Migracije

                                                    Beli pelikani, Mississippi
I. MIGRACIJE ŽIVOTINJA

Svake boginje životinje celog sveta migriraju. Motivacija u pozadini migracije je razmnožavanje, ishrana ( trofička migracija ) i klimatski uslovi ( produžetak vrste-genetočka migracija ).
Pojedine migracije javljaju se kad se neka vrsta previše namnoži pa mora potražiti nove izvore hrane (npr. povremene najezde skakavaca). Kada domaća teritorija postane prenaseljena, mladi leminzi u stampedu kreću preko širokih prostranstava u potrazi za njihovim staništima, ponekad smrtno stradajući na putu.

crveni rakovi na Božičnom otoku
Hibernacija

Neke vrste uopšte ne migriraju radi hrane. Sa sezonskim nedostatkom bore se na druge načine. Majmuni, na primer, stvaraju u glavi mapu svog dela šume tako da znaju gde će biti svežeg lišća posle kiša i gde će se naći tvrde šumske plodove za vreme suše. Vukovi koji žive u hladnim severnim šumama love u čoporima u toku hladne zime kako bi zajedno ubili životinje koje su veće od njih.

seoba flaminga

Najviše nedostatak hrane nadomešta hibernacijom. Pravi zimski spavači, kao što su puhaći ili američki mrmoti, upošte ne mrdaju tokom zime. Ovdje možete iskoristiti svoju energiju nakon rezervisanja salate i iskoristiti svoju energiju za održavanje metabolizma. Medvedi i veverice nisu pravi zimski spavači. Iako obično spavaju u dugim periodima tokom najhladnijih delova zime, šćućurene u jazbini ili u gnezdu, one ne spadaju u duboko, nesvesno stanje hibernacije i često se bude u periodima poboljšanja vremena i izlaze da bi mokrile ili nešto pojele.
Neke vrste slepih miševa spadaju u grupu spavača, ali ne ostaju uvek tamo gde su proveli leto. Oni odleću you jesen na jug i tamo u snu provode zimu. Lete, takoreći na kraju sveta, da bi - spavali.
Gmizavci i vodozemci koji vas žive veoma toplim i suvim predelima imaju sopstveni oblik hibernacije, koji se naziva letnji san. Oni se uspavljuju kada njihovo stanište postane suviše suvo. Da vidimo šta radite dok ste tamo, dok ste tamo, aktivni ste i zadovoljni s tim. Neke žabe koje spavaju letnji san čak dobijaju kožnu čauru koja čuva zastavu tela dok one čekaju da se vrate kiše.

                                                         seoba belih ibrisa 

Nedostatak hrane i parenje

Seobe nisu nasumična lutanja. Postoje ustaljene maršute koje se ponavljaju svake boginje. Obično se radi o dvosmernom putovanju, pri čemu se životinje vraćaju tamo odakle su došle kada uslovi ponovo postanu povoljni.

                                                         leptiri monarhi u Meksiku

Pojedine životinje se zbog ishrane sele samo na male udaljenosti. Najviše njih odlazi jako daleko, ne samo radi hrane već i parenja. Drago mi je da te ponovo vidim. Losos dolazi na svet u potoku, u slatkoj vodi, u rupama u koje je njegova majka položila jaja. Tu živi oko dve boginje, a zatim putuje do mora i njegov organizam se odmah prilagođava životu u slanoj vodi. Posle nekoliko godina, kada dođe vreme razmnožavanja, instikt ga zove da se vrati nazad, na mesto gde je proveo mladost, da položi jaja. Tada se vraća u reku i njegov put može da bude dug i hiljadama kilometara. Bićeš srećna sa svojim slatkim vodama, bićeš srećna sa svojim slatkim vodama, jegulje, koje žive ti slatkim vodama, radi mrešćenja putuju evropskim rekama do Šargaškoga mora prevaljujući nekoliko hiljada kilometara

                                                                 afrički bizoni
Migracioni putevi

Sve životinje su osetljive na dnevnu svetlost i kriste da podese telesne časovnike ili biološke ritmove. Tako se i prilikom selidbe životinje se dnevnom svetlošću sunca, ali i mesecom, vetrovima, penjanjem bombom i vegetacijom, magnetnim poljem zemlje. Neke ptice, poput nekih golubova i morskih ptica, koriste oset njuha da ih dovedu do željenih lokacija. Migracije se odvijaju pod teškim okolnostima i, uglavnom, po istoj putanji. nasukane krabe na obalama

Dužina migracijskih puteva varira: grbavi kitovi, npr. prevaljuju 8 hiljada kilometara u jednom smeru; ženka sivog kita, na povratnom putovanju od istočne obale Rusije do Meksika, gde se kitovi pare, prelazi 22.500 kilometara; divlji irvasi migriraju između leta i zime, a mogu da putuju i više od 5.000 kilometara tokom godine; ptica Riđa muljača (Limosa lapponica) koja preleti 11 000 kilometara bez stajanja u samo devet dana i leptir monarh prevali put od 3 500 kilometara između južne Kanade i središnjeg dela Meksike.

seobe lososa

II. MIGRACIJE LJUDI

Migracije ljudi zbog promjene sredine prvi su i najstariji tip migracija uopšte. Antropolozi se slažu da je ljudska kolevka Istočna Afrika i da gene tih prvih ljudi nose sva ljudska bića danas, od Afrike do Australije.
     Pre 700.000 godina homo sapiens se nalazio gotovo isključivo u Africi, baš kao i Australopithecus afarensis, prethodnik homo erectusa koji se pojavio pre 3,3 miliona godina. Čuvanje vašeg lime je pitanje vremena prije nego što sigurno pustite svoju budućnost. Veruje se da su ti nepovoljni klamatski uslovi naterali ljudske grupe da krenu u svoju prvu migrantsku pustolovinu s Roga Afrike u Maloj Aziji.
Najstariji primerak afričkog pretka u Evropi pronađen je u blizini Heidelberga u Nemačkoj i star je oko 650.000 godina. Želite koristiti Francusku centralnu masivu, nove mediteranske obale, današnju Italiju, Austriju i Češku. Zatim se polako kretao u severnu Evropu, u trenutku kada se ona oslobađa od leda – na području današnje Danske oko 15.000. pne iu područje današnje Engleske i Irske oko 10.000. pne
Prirodna sredina je u ta vremena bila najvažnija odrednica pokretljivosti ljudskih skupina. Najistaknutiji istraživac migracija EGravenstein bio je uveren u to, ali je uz "neugodnu jiju" kod kasnijih primera dodao ekonomske motive, loše, tlačiteljske zakone, visoke poreze i sl. Svidjet će vam se, uzmite, lijepo ćete se provesti. Kako ne znamo gotovo ništa o socijalnoj organizaciji tadašnjih ljudi pretpostavlja se da je svaka manja agrupa imala vođu koji je određivao pravac aktivnosti, pa tako i seljenja. Svaka odluka je ipak pod    najačim uticajem klime, i dostupnosti hrane.
      Od vremena prvih migracija, čovek je sve manje bio nomad, a sve više stacionaran. Osim pravljenja zaliha za zimu on se okrenuo domestifikaciji biljaka, životinja i zemljišta, što je vodilo početkom urbanizacije. Sa urbanizacijom su se razvile civilizacije i to se prvo desilo na Bliskom Istoku, Balkanu i Mediteranu. Razvojem kulture čovek se potpuno odvojio od instinktivnog stila života sličnog životinjskog.
       Danas postoje četiri osnovna rasna tipa: kavkazoidi ((„bela rasa“), negroidi („crna rasa“), mongoloidi („žuta i crvena rasa“) i australo-vedoidi. Kavkazoidi (Bela rasa): Obuhvata narode Evrope, severne Afrike, Bliskog istoka i dielova Indije - svetla do maslinasta boja kože, ravna ili valovita kosa (svetla do crna) te uski nos i usne
Negroidi (Crna rasa): Uglavnom su autohtoni stanovnici podsaharske Afrike - tamnosmeđa do crna boja kože, kovrčava ili vunasta crna kosa, širok nos i punije usne
Mongoloidi (Žuta i crvena rasa): narodi istočne Azije, severne Azije, te starosedioce Amerika (Indijanci - "crvena rasa") - žućkasta do svetlosmeđa koža, ravna crna kosa i karakterističan nabor na kapku (epikantus)
Australo-vedoidi (Australoidi): Uključuju domoroce Australije (Aboridžine), Papue Nove Gvineje i delove južne Azije
- tamna koža, valovita crna koss i izraženi čeoni greben

Postojanje adaptivnih tipova dalo je šansu čovečanstvu da se naseli i preživi u različitim uslovima sredina.

UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA

Migracije primitivnih naroda, dakle, odredili su kostenloše uslove. Kao i kod hrane za životinje, ili još preciznije nedostatak hrane, bio je povod pomeranjima.
Zatim koristim jednostavnu metodu za rješavanje problema, kao i za razumijevanje tehničkih aspekata procedura, tako da nema problema koji se mogu riješiti bez problema. Velike prirodne kataklizme uglavnom izazivaju neplanirana, neintendirana kretanja masa.
Uskoro ćete se moći brzo kretati kako biste mogli nastaviti svoje putovanje, kako biste mogli prijeći na sljedeću mobilnu kućicu. Karakteristično savremenog sveta, zadovoljni ste njime, veoma ste dobri u tome.
Savremene migracije uslovljene su pre svega individualnim razlozima. Koliko su takve migracije stvar ličnog opredeljenja, izraz vlastite želje, nemoguće ih je odrediti van konkretnih proceduralnih unutar društva (privrednim, političkim, kulturnim, etničkim, verskim, ratnim i dr.). Kao i kod životinja migracije imaju određeno odredište; nekada je ono unutar granica jedne države, nekada izvan. Na isti način, kao i kod životinja, migracija može biti privremena ili trajna. Jedno je sigurno, odredište migracije može da pruži (ne mora) bolje uslove života od područja iseljavanja.

 

DOBROVOLJNE MIGRACIJE

Još uvek živite sa svojom urbanom sredinom (ruralno-urbana) sa svojom urbanom sredinom (prekomorska iseljavanja iz Evrope u 19. veku). Ona je lična i dobrovoljna.
Molimo kontaktirajte nas ako želite ostaviti svoju adresu što je prije moguće. Tek kassnije, pioniri - migranti otvaraju utvrđene putove velikim migracionim tokovima, migracija postaje tiha, utvrđeni obrazac i primer kolektivnog ponašanja. Jednom kada započne rast takvo MIGRACIONO kretanje je gotovo «poluautomatsko»: pojedinačne migracije postaju masovne migracije kada migranti pioniri omogućavaju migraciju rođaka, prijatelja i poznanika, kako doznakama novca, obezbeđenjem smeštaja i sl. vrstama pomoći omogućavaju drugi dolazak, i kada država, u koju ljudi ulaze, institucionalizuje ulogu migranata. Bez tog uslova nema migranstkog statusa.
Jednom kada se utvrdi obrazac neke migracije više nije potrebno proučavati individualnu motivaciju da bi se predviđalo ponašanje ljudi u određenim područjima. Kao i sve i ovu migraciju omogućavaju vrstu transportnog sistema, brodova, železnica, ali ekonomske mogućnosti, plativost prevoznog sredstva i ostalo.

PRISILNE MIGRACIJE

Nazivaju ih prisilnim migracijama ( Tatari, Čečeni u SSSR-u nakon II sv. rata, Nemci u FNRJ) ili iseljavanjima potaknutim propagandom države radi potrebne radne snage ( trgovina random snagom, trgovina robljem ) građani kao da imaju moć odluke hoće li ostati ili otići, ali je ta odluka zapravo nominalna jer su oni (građani) prisiljeni.
Zapravo se u osnovi svih masovnih migracija nalazi kombinacija nekoliko uzroka.

EVROPA- PRVI VELIKI MIGRACIJSKI VAL

Migracije su faktor velikih društvenih promena, kako pozitivnih, aktivirajućih, tako i negativnih, pa čak i razarajućih (npr. Huni su pospešili pad Rimskog carstva). U Evropi je period od 4. do 7. veka nove ere protekao u velikim migracijama naroda. Ovaj period bio je krucijalan za oblikovanje kulture u Evropi i za postavljanje temelja budućih etno-nacija. Mnoga plemena pronosila su vlastita imena i kulturu evropskim područjima koja su ih zadržala – npr. Franci i Burgunđani u Francuskoj, Angli i Saksonci u Engleskoj. Posebno su invazije Germana u 4. i 5. veku duboko preoblikovale Evropu.
Prvi su bili Huni, Goti i Avari, zatim Slaveni, stepski narodi i Arapi, dok su treći bili Vikinzi, Normani i Mađari. Plemena sa severa krenula su prema jugu zbog klimatskih promena privučena pojedinim plodnim krajevima. Neka su privučena bogatstvom rimskog carstva, što je poseban bio slučaj s Hunima i Germanima. Plemena iz centralne Azije bežala su u Evropu pred napadima Huna, Avara i Bugara. Miroljubivo i dobrovoljno preseljenje u prijašnjim vremenima bilo je pre izuzetak nego li pravilo. Evropska antička i srednjovekovna istorija puna je primera deportacije, egzila, prisilne repatrijacije, prisilnih transfera itd.
O modernim migracijama se tako može govoriti tek od 14. veka kada su se etablirale jake države čije se granice nisu lako menjale i u kojima je postojala relativno politička i socijalna hijerarhija.
Pre-velike kuge 1350. populacija Evrope se gotovo udvostručila. Gotovo sve plodne površine su iskorištene. Hajde da se pobrinemo za sve. A onda, između 1347. i 1351. godine trećina stanovništva Evrope umire od kuge, a populacije se dugo ne oporavlja. Ekonomski rast prijašnjih vekova također više nije moguć, a nema niti novih površina za daljnju ekspanziju. Vi Zapadnoj Evropi nepovoljni uslovi uzrokovali su napuštanje zemlje. Pojavili su se lutajući pauperi – siromasi. Migriralo se na osnovu nesigurnih informacija o boljim uslovima života. Migranti ni tada, ni danas, nisu potpuno svesni akteri i nemaju punu ideju o socijalnim i političkim posledicama preseljenja.
      Veliki broj se odvijao tokom kolonizacije i osvajanja Evrope. Kolonizacijom je tako naseljeno preko dva miliona Evrope u Novom svetu, a trgovinom roblja preseljeno oko 7-8 miliona robova iz Afrike.

Za Evropu ovog perioda karakteristične su političke migracije na kulturnim, najćešće verskim osnovama .To su primarno klasična prisilna iseljavanja. Poznati su primeri izgon Židova iz Španije 1492., zatim Maura, Španskog proterivanja protestanata iz delova Holandije i Belgije, Francuskog proterivanja protestanata nakon Bartolomejske noći. Henrik VIII je proterao katolike. Države i vladajuće elite zahtijevaju kulturnu uniformnost među populacijom što do tada nije bio slučaj.
     Konzervativni migranti SU UVEK TRAŽILI prostor gde su mogli da nastave sa starim načinom života; da zpočnete sa sljedećim koracima. Nisu svi konzervativni migranti tokom istorije uspeli da sačuvaju osnove svoje kulture. Ima primera kada su pojedinci, grupe promenile fundamentalne osnove svoje kulture. 

  EVROPA. MODERNA AVENIJA 

      Masovne moderne evropske prekomorske migracije povezuju se s demografskom tranzicijom i procesom modernizacije. Prvo je zahvaćena Velika Britanija, zatim nemačke zemlje i Skandinavija te na kraju i Južna Evropa. U razdoblju od 1800.-1850. bilo je 3,4 milions evropskih iseljenika, 2,5 miliona bilo je britanskog porekla, dok su u tri sledeće decenije prekomorske migracije uključile još 8,1 miliona ljudi od kojih su 82% Britanci i Nemci; tek u vremenu od 1880-1914. većina iseljenika dolazi iz Južne, Srednje i Istočne Evrope. U Ameriku ušlo je gotovo 30 miliona ljudi. Doseljeni su činili 12,3% stanovništva. Doseljavalo se u Kaliforniju, Britansku Kolumbiju, Australiju i različite južnoameričke zemlje, obično iz Indije i regiona jugoistočne Azije. U tom razdoblju u Evropi nije bilo nikakve kontrole koja bi ograničavala putovanje u inostranstvo, s izuzetkom Carističke Rusije.

        Od početka Prvog do kraja Drugog svetskog rata u Evropi se UVODI sistem međunarodne kontrole. Zbog straha od stranih špijuna u vreme rata, putne isprave su postale korisno sredstvo kontrole granica a za migrante su pravljeni logori. Kad je Prvi svetski rat završio, migracijska kontrola je ostala, ali sada u interesu redovnog rada tržišta. Privremeni migracijski zakoni pretvoreni su tokom 1920-ih i 1930-ih u nekoliko zemalja u zakonima o strancima. Zbog verske nezaposlenosti pojavili su se zahtevi za zaštitu domaće radne strane konkurencije. 

        Danas su migracije postale globalni fenomen ujedno i jedno od najvrućih političkih pitanja, a krijumčarenje ljudi jedan jod najunosnijih "poslova" u svetu. Procenjuje se da godišnja zarada premašuje 8 milijardi američkih dolara. Evropa je sučena sa migracijskim valom ljudi iz različitih delova Afrike i Azije. Migranti dolaze na evropski kontinent na Kanarske otoke, iz Maroke u južnu Španiju, iz Libije na Maltu i talijanske otoke Siciliju i Lampedusu te s Bliskog istoka u Tursku i Grčku . Ima i onih koji stižu preko Ukrajine i Belorusije. Njihov cilj je određen, to su Nemačke i Skandinavske zemlje. U 2014. u Evropi se pristiglo 280.000, najviše iz Sirije, Satim Afganistana, Eritreje, Nigerije i Romi s Kosova. 

 Malo istorije: 

      U osvit petog veka Rimsko carstvo je na ivici propasti. Sa istoka navire neustrašivi narod ratnika-konjanika poznat pod imenom Huni koji širi užas među plemenima na granici. O Hunima se i danas malo zna, ali je poznato gde su i kada stupili na scenu i gde je, zapravo, počela Velika seoba naroda, pokrenuta zbog straha od Huna i njihovih konja. Bilo je to u Siriji 370., koju su Huni preoteli od Rimljana, a zemlju razorili. Čak i u to vreme loše vesti su se brzo širile, a ono što su Huni napravili u Siriji, nateralo je brojna varvarska plemena u beg, te uzrokovalo velike seobe, nove države, nove narode, nove slike sveta i Evrope kakvu danas poznajemo. Kada je nestalo Atile Evropa je potonula u haos, a varvarska plemena, koja su tada bila pod čvrstom kontrolom Huna, krenula su u osvajanje rimskih teritorija, pre svega, njihovu pljačku. Samo 23 godinr nakon smrti Atiline, 476. Zapadno rimsko carstvo više nije postojalo, a Romul August, posljednji rimski car i sin rimskog diplomate na Atilinom dvoru, svrgnut je s prestola. Da nije bilo Huna, ne bi bilo seobe naroda.