Naši dani
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podigo se truli zadah propadanja,
Umrli su svi heroji i proroci.
Razvilo se crno vreme opadanja.
Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali,
Postali su danas naši suvereni.
Progledale sve jazbine i kanali.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti,
Ismejane sve vrline i poštenje,
Poniženi svi grobovi i životi,
Uprljano i opelo i krštenje.
Pokradeni svi hramovi i ćivoti.
Zakovana petvekovna zvona bune,
Pobegao duh jedinstva i Bog rata,
Obesismo sve praznike i tribune,
Gojimo se od grehova i od blata.
Zakovana petvekovna zvona bune.
Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti.
Od pandura stvorili smo velikaše.
Svoju mudrost rastočimo na izbore,
Svoju hrabrost na podvale i obede,
Budućnosti zatrovasmo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede.
Svoju mudrost rastočismo na izbore.
Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove;
Od nesrećne braće naše, od robova
Zatvorismo svoje oči i džepove.
Mesto svetle istorije i grobova,
Ostala nam još prašina na hartiji,
Ko jedina uspomena na džinove;
Sad svu slavu pronađosmo u partiji,
Pir poruge dohvatio sve sinove.
Ostala nam još prašina na hartiji.
Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnjenje,
Naraštaji koji sišu ko pauci.
Pod sramotom živi naše pokolenje.
Pomrčina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Al kad požar poduhvati na sve strane,
Kuda ćemo od svetlosti i od suda!
Pomrčina pritisnula naše dane.
Коментари
Ne bih o Munku, ipak je on stvarao pre više od jednog veka. Drugi je to duh vremena, pa čak i za Munka koji je pomerao granice konvencija u umetnosti. Danas je ta slika prenesena na čitav svet, umetnost za to više nije potrebna, osećaj skučenosti unutar sopstvenog tela postao je sve veći i veći. U meni je ta slika oduvek izazivala osećaj ograničenosti prirode čoveka koji je zarobljen sopstvenom sudbinom, u nemogućnosti da izađe van i oseti bar delić nekog oblika slobode. I slika mi je odavala utisak o čoveku koji toga nije svestan i da je to nečujan krik koji jedino oni probuđeni mogu da ga vide i osete. O tome je Viktor Frankl napisao knjigu, ne samo on, mnogi drugi, opet o nekim drugim užasima, ali se svakako usmerio na užase novog vremena koje je nazvao egzistencijalnom prazninom.
Pa, oduvek je postojala ta egzistencijalna praznina u čoveku, samo što se svet razvio do te mere da više tu prazninu ne može više ničim da popuni, a da to zadovoljstvo ne potraje duže od trenutka trenutnog zadovoljstva ispunjenja. Sve smo probali, sve smo imali, videli, okusili, sve smo naučili, izmislili, otkrili, svuda smo došli, sve samo sa jednim ciljem koji nikome nije bio jasan, niti otkriven - kako do slobode. Koje slobode, kakve slobode, kojeg kvaliteta slobode???
Bunili smo se protiv nepravde, protiv raznih vrsta nesloboda, nekulture, neobrazovanja, primitivizma, okupacija svim i svačim. S druge strane, drugi su se bunili protiv sloboda, kuture, obrazovanja, gledajući samo sopstvene iterese. Ako malo bolje razmislimo i jedni i drugi su imali svoj interes – jedni su želeli ponos koji im je donosio osećaj da su pravedni, drugi su želeli ponos koji im je donosio osećaj moći nad drugima. Ponos je svima bio tačka pokretanja.
Malo pozovimo i istoriju u pomoć, i videćemo da smo sve to kao ljudi već isprobali i doživeli. I šta smo videli? Pravednici prvi stradaju! Izgleda da smo promašili pravi smisao pravednosti. Čak je i religija promašila cilj, otišla u nekom drugom pravcu, dalje od Boga, dobra, istine. Gde je ČOVEK u svemu tome? Trenutno samo mogu da prizovem Njegoša: jedna slamka međ vihorove, sirak tužni bez iđe ikoga, pleme moje snom mrtvijem sanja..... tako je oduvek bilo i tako će uvek biti.
I na kraju, šta je taj optimizam? Laž, samoobmana, poštapalica koju koristimo da bi “izdržali”... A sve što nam je potrebno je tu, svaki čovek do nas. Od onog najbližeg do onog koga i ne poznajemo, a ipak delimo istu sudbinu stanovnika ove planete. Povezani smo nevidljivim mrežama koje negiramo. Zamislite kada bi ćelije bubrega negirale da ćelije krvi postoje, ili da ćelije srca smatraju da su one bogom dane i važnije od ćelija debelog creva. Kako funkcioniše ljudski organizam, tako, po istom principu treba da funkcioniše svet, društvo, porodica. Svi rade jedni za druge, i svi postoje samo zbog tog jednog tela koga čuvaju.
Ja sam izgubila u međuvremenu te kriterijume optimizma, pozitivnog stava, i slično. Prosto, ne znam ni sama kako, ali jednostavno živim i prihvatam tu činjenicu da smo svi ovde jer nešto treba da platimo. Plaćamo unapred parče slobode koju treba da osvojimo. Ovde na ovom svetu nema ništa džabe i niko nije privilegovan da će nešto dobiti a da nije prethodno odradilo ili platio. E sad, kako ko, i kako čime....
Ako bar shvatimo da će nam lepše biti ako se potrudimo da uspostavimo lepe odnose međusobnog poštovanja i brige. Jer sve drugo, čini mi se da je postalo deplasirano.... Čak ni to znanje, za kojim mi, nazovi intelektualci, jurimo... pa sada je postalo još besmislenije. Jel možemo znanjem spoznati ljubav, naći mir, spokoj.... tih kategorija nema u ovom životu, to su samo zamke za nova jurcanja. Ovde postoji samo večni tok. Naš problem je što ga ne pratimo, i kočimo sve što je za nas planirano da bude, misleći da smo pametniji od Boga. I oni nazovi grešnici, i oni nazovi pravednici....
Svako dobro svima
Sada tek idem da pogledam komentar. Dovoljno mi je bilo ugledati ime. Pozdravljam te, draga. Neka si živa i zdrava!
Pedja
Ovo je vreme opšte providnosti, sve se otvara, sve je jasnije, iako nam se čini da je pomrčina. Kažu mudri: ja budim zoru, ne budi zora mene. Dovde smo stigli, i nikako nije kraj puta. Prošlo je vreme priča o politici i političarima, oni više nisu zanimljivi, o belosvetskim zaverama, koroni, neukusu, kiču... sve je već postalo odavno bljutavo, bar meni. Sad treba samo lepim stvarima puniti ove stranice. Treba nam drugačija vrsta hrane i za glavu i za dušu. Ako je mi ne proizvedemo, neće niko umesto nas. Li, stavi tačku.... treba ti novi početak, nove teme, malo više ljubavi, poezije, lepote, sunca, osveženja, veselosti, lepršavosti, radosti... I mi ćemo se češće okupljati oko takvih tema. Anatomiju društva smo već savladali. Valja ići u osvajanje drugih prostora. Mislim da je u tome lek, pa neka me neko demantuje. Možda će i biti u pravu.
Danas je pao sneg, i koliko vidim samo se deca raduju. Mi smo zaboravili da se radujemo malim stvarima.
Osmeh za sve vas
Budi sretna sto nisi na izvoru.
Pedja
Šta da vam poželim osim da svako izgradi neki svoj svet u kome će da nađe ono što njegovom biću treba. Pozdrav svima.
Budi pozdravljena
Pedja
Pozdravljena,
Z.
Pedja
(Парафраза неког стиха песника, Чарлса Буковског).
Ј.Б
Дуго те нема, штета.
Pesnik u prolazu.
Sfinga po starom, izvanredna, optimista.
J. Б.
Zahvaljujem na komentarima, posebno Sfingi koja je uzrok ovim posetama ( izvinite momci ali tako je ). Draga Sfinga, raduje me da si dobro, rekla bih da si i vise od toga, odlicno. Kasno je da odgovaram na tvoje, uobicajeno, lepe ( i korisne ) komentare. Cisto da se zna- nisam u ocajnom stanju, kako bi se dalo pomisliti ( prvenstveno zbog ilustracije teksta) . Istina je da nisam preentuzijasticna - kao pre. Uselila se u mene mala doza praznine uprkos neverovatnom tempu zivota i obilju poslova. Proslo je vreme silnog uzletanja i nedostaje mi, to moram da priznam. Ti znas dobro sta je uzrok zenskih uzleta i obrnuto. Vise je toga a jedan je najjaci - zaljubljenost. Ne odnosi se na moje stanje, daleko od toga. Pomenula sam to zbog poredjenja. Zaljubljenost je let, bestezinsko stanje a ja preferiram let pa ma koliko da traje. Pozdravljam te.
Pozdrav ostalom drustvu. Priredili ste mi divan osecaj, pre svega jer sada znam da ste svi dobro.
I, uhvatim sebe dok negde idem, žurim, da ne vidim ni drvo, pored koga prolazim, kako je lepo, jedinstveno, ni druge ljude koji prolaze pored mene, detalj na fasadi zgrade, neku lepotu uhvaćenu u letu... Zaista, već smo isprogramirani samo da vidimo ružne stvari, loše pojave, i odmah se ustrelimo na kritiku. E pa neću... rekla sam sebi. I, vežbam. Valjda ću negde stići, videćemo. Samo da ćovek pomisli, zar zaljubljenost ima samo jednu manifestaciju? Nemoguće je, jer sve u ovoj prirodi funkcioniše po istim zakonitostima. Mi žene, ponekad zastranimo, htele bi stalno da letimo. Ne mere... Li, ne zameri mi na ovome. Ali, istina je.
Ovih dana sam zaljubljena u moje čuvarkuće. Gajim ih na terasi. Imam ih nekoliko vrsta i rasađujem ih, ređam kamenčiće između, i evo i one se raduju, već su počele da puštaju nove izdanke, toliko ih je, da kako stvari stoje, imaće i za prodaju na pijaci... hehehehe... Odoh sad da se zaljubim u nešto drugo. Davati pažnju i važnost nekome ili nečemu je moj recept. Vi dodajte vaše, da se malo razmenimo. ;)
Pozdrav svima, da budete stalno zaljubljeni, a ne preozbiljni. Ćao!
Pozdrav Pedja
Ali, da umeju da naplate, umeju. Posao je precenjen jer radnika nema pa onaj kog nadjes se ponasa bahato - hoces neces, izvoli. Moze im se jer imaju posla toliko da ne mogu da urade. Sezonski uglavnom uzimaju po nekoliko paralelno, tek je to problem.
Spominjes entuzijazam- e on mi odneo mesece. Nisam razmisljala o realizaciji, a ideje frcale, nabacila na papir i sto se da i sto se ne da uraditi. Uz tlocrte i ostale skice prilagala i fotke. Kako vide skice tako odu, hahaaaaa...a ja i dalje bila ( ostala) entuzijasta pa trazim, trazim ko ce da se pojavi i uradi kako sam zamislila. Na kraju sam priblizno dobila sta sam htela - na trecini sam. Izgradjeno 200 m2 ( cetiri velike prostorije ) ogromne terase, potporni zidovi. Sada sve to treba “ pokriti”. Stolarija se upravo zavrsava - predivna, alu, klizni sistemi. A onda ide treci deo - ograde, asfaltiranje sa terasastim sistemom travnatih povrsina sa biljkama. Ne pitaj, uhvatila sam se ogromnog posla. Drzi mi palceve.
Malo si me rastuzila sa cuvarkucom. Proslu godinu mi je preminula sestra - to je jedan od uzroka tihoj tuzi koja se provlacila proslu godinu. Ona je na terasi u Sarajevu ( a zivela je u Australiji ) imala desetine cuvarkuca.
Pozdravljam te i zelim sve naj naj.
Sfinga cini cuda, kapa dole.
Z.
Li, mogu te zamisliti u kreativnom zamahu. Kad bude gotova kuća, tek predstoji onaj najlepši deo - enterijer. Ne sumljam da ćeš sve to izgurati. Neka ti je sa srećom! Uživaj u tome! Ponekad se namučimo dok nešto gradimo, pravimo, ali često zaboravljamo da uživamo u tom procesu. Uvek nekako mislimo da nam uživanje tek sledi kad sve bude gotovo, a oni najvažniji momenti dok nešto stvaramo izmaknu tom užitku. Tu treba uživati. Jer najčešće sve nešto čekamo da se nešto dogodi, završi, pa ćemo onda uživati. kad uradim ovo, završim ono, kad kupim stan, završim kuću, udam se, dobijem posao, promenim posao, odem u penziju... a ispada da i kad odem u penziju ko zna šta ću onda čekati da završim i tako u krug. Prokleti čovek.
Ovde je granulo sunce, malo zubato, ali prija. Sledeća nedelja će biti kišovita. Čidno neko proleće, promenljivo, blesavo, luduje u svojim ispoljavanjima. Planeta se malo izvrnula, dosadno joj je da rotira pdo istim uglom, pa je rešila da se malo nakrivi. Ko i mi. svako se malo nakrivio, pa makar i prema vertikalnom položeju, nema veze. Uvek novi uvid sa drugog mesta donosi novi užitak.
Dragi prijatelji, sve najbolje Vam želim u nastupajućim praznicima. A i šire i dalje...
Sfinga ;)
Постави коментар