Pascal Engel
Znakova degeneracije demokratije je sve više. Impresionira organizovanost političkih snaga koje je provode. Krenimo od institucionalizovanih političkih stranaka.
Lideri najuspešnijih populističkih radikalno desničarskih stranaka u zapadnoj Evropi imaju jednu zajedničku stvar : predvodili su omladinsko krilo stranaka koje sada vode( Matteo Salvini , Giorgia Meloni, Jordan Bardella iz Francuske, Jimmie Åkesson iz Švedskih demokrata i Tom Van Grieken iz belgijske stranke Vlaams Belang itd. ) Populizam je zadnju deceniju postao ključni faktor tokom izbornih kampanja,a ipak se malo zna o uzrocima novog vala.
Nedavno je izašla knjiga " Omladinska krila Populističke radikalne desnice. "
Ova knjiga, koja nije samo prva koja temeljno ispituje omladinska krila radikalne desnice već je i prva koja se bavi omladinskim krilima bilo kojeg ideološkog tipa, nudeći dubinsku analizu struktura 10 organizacija iz cele Evrope. Od omladinskog krila austrijske Stranke slobode do omladinskog krila francuskog Nacionalnog okupljanja, u knjizi se opisuje čitav sistem organizacije, regrutovanje, obuka i promocija članova radikalne desnice na terenu, njihovih predstavnika i budućih lidera, međunarodna povezanost.
U knjizi se potvrđuje da zahvaljujući tome podrška krajnje desničarskim strankama iz godine u godinu raste širom Evrope. Prema podacima, nekih navedenih istraživanja, gotovo četvrtina birača u Evropi glasala je za krajnje desničarske stranke na poslednjim nacionalnim izborima, što je pet puta više od 1995. godine. Ovaj podatak se ne odnosi na sve sredine. Dok je, nedavno, u Nemačkoj Alternativa za Nemačku ostvarila istorijsku pobedu na državnim izborima u Saksoniji-Anhaltu, u Holandiji, Mađarskoj i Švedskoj, krajnje desničarske stranke su pretrpele poraze, ali su ostale na političkoj sceni.Srbija je poslednja na listi preuzimanja vlasti s tim, da za razliku id evropskih, uglavnom desničarskih, srpski studentski / građanski pokret izrazito je levičarski.
Novi politićki akteri ovih stranaka- pokreta, odustali su od litističkog, stranačkog narativa, profila klasičnog političara čak i svojih, desnićarskih prethodnika ( poput Jean-Marie Le Pena u Francuskoj ili Umberta Bossija u Italiji) te njihove zastarele političke prakse. Najbolji primer je maksimalno iskorištavanje viralne komunukacije. Bržim tempom i sa širim efektom digitalna tehnologija je ostvarila fundamentalni uticaj, sve više oblikujući politički pejzaž širom sveta. Nejednak pristup infrastrukturi, različiti nivoi digitalne pismenosti ograničili su učešće svih građana. U prednosti su mlađe generacije što je i rezultiralo njihovom većom participacijom u društvenim događanjima.Reakcije globalista su, kao obično, trenutačne. Tehnološke kompanije su dizajnirale algoritme kako bi maksimizovale šire političke trendove, što je ubrzalo pad dominantne političke naracije. Zaključno, internet je postao dominantno političko oruđe ovog stoleća. Sve i da hoće vodeće stranke u EU i svetu ne mogu da se odupru erodiranju legimiteta i ponovo steknu ugled i podršku mladih. Društva se ne mogu vratiti unazad, prethodnom narativu i načinima demokratskog upravljanja.I to je suštinski preokret.
Uloga generacije Z
Ova generacija je jedna od onih koju je kriza najviše pogodila. Generalno gledajući, sve ljude brinu uvećani troškovi života, visoka stopa nezaposlenosti, sve nesigurniji poslovi, to jest gubitak osećaja ekonomske sigurnosti. Mada povodi velikih pobuna mladih nisu isti (u Hong Kong su zahtevali demokratiju, u Kataloniji nezavisnost, u Libanu su izašli na ulice zbog novog poreza na WhatsApp, u Čileu su protestovali protiv rastućih cena javnog prevoza,u Srbiji zbog pada nadstrešice..i "korupcije" )jesu uzroci- a to je pobuna protiv vlasti koja ne rešava gore pomenute tekuće probleme. Upravo su te teme ključne i desnici, i levici, i obe su izuzetno efikasne u političkom iskorištavanju zabrinutosti birača. Kako ? Pre svega populističkom retorikom kojom se mase u najkraćem roku uspešno mobilizuju. Pripisujući životne teškoće neuspesima lokalnih vlasti, preusmeravajući odgovornost na lokalne političke i ekonomske elite.. Zato ne čudi da značajan deo mladih prilazi upravo populističkim strankama/ pokretima u ubeđenju da će oni biti odgovornije u rešavanju tih pitanja.
Uspešnosti pokreta mladih ne doprinosi samo populizam već podrška raznoraznih institucija, organizacija, posebno njihova finansijska pomoć.
Od pre je poznato da posebnu ulogu u organizovanju mladih imaju NVO i ostale organizacije. Spontani, obično kratkotrajni bunt i uličnu energiju mladih ove organizacije planski pretvaraju u dugoročni građanski revolt, parole u konkretne političke predloge,oni pružaju pravnu pomoć, zastupanje u slučaju hapšenja, i osiguravaju finansiranje, komunikacijsku opremu, sve vrste logističke potporu.
Pažnji javnosti je izmakla je intezivna međunarodna povezanost među pojedincima, grupama, sa institucijama, te sastanci, okupljanja, radionice, konferencije, poput Transatlantskog patriotskog samita , koji se održava svake godine u Budimpešti od 2022. godine. Ovi i slični događaji okupljaju omladinske lidere iz Evrope, Indije, Izraela, Latinske Amerike i SAD-a, kako bi razgovarali o zajedničkim ciljevima i uspostavili veze koje će trajati kroz njihove karijere. Otuda ne čude veze mladih između bivših jugoslovenskih republika.Ta tema je izvrsno obrađena u gore pomenutoj knjizi. "Udeo spontanih akcija je relativno mali, a ako se ispitaju svi slučajevi, ispostavlja se da je dirigovano upravljanje narodnim nezadovoljstvom bilo posvuda."
Potpora globalista populističkim pokretima
Nezavisno o različitim povodima pobuna ( spomenuto u prethodnom delu teksta) većina, ako ne i svi pokreti iskazali su otklon od globalizacije, neoliberalnog koncepta ( izuzetak je srpski studentski pokret ). Ovo je jedan od najvećih paradoksa modernog političkog i društvenog aktivizma. Na prvi pogled, ovo deluje kontradiktorno ,a nije.
Nekoliko podataka o finansiranju.
Prema relevantnim izvorima ( podaci iz pomenute knjige) četvrtina privatnog novca doniranog političkim strankama u EU išla je upravo krajnje desničarskim i krajnje levičarskim, populističkim pokretima. Praksa nekontrolisanog finansiranja omogučava priliv enormnih suma novca.Samo četvrtina zemalja EU zahteva od stranaka da identifikuju privatne donatore. O prilivu sredstava kojekakvih NVO i ostalim organizacijama- govori se godinama ali javnost ostaje uskraćena o iznosimo,načinu korištenja.
Izveštaj Evropskog parlamenta iz 2023. godine, primera radi, sadrži podatak da je oko 1,18 milijardi dolara finansiranja organizacija koje se bave pravima LGBTQ+osoba ( levičarskim ) ušlo u Evropu od 2019. do 2023. godine.
U julu ove godine je Guardian izvestio da je Trumpov State Department nameravao dodeliti 12 miliona dolara organizacijama u Velikoj Britaniji koje su osnovali istaknuti konzervativci. Od tih sredstava, 7 miliona dolara trebalo je ići organizaciji 878, istraživačkom centru koji sebe opisuje kao posvećenog „ponovnom otkrivanju naše drevne kulture“ i „okončanju masovnih migracija“, što predstavlja jedan od ključnih delova programa desnice.
Prema zvaničnom izveštaju i podaci Agencije za sprečavanje korupcije, i organizacije Transparentnost Srbija u studentsku "kampanje" uloženo je oko 2 miliona eura (preciznije oko 238 miliona dinara): to je iznos koji je Studentska lista uložila u izbornu kampanju. 98% tih sredstava vodi poreklo iz malih pojedinačnih donacija, od ukupno 26.408 građana, 170 domaćih privrednika. Tokom kampanje studenti su se deklarisali kao pokret koji financira isključivo domaća javnost što naravno nije tačno. Dijaspora širom sveta je prikupljala finansijska sredstva, prikupljanje je javno oglašavano sa brojevima računa, negde su čak navedeni iznosi. Studenti nikada nisu objavili o kojim ciframa je reč, kome su uplaćeni.
U martu 2026. godine, mediji su objavili da je Uprava kriminalističke policije (UKP) privela četvoro studenata i privremeno im zaplenila iznos od 2 miliona dinara (oko 17.000 eura - navodno se radilo o novcu koji su građani direktno donirali na terenu za pokrivanje bazičnih logističkih troškova, poput goriva i smeštaja za aktiviste koji su obilazili gradove po Srbiji.)
Prema američkom portalu Brajtbart Grant USAID-a je finansirao proteste u Srbiji uoči izbora, konkretno reč je o dodeli finansija Crti 2,895 miliona dolara, od čega je evidentirano 832,432,47 dolara isplaćenih sredstava. Crta je negirala da je delom tih sredstava finansirala pokret. To isto vredi za ostale NVO. Zvanične potvrde nema, ali nema ni zvanično objavljenog finansijskog izvestaja studentske liste, te ovo pitanje ipak ostaje otvoreno.
Paradox ili ne!
Zašto globalisti finansiraju stranke i pokrete ?
Jedno od objašnjena sociologa je "teorija kooptacije "(Apsorpcija radikalizma) po kojoj vladajuće strukture ili moćne elitne organizacije "neutralizuju" opasnost od radikalnog bunta tako što ga integrišu u sistem. Kada pokret mladih krene spontano s ulice, on je nepredvidiv i opasan za državu ali i za globalnu elitu. Kada taj isti pokret prihvati novac od stranih agencija, on mora prihvatiti i njihova pravila igre. To zna svaki razuman čovek.
Energiju koja bi mogla srušiti globalni sistem oni preusmeravaju u blaže, reformističke zahteve. Mladi ulaze u pobunu s iskrenim namerama i uverenjem da se bore protiv nepravde. Pomoć globalista( preko NVO i ostalih) dizajniran je tako da bunt ne ugrozi temelje globalnog sistema, usmerava se samo na ono prihvatljivo ili geopolitički korisno u šta spada rušenje vlada u nekim državama ( Ukrajina, Srbija). Bunt mladih u ove dve države, npr. iskorišten je kao legitimno sredstvo pritiska, dok su brutalno ugušeni pokreti Palestinava, ili pokret Occupy Wall Street u srcu Amerike.
Može li EU preživeti uspon ekstremne desnice? Šta ako AfD i neke druge radikalne stranke dođu na vlast u isto vreme?
Odgovor je NE! EU se neće urušiti. Ta predviđanja se uporno, besmisleno, ponavljaju već skoro deceniju, ako ne i više. Globalisti drže pod kontrolom radikalnu desnicu, Nacionalni front u Francuskoj, Austrijski stranku slobode, Stranku zakona i reda u Poljskoj, stranku Alternativa za Nemačku. Marine Le Pen je osuđena u julu 2026. godine pred Apelacionim sudom u Parizu zbog zloupotrebe javnih sredstava Evropskog parlamenta; Georgescu je priveden 2026. godine pod sumnjom za prevaru tešku 1,1 miliona eura i organizovani kriminal...
Ove stranke podstiču strahove od određenih društvenih pojava, pretnje lokalnom identitetu zbog prisustva neevropskih imigranata; ograničenja slobode izražavanja zbog potrebe za političkom korektnošću; i smanjenog nacionalnog suvereniteta kao rezultata koncentracije političke moći u nadnacionalnim institucijama. Ipak gotovo nijedna ne prelazi crvenu liniju. Nadalje, sve one ne insistiraju izričito da zemlja napusti EU. Ograničavaju se na transformaciju zemlje iznutra, zagovaraju EU kao labaviju „Evropu nacija“. Zahvaljujući tome globalistima ne samo da ove stranke nisu problem, suprotno, oni ih podržavaju. Pokalne vlasti su te koje prozivaju radikalnu desnicu kao nosioce urušavanja demokratije!?!
Problem, kao što je naznačeno na početku, seže dublje od delovanja bilo koje političke grupacije, pa time i radikalne desnice. U trenutku kada se shvati da krivica nije "zao imigrant", "zao političar, "stranka na vlasti", "zla desnica" dolazimo do pravog pitanja: ko odlučuje, narodi, ili uski, globalistički vrh.U zapadnim demokratijama o svemu se žestoko javno raspravlja osim o opasnostima same liberalne demokratije, koja efikasno obezbeđuje globalnu kontrolu kako spoljašnjim nametanjem sile, nevidljivom rukom tržišta i vidljivom rukom mreže organizacija.
Kao posledica toga, demokratija koju imamo, tzv. liberalna demokratija, skliznula je u oblik 'demokratskog despotizma' koji samo održava iluziju slobodnog izbora. Poklič mladih "u ime slobode" u praksi postaje sredstvo protiv promenjivih lokalnih vlasti, globalisti ostaju čvrsto na svojim pozicijama moci. U borbi između slobodarskih principa na jednoj i ekonomskih na drugoj prevagnula je ekonomija ( profitabilnost).Istorija demokratije je dokazala da je nije bilo preterano teško gurnuti do ruba.
SRBIJA
Može li Srbija preživeti uspon ekstremne levice? Pokret je potvrdio duboko fragmentiranu političku prirodu srpskog društva, nedostatak ideološke koherentnosti, nefunkcionalan spoj različitih političkih uverenja. Studenti i građani koji su pristupili pokretu bili su ključno biračko telo bez jasnih političkih preferencija, za razliku od onih koji su stajali iza njih, koji će preuzeti vlast i biti udarni nosioci ideoloških promena.
Sve napisano do sada objašnjava uspon i ovog pokreta, pomenuti galopirajući, manipulativni populizam na koji je većina građana "nasela". Na toj pozadini pokret je uspeo da akumuliše energiju, ostvari legitimitet i podršku, da "kazni" sve stranke stavljajući ih pod krov krivaca "lošeg života". One su morale biti eliminisane kako bi se pridobili njihovi glasači. Ovo nije prvi bunt populističkog tipa u Srbiji. Ispada da su poslednji događaji prirodan nastavak, trajni obrazac kalkulantskog ponašanja nacije od perioda pod i nakon Miloševića.
Kako je primetio Reljić " ...To kako i kamo su išli Đinđić, Tadić i Vučić (tranzicija u kolonijalnu demokratiju a na „evropskom putu“) valjalo bi da se zakoči." Teško, gospodine Reljiću.
Studentski pokret pripada levom,neoliberalnom, američkom. Ne bez razloga Reljić podseća ( "....preko trećine studentske generacije Z u Americi za komunizam, a dve trećine za socijalizam.." ).
Rezultate nedavnih istraživanja optužuje ih za nešto još gore, autoritarizam! Izvor 2025 Jedna ranija anketa pokazala je da više od polovine pripadnika generacije Z veruje da Britanijom treba da vlada diktator, a svaka treća želi da vojska preuzme vlast!! Populizam po sebi dovodi do niza kontradikcija i kriza sa porastom nasilja i erozijom demokratskih institucija. Sloboda, demokratija, sav fond političkih pojmova je bila demagoška, retorička ljuska: politički plan studentskih 200 izabranih izjašnjava se za unapređenje globalističke agende, brza i radikalna rešenja: hitno izbaciti sve koji su protiv, svrgnuti ih sa vlasti, izbaciti iz institucija, sa radnih mesta, osporiti neke demokratske prakse ( ukinuti nepoželjne medije), demontirati institucije( nepoželjne službe), izmeniti istoriju, tradiciju, ako treba, u ime volje naroda" uspostaviti autoritarne strukture upravljanja.
Taj isti kako evropski, tako i američki, karakteriše je nacionalna ekskluzivnost građanina, olićena u sloganu „naši ljudi na prvom mestu“/ Amerika na prvom mestu. Glavni stav ovih pokreta je da država treba da vodi suverenu, prevashodno nacionlno usmerenu politiku. Ne čude takvi pozivi u EU, njene države članice tipičan su primer gubitnika globalizacije ", gubitnika suvereniteta zahvaljujući otuđenom birokratskom aparatu, najodgovornijem za globalističku agendu. Studentski pokret se okrenuo protiv svojih građana, EU, podređenoj interesima visokih finansija; korumpiranoj privilegovanom i oligopolističkom političkom klasom, nemoćnom pred nedodirljivim velikim ekonomskim i finansijskim korporacijama. Ni vlade, ni stranke, ne predstavljaju narod ; stoga se sve napredne snage evropskih država, suprotstavljaju i pozivaju na suštinske promene, na otpisivanje „političke globalističke klase“. To je deo konvencionalne levice i desnice bez obzira na to da li su u vlasti Mržnja- šta je pošlo po zlu ? U psihologiji je poznat kognitivni efekat. Iskorištavanje ljudskih instinkta, mentalnih refleksa,emocija – ključni je element politike. Mržnja je ljudska emocija, ona jednostavno jeste, tu sa nama, nešto s čime smo prisiljeni živeti,suočiti se. U mirna vremena ona je uvek lična, nevidljiva. U političkom kontekstu, ne mrzimo samo opredeljenje, ideju, mrzimo i osobu, oboje zajedno. Buduci je osoba nosi ideju ona je ta koja mora biti uništena.I levica i desnica su se pokazala efikasne u zloupotrebi mržnje protivnika, bilo stvarnog,pretpostavljenog, pa ćak i zamišljenog.
Od prvog dana pobune plasirana je stvarna, delotvorna i nasilna mržnja koja je sumanuto rasla. Drußtve mreže olakšale širenje, što preko fanatičnih pojedinaca, grupa (delom obuhvacenih finansiranom digitalnom propagandom). Mreže su postale motor svojevrsne političke radikalizacije dezinformacijama, produbljivanjem političkih podela, digitalnim "linčovanjem" pojedinaca, podsticanjem antagonizma opsesivno opterećenih mržnjom prema svakom ko je PROTIV pravdoljubivih studenata, čiste mladosti, srpske dece, i njihovog odabranog kruga intelektualaca. Komuniciralo se samo sa onima koji su delili njihova uverenja, time je mržnja postala bitan strukturni i pokretački stub svetonazora - ne samo emocionalni izliv, već organizacijski princip identiteta i društvene kategorizacije, kao nekada Jevrej, ciganin, ili četnik.
Uznemirujuće je bilo videti, i još je, kako su vrlo suptilnim pdihološkim manipulacijama obiično neagresivni ljudi prisiljeni na verbalno pa i fizičko nasilje.
Sve to je od samih početaka ukazali da u praksi izabrani neće priznati legitimitet suprotstavljenih stavova. Ova isključiva polarizacija od početka pokreta erodirala stub demokratije, mogućnost kompromisa i izgradnju konsenzusa. Ksenofobija, demagogija u političkim kampanjama su tipične populističke izborne dividende. U tome su se "studenstki" usavršili, usavršili su ih oni odavno vođeni antagonizmom prema...treba ovde dodati mnogo toga, rekla bih skoro mizantropima koji gaje opšti prezir i omalovažavanje. Koliko god to iznenađujuće bilo, mizantropi ne izbegavaju sve, većina ima prijatelje i porodicu o kojima brinu i s kojima održavaju kontakt. Nisu uvek neskloni ljudskoj interakciji, jer povremeni razgovor može biti podnošljiv, pa čak i ugodan, naravno,zavisi o osobi ili osobama s kojima razgovarajum na primer medijima izvan Srbije.
Istorija sličnih pobuna pokazala je da se autoriteti stvoreni u pobuni mogu brzo urušiti, zameniti i novim, ali podjednako krhkim. Jedno je izvesno, pobuna je nagomilala brdo kojekakvog smeća, moraće ga prvo rasčistiti.
Ne sećam se imena autora koji je dobro objasnio naš problem: "Đavo uvek šalje greške u parovima – parovima suprotnosti, ohrabrujući nas da provodimo mnogo vremena razmišljajući koja je gora. On se oslanja na našu nesklonost prema jednoj grešci kako bi nas postepeno uvukao u suprotnu.“ Obrni, okreni, ne ginu nam nove greške.
U knjizi se potvrđuje da zahvaljujući tome podrška krajnje desničarskim strankama iz godine u godinu raste širom Evrope. Prema podacima, nekih navedenih istraživanja, gotovo četvrtina birača u Evropi glasala je za krajnje desničarske stranke na poslednjim nacionalnim izborima, što je pet puta više od 1995. godine. Ovaj podatak se ne odnosi na sve sredine. Dok je, nedavno, u Nemačkoj Alternativa za Nemačku ostvarila istorijsku pobedu na državnim izborima u Saksoniji-Anhaltu, u Holandiji, Mađarskoj i Švedskoj, krajnje desničarske stranke su pretrpele poraze, ali su ostale na političkoj sceni.Srbija je poslednja na listi preuzimanja vlasti s tim, da za razliku id evropskih, uglavnom desničarskih, srpski studentski / građanski pokret izrazito je levičarski.
Novi politićki akteri ovih stranaka- pokreta, odustali su od litističkog, stranačkog narativa, profila klasičnog političara čak i svojih, desnićarskih prethodnika ( poput Jean-Marie Le Pena u Francuskoj ili Umberta Bossija u Italiji) te njihove zastarele političke prakse. Najbolji primer je maksimalno iskorištavanje viralne komunukacije. Bržim tempom i sa širim efektom digitalna tehnologija je ostvarila fundamentalni uticaj, sve više oblikujući politički pejzaž širom sveta. Nejednak pristup infrastrukturi, različiti nivoi digitalne pismenosti ograničili su učešće svih građana. U prednosti su mlađe generacije što je i rezultiralo njihovom većom participacijom u društvenim događanjima.Reakcije globalista su, kao obično, trenutačne. Tehnološke kompanije su dizajnirale algoritme kako bi maksimizovale šire političke trendove, što je ubrzalo pad dominantne političke naracije. Zaključno, internet je postao dominantno političko oruđe ovog stoleća. Sve i da hoće vodeće stranke u EU i svetu ne mogu da se odupru erodiranju legimiteta i ponovo steknu ugled i podršku mladih. Društva se ne mogu vratiti unazad, prethodnom narativu i načinima demokratskog upravljanja.I to je suštinski preokret.
Uloga generacije Z
Ova generacija je jedna od onih koju je kriza najviše pogodila. Generalno gledajući, sve ljude brinu uvećani troškovi života, visoka stopa nezaposlenosti, sve nesigurniji poslovi, to jest gubitak osećaja ekonomske sigurnosti. Mada povodi velikih pobuna mladih nisu isti (u Hong Kong su zahtevali demokratiju, u Kataloniji nezavisnost, u Libanu su izašli na ulice zbog novog poreza na WhatsApp, u Čileu su protestovali protiv rastućih cena javnog prevoza,u Srbiji zbog pada nadstrešice..i "korupcije" )jesu uzroci- a to je pobuna protiv vlasti koja ne rešava gore pomenute tekuće probleme. Upravo su te teme ključne i desnici, i levici, i obe su izuzetno efikasne u političkom iskorištavanju zabrinutosti birača. Kako ? Pre svega populističkom retorikom kojom se mase u najkraćem roku uspešno mobilizuju. Pripisujući životne teškoće neuspesima lokalnih vlasti, preusmeravajući odgovornost na lokalne političke i ekonomske elite.. Zato ne čudi da značajan deo mladih prilazi upravo populističkim strankama/ pokretima u ubeđenju da će oni biti odgovornije u rešavanju tih pitanja.
Uspešnosti pokreta mladih ne doprinosi samo populizam već podrška raznoraznih institucija, organizacija, posebno njihova finansijska pomoć.
Od pre je poznato da posebnu ulogu u organizovanju mladih imaju NVO i ostale organizacije. Spontani, obično kratkotrajni bunt i uličnu energiju mladih ove organizacije planski pretvaraju u dugoročni građanski revolt, parole u konkretne političke predloge,oni pružaju pravnu pomoć, zastupanje u slučaju hapšenja, i osiguravaju finansiranje, komunikacijsku opremu, sve vrste logističke potporu.
Pažnji javnosti je izmakla je intezivna međunarodna povezanost među pojedincima, grupama, sa institucijama, te sastanci, okupljanja, radionice, konferencije, poput Transatlantskog patriotskog samita , koji se održava svake godine u Budimpešti od 2022. godine. Ovi i slični događaji okupljaju omladinske lidere iz Evrope, Indije, Izraela, Latinske Amerike i SAD-a, kako bi razgovarali o zajedničkim ciljevima i uspostavili veze koje će trajati kroz njihove karijere. Otuda ne čude veze mladih između bivših jugoslovenskih republika.Ta tema je izvrsno obrađena u gore pomenutoj knjizi. "Udeo spontanih akcija je relativno mali, a ako se ispitaju svi slučajevi, ispostavlja se da je dirigovano upravljanje narodnim nezadovoljstvom bilo posvuda."
Potpora globalista populističkim pokretima
Nezavisno o različitim povodima pobuna ( spomenuto u prethodnom delu teksta) većina, ako ne i svi pokreti iskazali su otklon od globalizacije, neoliberalnog koncepta ( izuzetak je srpski studentski pokret ). Ovo je jedan od najvećih paradoksa modernog političkog i društvenog aktivizma. Na prvi pogled, ovo deluje kontradiktorno ,a nije.
Nekoliko podataka o finansiranju.
Prema relevantnim izvorima ( podaci iz pomenute knjige) četvrtina privatnog novca doniranog političkim strankama u EU išla je upravo krajnje desničarskim i krajnje levičarskim, populističkim pokretima. Praksa nekontrolisanog finansiranja omogučava priliv enormnih suma novca.Samo četvrtina zemalja EU zahteva od stranaka da identifikuju privatne donatore. O prilivu sredstava kojekakvih NVO i ostalim organizacijama- govori se godinama ali javnost ostaje uskraćena o iznosimo,načinu korištenja.
Izveštaj Evropskog parlamenta iz 2023. godine, primera radi, sadrži podatak da je oko 1,18 milijardi dolara finansiranja organizacija koje se bave pravima LGBTQ+osoba ( levičarskim ) ušlo u Evropu od 2019. do 2023. godine.
U julu ove godine je Guardian izvestio da je Trumpov State Department nameravao dodeliti 12 miliona dolara organizacijama u Velikoj Britaniji koje su osnovali istaknuti konzervativci. Od tih sredstava, 7 miliona dolara trebalo je ići organizaciji 878, istraživačkom centru koji sebe opisuje kao posvećenog „ponovnom otkrivanju naše drevne kulture“ i „okončanju masovnih migracija“, što predstavlja jedan od ključnih delova programa desnice.
Prema zvaničnom izveštaju i podaci Agencije za sprečavanje korupcije, i organizacije Transparentnost Srbija u studentsku "kampanje" uloženo je oko 2 miliona eura (preciznije oko 238 miliona dinara): to je iznos koji je Studentska lista uložila u izbornu kampanju. 98% tih sredstava vodi poreklo iz malih pojedinačnih donacija, od ukupno 26.408 građana, 170 domaćih privrednika. Tokom kampanje studenti su se deklarisali kao pokret koji financira isključivo domaća javnost što naravno nije tačno. Dijaspora širom sveta je prikupljala finansijska sredstva, prikupljanje je javno oglašavano sa brojevima računa, negde su čak navedeni iznosi. Studenti nikada nisu objavili o kojim ciframa je reč, kome su uplaćeni.
U martu 2026. godine, mediji su objavili da je Uprava kriminalističke policije (UKP) privela četvoro studenata i privremeno im zaplenila iznos od 2 miliona dinara (oko 17.000 eura - navodno se radilo o novcu koji su građani direktno donirali na terenu za pokrivanje bazičnih logističkih troškova, poput goriva i smeštaja za aktiviste koji su obilazili gradove po Srbiji.)
Prema američkom portalu Brajtbart Grant USAID-a je finansirao proteste u Srbiji uoči izbora, konkretno reč je o dodeli finansija Crti 2,895 miliona dolara, od čega je evidentirano 832,432,47 dolara isplaćenih sredstava. Crta je negirala da je delom tih sredstava finansirala pokret. To isto vredi za ostale NVO. Zvanične potvrde nema, ali nema ni zvanično objavljenog finansijskog izvestaja studentske liste, te ovo pitanje ipak ostaje otvoreno.
Paradox ili ne!
Zašto globalisti finansiraju stranke i pokrete ?
Jedno od objašnjena sociologa je "teorija kooptacije "(Apsorpcija radikalizma) po kojoj vladajuće strukture ili moćne elitne organizacije "neutralizuju" opasnost od radikalnog bunta tako što ga integrišu u sistem. Kada pokret mladih krene spontano s ulice, on je nepredvidiv i opasan za državu ali i za globalnu elitu. Kada taj isti pokret prihvati novac od stranih agencija, on mora prihvatiti i njihova pravila igre. To zna svaki razuman čovek.
Energiju koja bi mogla srušiti globalni sistem oni preusmeravaju u blaže, reformističke zahteve. Mladi ulaze u pobunu s iskrenim namerama i uverenjem da se bore protiv nepravde. Pomoć globalista( preko NVO i ostalih) dizajniran je tako da bunt ne ugrozi temelje globalnog sistema, usmerava se samo na ono prihvatljivo ili geopolitički korisno u šta spada rušenje vlada u nekim državama ( Ukrajina, Srbija). Bunt mladih u ove dve države, npr. iskorišten je kao legitimno sredstvo pritiska, dok su brutalno ugušeni pokreti Palestinava, ili pokret Occupy Wall Street u srcu Amerike.
Može li EU preživeti uspon ekstremne desnice? Šta ako AfD i neke druge radikalne stranke dođu na vlast u isto vreme?
Odgovor je NE! EU se neće urušiti. Ta predviđanja se uporno, besmisleno, ponavljaju već skoro deceniju, ako ne i više. Globalisti drže pod kontrolom radikalnu desnicu, Nacionalni front u Francuskoj, Austrijski stranku slobode, Stranku zakona i reda u Poljskoj, stranku Alternativa za Nemačku. Marine Le Pen je osuđena u julu 2026. godine pred Apelacionim sudom u Parizu zbog zloupotrebe javnih sredstava Evropskog parlamenta; Georgescu je priveden 2026. godine pod sumnjom za prevaru tešku 1,1 miliona eura i organizovani kriminal...
Ove stranke podstiču strahove od određenih društvenih pojava, pretnje lokalnom identitetu zbog prisustva neevropskih imigranata; ograničenja slobode izražavanja zbog potrebe za političkom korektnošću; i smanjenog nacionalnog suvereniteta kao rezultata koncentracije političke moći u nadnacionalnim institucijama. Ipak gotovo nijedna ne prelazi crvenu liniju. Nadalje, sve one ne insistiraju izričito da zemlja napusti EU. Ograničavaju se na transformaciju zemlje iznutra, zagovaraju EU kao labaviju „Evropu nacija“. Zahvaljujući tome globalistima ne samo da ove stranke nisu problem, suprotno, oni ih podržavaju. Pokalne vlasti su te koje prozivaju radikalnu desnicu kao nosioce urušavanja demokratije!?!
Problem, kao što je naznačeno na početku, seže dublje od delovanja bilo koje političke grupacije, pa time i radikalne desnice. U trenutku kada se shvati da krivica nije "zao imigrant", "zao političar, "stranka na vlasti", "zla desnica" dolazimo do pravog pitanja: ko odlučuje, narodi, ili uski, globalistički vrh.U zapadnim demokratijama o svemu se žestoko javno raspravlja osim o opasnostima same liberalne demokratije, koja efikasno obezbeđuje globalnu kontrolu kako spoljašnjim nametanjem sile, nevidljivom rukom tržišta i vidljivom rukom mreže organizacija.
Kao posledica toga, demokratija koju imamo, tzv. liberalna demokratija, skliznula je u oblik 'demokratskog despotizma' koji samo održava iluziju slobodnog izbora. Poklič mladih "u ime slobode" u praksi postaje sredstvo protiv promenjivih lokalnih vlasti, globalisti ostaju čvrsto na svojim pozicijama moci. U borbi između slobodarskih principa na jednoj i ekonomskih na drugoj prevagnula je ekonomija ( profitabilnost).Istorija demokratije je dokazala da je nije bilo preterano teško gurnuti do ruba.
SRBIJA
Može li Srbija preživeti uspon ekstremne levice? Pokret je potvrdio duboko fragmentiranu političku prirodu srpskog društva, nedostatak ideološke koherentnosti, nefunkcionalan spoj različitih političkih uverenja. Studenti i građani koji su pristupili pokretu bili su ključno biračko telo bez jasnih političkih preferencija, za razliku od onih koji su stajali iza njih, koji će preuzeti vlast i biti udarni nosioci ideoloških promena.
Kako je primetio Reljić " ...To kako i kamo su išli Đinđić, Tadić i Vučić (tranzicija u kolonijalnu demokratiju a na „evropskom putu“) valjalo bi da se zakoči." Teško, gospodine Reljiću.
Studentski pokret pripada levom,neoliberalnom, američkom. Ne bez razloga Reljić podseća ( "....preko trećine studentske generacije Z u Americi za komunizam, a dve trećine za socijalizam.." ).
Rezultate nedavnih istraživanja optužuje ih za nešto još gore, autoritarizam! Izvor 2025 Jedna ranija anketa pokazala je da više od polovine pripadnika generacije Z veruje da Britanijom treba da vlada diktator, a svaka treća želi da vojska preuzme vlast!! Populizam po sebi dovodi do niza kontradikcija i kriza sa porastom nasilja i erozijom demokratskih institucija. Sloboda, demokratija, sav fond političkih pojmova je bila demagoška, retorička ljuska: politički plan studentskih 200 izabranih izjašnjava se za unapređenje globalističke agende, brza i radikalna rešenja: hitno izbaciti sve koji su protiv, svrgnuti ih sa vlasti, izbaciti iz institucija, sa radnih mesta, osporiti neke demokratske prakse ( ukinuti nepoželjne medije), demontirati institucije( nepoželjne službe), izmeniti istoriju, tradiciju, ako treba, u ime volje naroda" uspostaviti autoritarne strukture upravljanja.
Taj isti kako evropski, tako i američki, karakteriše je nacionalna ekskluzivnost građanina, olićena u sloganu „naši ljudi na prvom mestu“/ Amerika na prvom mestu. Glavni stav ovih pokreta je da država treba da vodi suverenu, prevashodno nacionlno usmerenu politiku. Ne čude takvi pozivi u EU, njene države članice tipičan su primer gubitnika globalizacije ", gubitnika suvereniteta zahvaljujući otuđenom birokratskom aparatu, najodgovornijem za globalističku agendu. Studentski pokret se okrenuo protiv svojih građana, EU, podređenoj interesima visokih finansija; korumpiranoj privilegovanom i oligopolističkom političkom klasom, nemoćnom pred nedodirljivim velikim ekonomskim i finansijskim korporacijama. Ni vlade, ni stranke, ne predstavljaju narod ; stoga se sve napredne snage evropskih država, suprotstavljaju i pozivaju na suštinske promene, na otpisivanje „političke globalističke klase“. To je deo konvencionalne levice i desnice bez obzira na to da li su u vlasti Mržnja- šta je pošlo po zlu ? U psihologiji je poznat kognitivni efekat. Iskorištavanje ljudskih instinkta, mentalnih refleksa,emocija – ključni je element politike. Mržnja je ljudska emocija, ona jednostavno jeste, tu sa nama, nešto s čime smo prisiljeni živeti,suočiti se. U mirna vremena ona je uvek lična, nevidljiva. U političkom kontekstu, ne mrzimo samo opredeljenje, ideju, mrzimo i osobu, oboje zajedno. Buduci je osoba nosi ideju ona je ta koja mora biti uništena.I levica i desnica su se pokazala efikasne u zloupotrebi mržnje protivnika, bilo stvarnog,pretpostavljenog, pa ćak i zamišljenog.
Od prvog dana pobune plasirana je stvarna, delotvorna i nasilna mržnja koja je sumanuto rasla. Drußtve mreže olakšale širenje, što preko fanatičnih pojedinaca, grupa (delom obuhvacenih finansiranom digitalnom propagandom). Mreže su postale motor svojevrsne političke radikalizacije dezinformacijama, produbljivanjem političkih podela, digitalnim "linčovanjem" pojedinaca, podsticanjem antagonizma opsesivno opterećenih mržnjom prema svakom ko je PROTIV pravdoljubivih studenata, čiste mladosti, srpske dece, i njihovog odabranog kruga intelektualaca. Komuniciralo se samo sa onima koji su delili njihova uverenja, time je mržnja postala bitan strukturni i pokretački stub svetonazora - ne samo emocionalni izliv, već organizacijski princip identiteta i društvene kategorizacije, kao nekada Jevrej, ciganin, ili četnik.
Uznemirujuće je bilo videti, i još je, kako su vrlo suptilnim pdihološkim manipulacijama obiično neagresivni ljudi prisiljeni na verbalno pa i fizičko nasilje.
Sve to je od samih početaka ukazali da u praksi izabrani neće priznati legitimitet suprotstavljenih stavova. Ova isključiva polarizacija od početka pokreta erodirala stub demokratije, mogućnost kompromisa i izgradnju konsenzusa. Ksenofobija, demagogija u političkim kampanjama su tipične populističke izborne dividende. U tome su se "studenstki" usavršili, usavršili su ih oni odavno vođeni antagonizmom prema...treba ovde dodati mnogo toga, rekla bih skoro mizantropima koji gaje opšti prezir i omalovažavanje. Koliko god to iznenađujuće bilo, mizantropi ne izbegavaju sve, većina ima prijatelje i porodicu o kojima brinu i s kojima održavaju kontakt. Nisu uvek neskloni ljudskoj interakciji, jer povremeni razgovor može biti podnošljiv, pa čak i ugodan, naravno,zavisi o osobi ili osobama s kojima razgovarajum na primer medijima izvan Srbije.
Istorija sličnih pobuna pokazala je da se autoriteti stvoreni u pobuni mogu brzo urušiti, zameniti i novim, ali podjednako krhkim. Jedno je izvesno, pobuna je nagomilala brdo kojekakvog smeća, moraće ga prvo rasčistiti.
Ne sećam se imena autora koji je dobro objasnio naš problem: "Đavo uvek šalje greške u parovima – parovima suprotnosti, ohrabrujući nas da provodimo mnogo vremena razmišljajući koja je gora. On se oslanja na našu nesklonost prema jednoj grešci kako bi nas postepeno uvukao u suprotnu.“ Obrni, okreni, ne ginu nam nove greške.
Primjedbe
Objavi komentar