Śta određuje vojnu moć? Svi se uglavnom slažu da konvencionalna vojna dominacija zapadnih demokratija proizilazi iz superiornog ekonomskog razvoja i industrijskih kapaciteta. Fizičke snage, oružje i ljudstvo neposredna su oruđa rata, ali sposobnost države da stvori, održi, finansira i zameni tu imovinu direktno zavisi od njene osnovne ekonomske snage.
Napred rečeno je kratka suština vojne moći, ipak vojnu moć istraživačke agencije redovno mere, što je moguće preciznije, objavljuju rang listu moći zemalja, prognoziraju u budućnosti.Za mnoge države, razvoj njihove vojne moći pokazao se kao preduslov njihovog uspona do statusa velike sile. Nedostatak vojne moći doveo je do propasti država koje su nekada bile velike sile ili su imale sposobnost da se uzdignu do statusa velike sile, ali nisu uspele. Istorija je puna država čiji se konačni pad dogodio na bojnom polju. Makedonija pod Filipom II i Aleksandrom smatrana je zaostalijom od drugih grčkih sila, ali su joj njene vojne prednosti omogućile da postane najmoćnija od njih. I Pruska je od strane drugih evropskih i nemačkih država smatrana zaostalom, ali joj je razvoj snažne vojske omogućio da ujedini Nemačku i postane najmoćnija država kontinentalne Evrope. Vojnu moć je teško izmeriti, a ipak je to jedno od područja državne moći u kome su merenja najrasprostranjenija i najtraženija. Malo je stvari koje je toliko važno znati pre vojne konfrontacije kao što je vojna snaga protivnika. Dugi niz godina, vojna, ili tvrda, moć se smatrala primarnim izvorom moći države. Međutim, pred kraj hladnog rata, ekonomska moć je preuzela primat. Preovlađujući narativ o „kraju istorije“, u kombinaciji sa smanjenjem vojnih konfrontacija, doveo je do verovanja – ili nade – da će ratovi uglavnom biti stvar prošlosti. Ovo verovanje je najjasnije ilustrovano strahom američkih lidera 1980-ih da bi Japan – zemlja koja je imala pacifistički ustav i nije bila u mogućnosti da legalno šalje vojne snage u inostranstvo – mogao da pretekne Sjedinjene Države zbog brzog rasta japanske ekonomije.
Ali vojna moć se vratila. Vojne konfrontacije, uključujući i one između velikih sila, ponovo su ušle u kolektivnu maštu zapadnih Evropljana. Globalni vojni rashodi su stalno rasli u poslednje dve decenije. I, prošle godine, prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, dostigla je skoro 2 biliona dolara. Samo vojni rashodi SAD činili su procenjenih 39% ovog iznosa.
Sudeći po podacima o vojnim rashodima na Mapi 1, čini se lako identifikovati ključne vojne sile ovog veka. SAD značajno nadmašuju svoje konkurente i partnere. Vojni rashodi Kine su se brzo povećali poslednjih godina i sada iznose 193 milijarde dolara, ili 1,3% BDP-a. Manje države poput Avganistana, Saudijske Arabije i Izraela troše relativno veliki deo svog BDP-a na odbranu – zbog tekućih sukoba, povećane percepcije pretnje ili želje za sticanjem regionalnog uticaja.
Ko najviśe troši na vojnu moć
ukupni rashodi za odbranu kao udeo u BDP
_____________________milijardi dolara _____u odnosu na 2025________
SAD 954,0 +-7,5
KINA. 336,0. +7,4
RUSIJA. 190,0. +5,9
NEMAČKA. 114,0. +24,0
INDIJA. 92,0 +8,9
UJEDINJENO KR. 89,0. +-2,0
UKRAJINA. 84,0. +20,0
SAUDIJSKA ARABIJA. 83,0. +1,4
FRANCUSKA. 68,0. +1,5
JAPAN. 62,2. +9,7
IZRAEL. 48,3. +4,9
ITALIJA. 48,1. +12,0
JUZNA KOREJA. 47,8 +2,6
POJLSKA. 46,8. +23,0
ŚPANIJA. 40,2. +50,0. !!!! 1.
KANADA. 37,5. +23,0
AUSTRALIJA. 35,3. +6,5
TURSKA. 30,0. +11,0
HOLANDIJA 28,9. +16,0
ALŽIR. 25,0. +10,0
BRAZIL. 22,0. +5,0
TAJVAN. 19,0. +15,2
NORVEŚKA. 17,0. +49,0. !!!! 2.
MEKSIKO. 17,0. +1,0
ŠVEDSKA. 16,5. +18,0
____________________________________________________________
* Izvor - 2026 godina,MilitarySpend, nezavisna istraživačka publikacija koja pokriva vojne troškove, ratne troškove i ekonomiju obrambene industrije putem praćenja, brifinga i izveštaja.
Ključni svetski vojni igrači takođe imaju tendenciju da budu članovi jednog od najekskluzivnijih globalnih klubova: nuklearno naoružanih država. Od 2021. godine, devet država poseduje nuklearno oružje (Izrael ima politiku namerne dvosmislenosti u vezi sa svojim nuklearnim kapacitetima). Više od 90% od približno 13.080 nuklearnih bojevih glava širom sveta pripada SAD ili Rusiji . Pet država – SAD, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Kina – članice su Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT). To znači da su obećale da će „voditi pregovore u dobroj veri o efikasnim merama koje se odnose na […] nuklearno razoružanje“. Ali kontinuirano postojanje nuklearnog oružja, uprkos NPT-u i novijem Sporazumu o zabrani nuklearnog oružja, ističe važan element vojne moći: odvraćanje, ili sposobnost da se demonstrira toliko kapaciteta da se potencijalni protivnik odvrati od napada. Generalno se shvata da se nuklearno oružje nabavlja da se ne koristi, kao oružje poslednje prilike koje ima mali taktički uticaj, ali pruža takvo odvraćanje.
_____________________
RUSIJA 6257
Amerika i Iran isporučuju 86% svih izvezenih vojnih dronova što je više od šest puta više od trećeplasirane Nemačke (1.000). Gotovo svi su otišli u jedan rat: 95% američkih dronova otišlo je u Ukrajinu, dok je 99% iranskih otišlo u Rusiju.
Gotovo svi ovi dronovi su napravljeni za jednokratnu upotrebu. Dronovi za jednosmerni napad i municija za privremeno korištenje čine 97% ukupnog broja u svetu, što objašnjava kako nekoliko ratnih transfera može dostići hiljade jedinica. Svaki dron koji su SAD poslale u Ukrajinu tokom ovog perioda bio je ovog tipa.
Gotovo sav iranski izvoz bili su dronovi Shahed-136 koje je Rusija takođe sastavljala i proizvodila pod licencom, a koje SIPRI i dalje računa kao iranski izvoz. Iran je izgradio svoju industriju dronova kao odgovor na embargo UN-a na oružje koji se vremenom pooštravao pre isteka 2020. godine.
Ispod prva dva, izvoz brzo opada.
Izvoz dronova za dva najveća dobavljača naglo se promenio 2025. godine. Izvoz iz SAD-a porastao je sa 1.010 u 2022. na 3.219 u 2024. godini, a zatim je pao na 402 u 2025. godini, iste godine kada je obustavljena nova američka vojna pomoć Ukrajini .
Iran je, u međuvremenu, nastavio isporučivati oko 2.000 dronova godišnje od 2023. do 2025. godine, što ga je u 2025. godini učinilo najvećim izvoznikom s velikom razlikom.
Većina američkih dronova isporučenih 2025. godine otišla je u Tajvan, koji je primio 291 komad municije za labirint i zauzima treće mesto među svim uvoznicima vojnih dronova od 2022. do 2025. godine. Ukrajina je te godine primila 100 komada municije za labirint američke proizvodnje, koje je platila Velika Britanija.
Evropa je delimično popunila prazninu koju su SAD ostavile u Ukrajini. Svih 1.000 nemačkih izvezenih dronova, koji se sastoje od municije za lebdenje poslane Ukrajini kao pomoć, isporučeno je 2025. godine.
Uz porast dronova, dolazi i do porasta sistema za borbu protiv dronova. Moderna protivvazdušna odbrana pokazala se neprikladnom za suočavanje s novonastalom pretnjom koju predstavlja veliki broj dronova. Odsustvo pristupačnih, namenskih rješenja za suzbijanje bespilotnih letjelica stvorilo je veliku ranjivost, pomerajući ravnotežu u korist jeftinih, jednokratnih dronova sposobnih za izvršavanje misija rojenja.
Ovaj izazov je pogoršan ograničenom efikasnošću elektronskog ratovanja (EW) protiv takvih prijetnji, kao i dostupnošću naprednih, jeftinih autopilot sistema koji mogu raditi bez GNSS-a. Osim toga, upotreba komunikacijskih veza s optičkim vlaknima dodatno smanjuje izloženost tradicionalnim protivmerama.
Trenutno, razvoj i primena tehnologija za suzbijanje dronova i automatizovanih daljinski upravljanih oružanih stanica ostaju u vrlo ranoj fazi. Broj proizvođača u ovoj niši znatno je manji od rastuće baze proizvođača.
Generalno, postoje tri načina za obaranje drona – kinetički, elektronski i presretanjem. Prvi uključuje obaranje dronova mecima, raketama ili sličnom municijom. Drugi – elektronska rešenja – trenutno je najperspektivniji. Potrebna je mogućnost ometanja ili prekidanja signala između drona i njegovog operatera. Naprednija verzija ovog pristupa je hakovanje drona i preuzimanje komande nad njim. Na kraju, postoji nekoliko načina za presretanje dronova. Na primer, dronovi se mogu koristiti za borbu protiv drugih dronova ili se mogu oboriti pomoću ramenskih bacača mreža. Iako se sistemi za borbu protiv dronova ne prevode direktno u vojnu moć, nemogućnost odbrane od napada dronova može imati razarajuće posledice i stvoriti značajne ranjivosti. Ipak nisu pronađeni sistemi koji bi mogli da se suprotstavi većini dronova, a kamoli svima njima. U ovom okruženju, čak i relativno mali i osnovni dronovi mogu predstavljati značajnu pretnju.
SAJBER OBLAST
Sajber je još jedna oblast za koju se očekuje da će preokrenuti tradicionalni balans moći, gde će poslovični tinejdžer u svojoj spavaćoj sobi moći da hakuje državne institucije. Iako su takvi napadi mogući, najznačajnija sajber moć i dalje leži u državama, posebno onima koje su spremne da ulože resurse. Belferov nacionalni indeks sajber moći meri sajber sposobnosti 30 zemalja. On rangira deset najvećih sajber sila u sedam ciljeva koje meri sledećim redosledom: SAD, Kina, Velika Britanija, Rusija, Holandija, Francuska, Nemačka, Kanada, Japan i Australija. Međutim učinak država se značajno razlikuje po ovim indikatorima. Na primer, Kina, Francuska, pa čak i Holandija, rangiraju se iznad SAD po odbrambenim sposobnostima, što ukazuje ne samo na složenost takvih sposobnosti već i na to kako bi one mogle da osnaže manje države umesto uobičajenih osumnjičenih.
Ne postoji jedinstvena mera sajber moći. Sajber moć se sastoji od više komponenti i treba je razmatrati u kontekstu nacionalnih ciljeva zemlje. Ipak agencije koje se bave istraživanjima ističu sedam vodećih sila - Australiju, Nemačku, Japan, Singapur, Južnu Koreju, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države. Drugim rečima, ono što funkcioniše za Singapur ili Nemačku ne mora uvek odgovarati Sjedinjenim Državama ili Japanu mada strategije dele nekoliko ponavljajućih tema. Većina zemalja daje prioritet razvoju tehničke radne snage, odbrani kritične infrastrukture, dodeli odgovornosti za kibernetičku sigurnost i jačanju saradnje s industrijom i međunarodnim partnerima, često kroz kreativne sheme. Ali, Američka strategija,npr., koja je dobila najviše ocene od svih strategija, daleko je lošija u pogledu zaštite pojedinaca i njihovih podataka. Uprkos svojim slabostima, tema japanske strategije "Sajber sigurnost za sve" daje snažan fokus na odbranu celog društva, posebno ranjivih grupa koje druge strategije često previde.
SATELITSKA KONTROLA
Od oktobra 2026. godine, KeepTrack katalog navodi oko 954 aktivna satelita u vlasništvu američke, kineske i ruske vojske (605 američkih, 210 kineskih i 139 ruskih). Ove brojke su minimum ! Ne postoji službena svetska lista, tako da svako brojanje počiva na definiciji. Široko citirana javna baza podataka, od Unije zabrinutih naučnika, pauzirala je ažuriranja s podacima ažurnim do 1. maja 2023. godine, kada je navela 246 američkih vojnih satelita.
Uzmimo Ameriku. Američka lista vlasnika ima 46 aktivnih kodovana čelu s NRO-om, Svemirskim snagama, Agencijom za razvoj svemira i Ratnim vazduhoplovstvom. Samo NRO pod svojim trenutnim vlasničkim kodom ima 295 aktivnih satelita, a većina ih je nova. Katalog navodi oko 240 satelita pod Starshield magistralom, vojnom verzijom SpaceX -ovog Starlink dizajna, a gotovo svi su u vlasništvu NRO-a, koji od 2024. godine lansira proširenu izviđačku mrežu na raketama Falcon 9 iz Vandenberga. Lansiranje NROL-179 19. juna 2026. godine bila je 14. misija tog programa, a NRO sada govori o stotinama svojih satelita u orbiti. Agencija za razvoj svemira dodaje još 90, svi aktivni. Njen transportni sloj Tranche 1 počeo je s lansiranjem 10. septembra 2025. godine, a do sredine septembra 2026. godine agencija je imala 63 od 154 satelita Tranche 1 u orbiti nakon tri lansiranja, prema časopisu Air & Space Forces Magazin.
Drugi način da se vidi američka flota je po imenu. Američki sateliti za nacionalnu sigurnost lansiraju se pod brojevima "SAD", a ne pod opisnim imenima. Ta oznaka je najjasniji signal da je satelit vojni, jer ga vlada dodjeljuje za odbrambena i obavještajna lansiranja i gotovo ničemu drugom.
Kineski broj uveliko zavisi od definicije.Kina je najavila lansiranja Yaogana kao misije daljinskog istraživanja, dok su ga zapadni analitičari i mediji poput Spaceflight Now tretirali ime kao pokriće za vojne satelite za nadzor.
Ruski vojni sateliti lete pod generičkim nazivom Kosmos, univerzalnim nazivom koji je Sovjetski Savez koristio za vojne, naučne i neuspešne misije, a od 1.168 Kosmosovih tereta koji su još uvek u orbiti, samo je 141 aktivno. Ostatak je hardver iz sovjetskog doba koji nikada nije sišao s orbite.
Zaključno, dakle, ni jedan katalog satelita nije potpun. Prvo, neki američki sateliti nemaju javnu orbitu. Od 780 američkih vojnih tereta u orbiti, 174 se nalazi u katalogu u režimu "nepoznato", uglavnom zato što vlada zadržava njihove orbitalne elemente. Oni se i dalje računaju, ali niko izvan programa ne može reći tačno gde se nalaze.
Drugo, generička imena skrivaju misije. "USA 338" ili "Kosmos 2558" vam govori da je satelit vojni i gotovo ništa ne govori o tome čemu služi. Oznake misija potiču iz analize mesta lansiranja, amaterskog praćenja i povremene deklasifikacije, kao u 10 najpoznatijih špijunskih satelita .
Treće, ostale zemlje su male, ali stvarne. Francuski vlasnici odbrane, predvođeni agencijom za nabavke DGA, imaju 12 aktivnih satelita, uključujući svemirsku letelicu za snimanje CSO čija je treća jedinica lansirana na Ariane 6 u martu 2025. godine, a Nemačka, Italija, Velika Britanija, Izrael, Japan i Indija imaju manje vojne flote. Dodajte ih i ukupan broj vojnih flota širom sveta približava se brojki 1.000.
Ključni svetski vojni igrači takođe imaju tendenciju da budu članovi jednog od najekskluzivnijih globalnih klubova: nuklearno naoružanih država. Od 2021. godine, devet država poseduje nuklearno oružje (Izrael ima politiku namerne dvosmislenosti u vezi sa svojim nuklearnim kapacitetima). Više od 90% od približno 13.080 nuklearnih bojevih glava širom sveta pripada SAD ili Rusiji . Pet država – SAD, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Kina – članice su Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT). To znači da su obećale da će „voditi pregovore u dobroj veri o efikasnim merama koje se odnose na […] nuklearno razoružanje“. Ali kontinuirano postojanje nuklearnog oružja, uprkos NPT-u i novijem Sporazumu o zabrani nuklearnog oružja, ističe važan element vojne moći: odvraćanje, ili sposobnost da se demonstrira toliko kapaciteta da se potencijalni protivnik odvrati od napada. Generalno se shvata da se nuklearno oružje nabavlja da se ne koristi, kao oružje poslednje prilike koje ima mali taktički uticaj, ali pruža takvo odvraćanje.
_____________________
USA 5550
KINA 600
FRANCUSKA 290
BRITANIJA (UKA) 225
PAKISTAN 180
INDIA 172
IZRAEL 90
SEVERNA KOREJA 50
* izvor- februar 2026 / World Visualised prema Sipri, FAS
U svetlu tabela 1 i 2, moglo bi se pretpostaviti da je rangiranje svetskih vojnih sila prilično očigledno – i, sa izuzetkom Kine, fundamentalno slično onom iz poslednjih decenija. Međutim, u SAD i drugim zapadnim zemljama, zvona za uzbunu zvone već neko vreme. Na primer, Komisija za nacionalnu bezbednost SAD o veštačkoj inteligenciji tvrdi da „Amerika nije spremna da se brani ili takmiči u eri veštačke inteligencije. Ovo je surova realnost sa kojom se moramo suočiti.“ Neke zapadne države se plaše da bi nove tehnologije mogle da osnaže nove aktere, uključujući manje države ili čak nedržavne aktere, da nanesu značajne troškove uspostavljenim silama. I, iako bi kinetički vojni sukobi mogli ponovo postati češći, neposrednije brige su hibridne operacije poput sajber napada, naoružavanja migranata i kampanja dezinformacija – sve izazovi protiv kojih su tenkovi, avioni ili nuklearno oružje uglavnom beskorisni. Stoga, u dvadeset prvom veku, vojna snaga će biti određena ne samo tvrdom silom već i sposobnošću države da razvija i koristi nove tehnologije, brzo reaguje na izazove i gradi otpornost na njih, i crpi podršku svojih partnera i saveznika.
Uloga nove tehnologije
U istoriji su postojali trenuci kada se ratovanje menjalo zbog uvođenja i inovativne upotrebe nove vojne tehnologije. Samostrel i barut, tenk i nuklearno oružje – kada su vojske prvi put usvojile i koristile takve tehnologije na nove načine, to je ponekad imalo fundamentalni uticaj na to kako su vodile ratove, organizovale svoje snage i razvijale strategije. Ovi trenuci se nazivaju „revolucije u vojnim poslovima“. A sprovođenje takve revolucije pre nego što to učini protivnik je sveti gral za vojske širom sveta.
Danas postoji nekoliko novih tehnologija koje će postati značajni elementi vojne moći. Bespilotne letelice, ili dronovi, dobile su veliku pažnju poslednjih godina. Njihov razvoj, koji datira iz ranih 2000-ih, igrao je važnu ulogu u „ratu protiv terora“ koji su vodile zapadne vojske. U skorije vreme, vojni dronovi su se premestili s margina ratovanja na prvu liniju, ali ih samo nekoliko zemalja izvozi u velikim količinama.
Tabela koja sledi rangira 14 zemalja koje su izvozile vojne dronove u periodu 2022-2025, koristeći podatke iz SIPRI baze podataka o transferu oružja .
SIPRI ubraja dronove težine najmanje 150 kg, plus dronove za jednosmerno jurišno delovanje i municiju za labirint, koja je napravljena da udari jednom i bude uništena. Brojke uključuju dronove poslane kao pomoć ili izgrađene u zemlji kupca po licenci, ali uglavnom isključuju male FPV i komercijalne dronove.
IZVOZ vojnih dronova 2022-2025
isporučeni dronovi
_______________________
U svetlu tabela 1 i 2, moglo bi se pretpostaviti da je rangiranje svetskih vojnih sila prilično očigledno – i, sa izuzetkom Kine, fundamentalno slično onom iz poslednjih decenija. Međutim, u SAD i drugim zapadnim zemljama, zvona za uzbunu zvone već neko vreme. Na primer, Komisija za nacionalnu bezbednost SAD o veštačkoj inteligenciji tvrdi da „Amerika nije spremna da se brani ili takmiči u eri veštačke inteligencije. Ovo je surova realnost sa kojom se moramo suočiti.“ Neke zapadne države se plaše da bi nove tehnologije mogle da osnaže nove aktere, uključujući manje države ili čak nedržavne aktere, da nanesu značajne troškove uspostavljenim silama. I, iako bi kinetički vojni sukobi mogli ponovo postati češći, neposrednije brige su hibridne operacije poput sajber napada, naoružavanja migranata i kampanja dezinformacija – sve izazovi protiv kojih su tenkovi, avioni ili nuklearno oružje uglavnom beskorisni. Stoga, u dvadeset prvom veku, vojna snaga će biti određena ne samo tvrdom silom već i sposobnošću države da razvija i koristi nove tehnologije, brzo reaguje na izazove i gradi otpornost na njih, i crpi podršku svojih partnera i saveznika.
Uloga nove tehnologije
U istoriji su postojali trenuci kada se ratovanje menjalo zbog uvođenja i inovativne upotrebe nove vojne tehnologije. Samostrel i barut, tenk i nuklearno oružje – kada su vojske prvi put usvojile i koristile takve tehnologije na nove načine, to je ponekad imalo fundamentalni uticaj na to kako su vodile ratove, organizovale svoje snage i razvijale strategije. Ovi trenuci se nazivaju „revolucije u vojnim poslovima“. A sprovođenje takve revolucije pre nego što to učini protivnik je sveti gral za vojske širom sveta.
Danas postoji nekoliko novih tehnologija koje će postati značajni elementi vojne moći. Bespilotne letelice, ili dronovi, dobile su veliku pažnju poslednjih godina. Njihov razvoj, koji datira iz ranih 2000-ih, igrao je važnu ulogu u „ratu protiv terora“ koji su vodile zapadne vojske. U skorije vreme, vojni dronovi su se premestili s margina ratovanja na prvu liniju, ali ih samo nekoliko zemalja izvozi u velikim količinama.
Tabela koja sledi rangira 14 zemalja koje su izvozile vojne dronove u periodu 2022-2025, koristeći podatke iz SIPRI baze podataka o transferu oružja .
SIPRI ubraja dronove težine najmanje 150 kg, plus dronove za jednosmerno jurišno delovanje i municiju za labirint, koja je napravljena da udari jednom i bude uništena. Brojke uključuju dronove poslane kao pomoć ili izgrađene u zemlji kupca po licenci, ali uglavnom isključuju male FPV i komercijalne dronove.
IZVOZ vojnih dronova 2022-2025
isporučeni dronovi
_______________________
USA 7.593
IRAN 6.800
IRAN 6.800
NEMAČKA 1.000
POLJSKA 690
TURSKA 381
IZRAEL 205
KINA 64
ČEŚKA 32
BELORUSIJA 20
UK 20
PORTUGAL 7
AUSTRIJA 5
ITALIJA 3
ŚVEDSKA 2
_____________________
Amerika i Iran isporučuju 86% svih izvezenih vojnih dronova što je više od šest puta više od trećeplasirane Nemačke (1.000). Gotovo svi su otišli u jedan rat: 95% američkih dronova otišlo je u Ukrajinu, dok je 99% iranskih otišlo u Rusiju.
Gotovo svi ovi dronovi su napravljeni za jednokratnu upotrebu. Dronovi za jednosmerni napad i municija za privremeno korištenje čine 97% ukupnog broja u svetu, što objašnjava kako nekoliko ratnih transfera može dostići hiljade jedinica. Svaki dron koji su SAD poslale u Ukrajinu tokom ovog perioda bio je ovog tipa.
Gotovo sav iranski izvoz bili su dronovi Shahed-136 koje je Rusija takođe sastavljala i proizvodila pod licencom, a koje SIPRI i dalje računa kao iranski izvoz. Iran je izgradio svoju industriju dronova kao odgovor na embargo UN-a na oružje koji se vremenom pooštravao pre isteka 2020. godine.
Ispod prva dva, izvoz brzo opada.
Izvoz dronova za dva najveća dobavljača naglo se promenio 2025. godine. Izvoz iz SAD-a porastao je sa 1.010 u 2022. na 3.219 u 2024. godini, a zatim je pao na 402 u 2025. godini, iste godine kada je obustavljena nova američka vojna pomoć Ukrajini .
Iran je, u međuvremenu, nastavio isporučivati oko 2.000 dronova godišnje od 2023. do 2025. godine, što ga je u 2025. godini učinilo najvećim izvoznikom s velikom razlikom.
Većina američkih dronova isporučenih 2025. godine otišla je u Tajvan, koji je primio 291 komad municije za labirint i zauzima treće mesto među svim uvoznicima vojnih dronova od 2022. do 2025. godine. Ukrajina je te godine primila 100 komada municije za labirint američke proizvodnje, koje je platila Velika Britanija.
Evropa je delimično popunila prazninu koju su SAD ostavile u Ukrajini. Svih 1.000 nemačkih izvezenih dronova, koji se sastoje od municije za lebdenje poslane Ukrajini kao pomoć, isporučeno je 2025. godine.
TURSKA
Turska prodaje vojne dronove većem broju zemalja nego bilo ko drugi, peta je po broju izvezenih dronova, ali nijedna zemlja nema više kupaca. Snabdevala je 28 zemalja od 2022. do 2025. godine, što je više od polovine od 54 zemlje koje su uvozile vojne dronove i skoro tri puta više od SAD-a ili Kine, sa po 10.
Ti kupci su raštrkani širom sveta. Dvanaest ih je u Africi, dok se ostali kreću od članica NATO-a poput Poljske i Rumunije do Pakistana, Kuvajta i Ukrajine.
Turska prodaje i drugačiju vrstu dronova. Oko tri četvrtine njenog izvoza bili su poput Bayraktar TB2, koji mogu leteti misiju za misijom. Turska je isporučila 281 od 486 većih dronova izvezenih širom sveta, ili 58%. Bayraktar je zapravo veća bespilotna letelica, odnosno dron. Iako se po načinu upravljanja i nameni klasificira kao dron (UAV/UCAV), njegovi napredniji i noviji modeli po svojim dimenzijama, dizajnu i borbenim sposobnostima zapravo predstavljaju prave bespilotne avione. Za razliku od malih komercijalnih dronova s više elisa (kvadrokoptera), Bayraktar dronovi imaju fiksna krila, aerodinamični trup, stajni trap za poletanje s pista i koriste avionske motore. Izvor
Ti kupci su raštrkani širom sveta. Dvanaest ih je u Africi, dok se ostali kreću od članica NATO-a poput Poljske i Rumunije do Pakistana, Kuvajta i Ukrajine.
Turska prodaje i drugačiju vrstu dronova. Oko tri četvrtine njenog izvoza bili su poput Bayraktar TB2, koji mogu leteti misiju za misijom. Turska je isporučila 281 od 486 većih dronova izvezenih širom sveta, ili 58%. Bayraktar je zapravo veća bespilotna letelica, odnosno dron. Iako se po načinu upravljanja i nameni klasificira kao dron (UAV/UCAV), njegovi napredniji i noviji modeli po svojim dimenzijama, dizajnu i borbenim sposobnostima zapravo predstavljaju prave bespilotne avione. Za razliku od malih komercijalnih dronova s više elisa (kvadrokoptera), Bayraktar dronovi imaju fiksna krila, aerodinamični trup, stajni trap za poletanje s pista i koriste avionske motore. Izvor
Uz porast dronova, dolazi i do porasta sistema za borbu protiv dronova. Moderna protivvazdušna odbrana pokazala se neprikladnom za suočavanje s novonastalom pretnjom koju predstavlja veliki broj dronova. Odsustvo pristupačnih, namenskih rješenja za suzbijanje bespilotnih letjelica stvorilo je veliku ranjivost, pomerajući ravnotežu u korist jeftinih, jednokratnih dronova sposobnih za izvršavanje misija rojenja.
Ovaj izazov je pogoršan ograničenom efikasnošću elektronskog ratovanja (EW) protiv takvih prijetnji, kao i dostupnošću naprednih, jeftinih autopilot sistema koji mogu raditi bez GNSS-a. Osim toga, upotreba komunikacijskih veza s optičkim vlaknima dodatno smanjuje izloženost tradicionalnim protivmerama.
Trenutno, razvoj i primena tehnologija za suzbijanje dronova i automatizovanih daljinski upravljanih oružanih stanica ostaju u vrlo ranoj fazi. Broj proizvođača u ovoj niši znatno je manji od rastuće baze proizvođača.
Generalno, postoje tri načina za obaranje drona – kinetički, elektronski i presretanjem. Prvi uključuje obaranje dronova mecima, raketama ili sličnom municijom. Drugi – elektronska rešenja – trenutno je najperspektivniji. Potrebna je mogućnost ometanja ili prekidanja signala između drona i njegovog operatera. Naprednija verzija ovog pristupa je hakovanje drona i preuzimanje komande nad njim. Na kraju, postoji nekoliko načina za presretanje dronova. Na primer, dronovi se mogu koristiti za borbu protiv drugih dronova ili se mogu oboriti pomoću ramenskih bacača mreža. Iako se sistemi za borbu protiv dronova ne prevode direktno u vojnu moć, nemogućnost odbrane od napada dronova može imati razarajuće posledice i stvoriti značajne ranjivosti. Ipak nisu pronađeni sistemi koji bi mogli da se suprotstavi većini dronova, a kamoli svima njima. U ovom okruženju, čak i relativno mali i osnovni dronovi mogu predstavljati značajnu pretnju.
SAJBER OBLAST
Sajber je još jedna oblast za koju se očekuje da će preokrenuti tradicionalni balans moći, gde će poslovični tinejdžer u svojoj spavaćoj sobi moći da hakuje državne institucije. Iako su takvi napadi mogući, najznačajnija sajber moć i dalje leži u državama, posebno onima koje su spremne da ulože resurse. Belferov nacionalni indeks sajber moći meri sajber sposobnosti 30 zemalja. On rangira deset najvećih sajber sila u sedam ciljeva koje meri sledećim redosledom: SAD, Kina, Velika Britanija, Rusija, Holandija, Francuska, Nemačka, Kanada, Japan i Australija. Međutim učinak država se značajno razlikuje po ovim indikatorima. Na primer, Kina, Francuska, pa čak i Holandija, rangiraju se iznad SAD po odbrambenim sposobnostima, što ukazuje ne samo na složenost takvih sposobnosti već i na to kako bi one mogle da osnaže manje države umesto uobičajenih osumnjičenih.
Ne postoji jedinstvena mera sajber moći. Sajber moć se sastoji od više komponenti i treba je razmatrati u kontekstu nacionalnih ciljeva zemlje. Ipak agencije koje se bave istraživanjima ističu sedam vodećih sila - Australiju, Nemačku, Japan, Singapur, Južnu Koreju, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države. Drugim rečima, ono što funkcioniše za Singapur ili Nemačku ne mora uvek odgovarati Sjedinjenim Državama ili Japanu mada strategije dele nekoliko ponavljajućih tema. Većina zemalja daje prioritet razvoju tehničke radne snage, odbrani kritične infrastrukture, dodeli odgovornosti za kibernetičku sigurnost i jačanju saradnje s industrijom i međunarodnim partnerima, često kroz kreativne sheme. Ali, Američka strategija,npr., koja je dobila najviše ocene od svih strategija, daleko je lošija u pogledu zaštite pojedinaca i njihovih podataka. Uprkos svojim slabostima, tema japanske strategije "Sajber sigurnost za sve" daje snažan fokus na odbranu celog društva, posebno ranjivih grupa koje druge strategije često previde.
Od oktobra 2026. godine, KeepTrack katalog navodi oko 954 aktivna satelita u vlasništvu američke, kineske i ruske vojske (605 američkih, 210 kineskih i 139 ruskih). Ove brojke su minimum ! Ne postoji službena svetska lista, tako da svako brojanje počiva na definiciji. Široko citirana javna baza podataka, od Unije zabrinutih naučnika, pauzirala je ažuriranja s podacima ažurnim do 1. maja 2023. godine, kada je navela 246 američkih vojnih satelita.
Uzmimo Ameriku. Američka lista vlasnika ima 46 aktivnih kodovana čelu s NRO-om, Svemirskim snagama, Agencijom za razvoj svemira i Ratnim vazduhoplovstvom. Samo NRO pod svojim trenutnim vlasničkim kodom ima 295 aktivnih satelita, a većina ih je nova. Katalog navodi oko 240 satelita pod Starshield magistralom, vojnom verzijom SpaceX -ovog Starlink dizajna, a gotovo svi su u vlasništvu NRO-a, koji od 2024. godine lansira proširenu izviđačku mrežu na raketama Falcon 9 iz Vandenberga. Lansiranje NROL-179 19. juna 2026. godine bila je 14. misija tog programa, a NRO sada govori o stotinama svojih satelita u orbiti. Agencija za razvoj svemira dodaje još 90, svi aktivni. Njen transportni sloj Tranche 1 počeo je s lansiranjem 10. septembra 2025. godine, a do sredine septembra 2026. godine agencija je imala 63 od 154 satelita Tranche 1 u orbiti nakon tri lansiranja, prema časopisu Air & Space Forces Magazin.
Drugi način da se vidi američka flota je po imenu. Američki sateliti za nacionalnu sigurnost lansiraju se pod brojevima "SAD", a ne pod opisnim imenima. Ta oznaka je najjasniji signal da je satelit vojni, jer ga vlada dodjeljuje za odbrambena i obavještajna lansiranja i gotovo ničemu drugom.
Kineski broj uveliko zavisi od definicije.Kina je najavila lansiranja Yaogana kao misije daljinskog istraživanja, dok su ga zapadni analitičari i mediji poput Spaceflight Now tretirali ime kao pokriće za vojne satelite za nadzor.
Ruski vojni sateliti lete pod generičkim nazivom Kosmos, univerzalnim nazivom koji je Sovjetski Savez koristio za vojne, naučne i neuspešne misije, a od 1.168 Kosmosovih tereta koji su još uvek u orbiti, samo je 141 aktivno. Ostatak je hardver iz sovjetskog doba koji nikada nije sišao s orbite.
Zaključno, dakle, ni jedan katalog satelita nije potpun. Prvo, neki američki sateliti nemaju javnu orbitu. Od 780 američkih vojnih tereta u orbiti, 174 se nalazi u katalogu u režimu "nepoznato", uglavnom zato što vlada zadržava njihove orbitalne elemente. Oni se i dalje računaju, ali niko izvan programa ne može reći tačno gde se nalaze.
Drugo, generička imena skrivaju misije. "USA 338" ili "Kosmos 2558" vam govori da je satelit vojni i gotovo ništa ne govori o tome čemu služi. Oznake misija potiču iz analize mesta lansiranja, amaterskog praćenja i povremene deklasifikacije, kao u 10 najpoznatijih špijunskih satelita .
Treće, ostale zemlje su male, ali stvarne. Francuski vlasnici odbrane, predvođeni agencijom za nabavke DGA, imaju 12 aktivnih satelita, uključujući svemirsku letelicu za snimanje CSO čija je treća jedinica lansirana na Ariane 6 u martu 2025. godine, a Nemačka, Italija, Velika Britanija, Izrael, Japan i Indija imaju manje vojne flote. Dodajte ih i ukupan broj vojnih flota širom sveta približava se brojki 1.000.
Izvor
AI Još jedno obećavajuće, ali teško merljivo područje vojnog tehnološkog razvoja je veštačka inteligencija (AI), koja može omogućiti i podržati aktivnosti u svemu, od logistike do autonomnog oružja, sajber ratovanja i dezinformacija. Ove sposobnosti uključuju ofanzivne i defanzivne sisteme na prvoj liniji fronta i sisteme podrške.
Vojni stručnjaci se slažu da će države sve više koristiti veštačku inteligenciju u vojnoj sferi i da će to imati važne implikacije. Međutim, njihove procene o tome kakve će te implikacije biti kreću se od maksimalističkih izjava da veštačka inteligencija može "promeniti nepromenjivu prirodu rata" ili da veštačka inteligencija menja "psihološku suštinu strateških poslova", do manje ekstremnih stavova koji se fokusiraju na specifičnije i ograničenije promene u tehnologiji naoružanja.
Poslednjih godina, maksimalističko tumačenje se posebno ukorenilo u američkim krugovima. Američka Komisija za nacionalnu sigurnost tvrdi da SAD „neće moći braniti se od pretnji omogućenih AI bez novih paradigmi ratovanja“.
Ali teško je davati predviđanja o tome gde će AI imati najveći uticaj na vojne sisteme i operacije. I, za sada, pouzdano merenje vojnih sposobnosti neke države u toj oblasti gotovo je nemoguć zadatak. AI je još uvek u razvoju – kompanije izmišljaju nove pristupe i prave važna poboljšanja. Štaviše, većina najrevolucionarnijih radova odvija se u civilnoj sferi.
Najvažnije je da je teško davati predviđanja o uticaju bilo koje tehnologije na ratovanje. To je zbog činjenice da ono što je važno nije samo tehnologija, već i način na koji se koristi. Da bi nova tehnologija imala značajan uticaj, korisnici moraju smisliti nove načine njenog korištenja, zajedno s doktrinama za to. Na primer, tenkovi su bili na bojnom polju 1916. godine. Ali nisu pokazali svoj vojni potencijal sve do Drugog svetskog rata, tokom kojeg je doktrina Wehrmachta Blitzkrieg kombinovala upotrebu radio stanica s novim načinom raspoređivanja tenkova kao nezavisnih jedinica, omogućavajući Nemačkoj da probije francusku odbranu za nekoliko dana. Još uvek nije jasno koje će se nove doktrine, organizacione promene i režimi obuke razviti u vezi sa AI i drugim novim tehnologijama.
Posebno teško je izmeriti indirektne, posredničke snage, privatne vojne aktere, na koje se neke države oslanjaju za sve, od logističke podrške svojim trupama do tajnih vojnih operacija. Kada su SAD povukle svoje snage u Afganistanu početkom 2021. godine, Ministarstvo odbrane SAD-a potvrdilo je da je u zemlji ostalo više od 18.000 privatnih izvođača radova .Ne postoje pouzdani javno dostupni podaci o broju i uticaju ovih grupa. I teško je uporediti njihove aktivnosti u različitim zemljama: neke grupe pružaju samo legalne i uglavnom nevojne usluge u zonama sukoba, dok su druge de facto paravojni akteri koji obavljaju prljavi posao za države s određenim nivoom poricanja.
Vojni kapaciteti države, posebno oni za operacije izvan njene teritorije, u velikoj meri zavise od njene sposobnosti da projektuje moć. Ovaj kapacitet može dolaziti od platformi kao što su nosači aviona, rakete dugog dometa i mogućnosti dronova za delovanje izvan horizonta. Stalne baze na prekomorskim teritorijama ili teritorijama drugih zemalja mogu biti posebno vredne za projekciju moći. Takve baze omogućavaju državama da mnogo brže raspoređuju trupe i osoblje u obližnje krize.
Samo nekoliko zemalja ima prekomorske baze - ali ih ima mnogo. Francuska i Velika Britanija imaju mnogo prekomorskih teritorija u bivšim kolonijama, dok SAD imaju takve teritorije i opsežan sistem saveza koji uključuje nekoliko sporazuma o stacioniranju svojih trupa u inostranstvu. Elementi prekomorskog prisustva Sjedinjenih Država također su ostaci posleratnog poretka, pri čemu Japan i Nemačka imaju najveće američke vojne instalacije izvan kopna SAD-a.
Japansko ostrvo Okinawa, je najtragičniji primer, na ostrvu - otprilike veličine Los Angelesa - nalazi se 31 američka vojna baza koja zauzima 15% kopnene površine ostrva.
Već 80 godina, stanovnici Okinawe žive s bukom aviona, vojnim nesrećama, zagađenjem okoliša i zločinima koje su počinili američki vojnici. Na ponovljenim referendumima i protestima - uključujući referendum iz 2019. godine na kom je 72% glasalo protiv nove baze - baze su ostale.
Od početka rata u Iranu američko-izraelskim napadima u februaru u sukobu je oštećeno nekoliko američkih vojnih baza, među njima i one najvažnije kao baza NSA Bahrein, dom američke Pete flote i Centralne komande američkih pomorskih snaga (NAVCENT), služeći kao glavno logističko središte mornarice na Bliskom istoku, baza u Jordanu Al-Azraq, u kojoj su se nalazila američka vojna sredstva i osoblje. Bliski istok više nije "sigurno mesto" za američke baze.Iran je oštetio najmanje 20 američkih vojnih lokacija od početka rata, uzrokujući štetu od miliona dolara.
VOJNA INDUSTRIJA
Nacionalna odbrambena industrija može omogućiti državama da brzo povećaju proizvodnju vojnih sistema, ako je potrebno – i da to učine bez podrške drugih. Ukrajinsko -ruski i Iransko američki sukob najslikovitije prikazuje stanje vojne moći najjačih vojnih uprkos naglom iscrpljivanju oružanih zaliha. Fokusirane svoje ratove, obe zemlje trenutno ne mogu proizvoditi istu količinu oružja za izvoz, ali mogu ojačati svoje proizvodne snage. Ratovi su za proizvođače oružja izvanredna marketinška prilika. Za samo nekoliko meseci, HIMARS i Javelin projektili su od nepoznatih komada vojne opreme postali široko prepoznatljivi simboli. sasvim je drugačija slika Rusije. Njena direktna uključenost u sukob odrazila se upravo na trgovinu.
Zemlje koje su se ranije oslanjale isključivo na američke ili ruske kapacitete za proizvodnju oružja morale su početi sa izgradnjom vlastite proizvodnju za odbranu. Evropske fabrike su počele da ss šire rekordnim tempom, zaostale narudžbe porasle su za desetine milijardi eura. Ključni pokretač bila je potreba za podrškom Ukrajini ali i proširenje svojih kapaciteta.
Ali možda najveća priča o uspehu je Južna Koreja. Brzo rastuća obrambena industrija Seula ima izglede da postane četvrti najveći svetski izvoznik oružja do 2027. (Južna Koreja je bila osmi vodeći izvoznik u 2021. godini, prema podacima SIPRI-ja.) Koreja je najveci deo oružja prodala glavnim zemljama NATO-a. Njihovo oružje je uglavnom kompatibilno sa NATO sistemima zbog dugogodišnjeg odbrambenog odnosa sa Sjedinjenim Državama. I za razliku od svojih američkih kolega, korejski izvođači radova su spremniji da prenesu tehnologije za upotrebu od strane drugih zemalja.
Sama Ukrajina je tokom rata izgradila vojno-industrijski kompleks koji se sada smatra jednim od najinovativnijih na svetu. Zapravo nakon prvotnog veceg oslanjanja na zapadnu pomoć, postala je dobavljač naprednih vojnih tehnologija i Evropi i Bliskom istoku. Momentalno postoji skoro 800 proizvođača dronova ( program ustanovljen 2022- Vojska dronova ) i imaju godišnji proizvodni kapacitet od 10 miliona jedinica. Pre ruske invazije sektor je vredeo oko milijardu dolara; sada je 50 puta veća. Ne čudi da su napadi dronovima najuspešniji. Za napad na ciljeve duboko iza neprijateljskih linija razvijeno je nekoliko dronova na mlazni pogon, uključujući Palianytsia , Ruta , Peklo , Bars i druge. Jurišne bespilotne letelice poput FP-1 koju proizvodi Fire Point i drona Liutyi koji je razvio Antonov imaju domet leta veći od 1.000 kilometara i često se koriste za napad na ruske vojne objekte.
Još jednom se potvrđuje da rat nema samo geopolitičke posledice. Iza svakog produženog sukoba postoji još jedna dimenzija: ekonomski sistem potreban za njegovo održavanje.
Pitanje je li će rastuća evropska odbrambena ekonomija ostati ekonomski održiva nakon mirovnog sporazuma?To otvara šira pitanje. opet malo istorijskog podsećanja, na preterano usmeravanjd resursa na svoje vojske: primer su kasnije Rimsko carstvo, Španiju iz 16. i 17. veka i, u novije vreme, sam Sovjetski Savez.
__________________________
Svaki broj u tabelama podataka ima izvor koji je pouzdan - proveren ( osporavan) - da bi mogli imati siguran izvor pre nego što ga upotrebite.
AI Još jedno obećavajuće, ali teško merljivo područje vojnog tehnološkog razvoja je veštačka inteligencija (AI), koja može omogućiti i podržati aktivnosti u svemu, od logistike do autonomnog oružja, sajber ratovanja i dezinformacija. Ove sposobnosti uključuju ofanzivne i defanzivne sisteme na prvoj liniji fronta i sisteme podrške.
Vojni stručnjaci se slažu da će države sve više koristiti veštačku inteligenciju u vojnoj sferi i da će to imati važne implikacije. Međutim, njihove procene o tome kakve će te implikacije biti kreću se od maksimalističkih izjava da veštačka inteligencija može "promeniti nepromenjivu prirodu rata" ili da veštačka inteligencija menja "psihološku suštinu strateških poslova", do manje ekstremnih stavova koji se fokusiraju na specifičnije i ograničenije promene u tehnologiji naoružanja.
Poslednjih godina, maksimalističko tumačenje se posebno ukorenilo u američkim krugovima. Američka Komisija za nacionalnu sigurnost tvrdi da SAD „neće moći braniti se od pretnji omogućenih AI bez novih paradigmi ratovanja“.
Ali teško je davati predviđanja o tome gde će AI imati najveći uticaj na vojne sisteme i operacije. I, za sada, pouzdano merenje vojnih sposobnosti neke države u toj oblasti gotovo je nemoguć zadatak. AI je još uvek u razvoju – kompanije izmišljaju nove pristupe i prave važna poboljšanja. Štaviše, većina najrevolucionarnijih radova odvija se u civilnoj sferi.
Najvažnije je da je teško davati predviđanja o uticaju bilo koje tehnologije na ratovanje. To je zbog činjenice da ono što je važno nije samo tehnologija, već i način na koji se koristi. Da bi nova tehnologija imala značajan uticaj, korisnici moraju smisliti nove načine njenog korištenja, zajedno s doktrinama za to. Na primer, tenkovi su bili na bojnom polju 1916. godine. Ali nisu pokazali svoj vojni potencijal sve do Drugog svetskog rata, tokom kojeg je doktrina Wehrmachta Blitzkrieg kombinovala upotrebu radio stanica s novim načinom raspoređivanja tenkova kao nezavisnih jedinica, omogućavajući Nemačkoj da probije francusku odbranu za nekoliko dana. Još uvek nije jasno koje će se nove doktrine, organizacione promene i režimi obuke razviti u vezi sa AI i drugim novim tehnologijama.
Posebno teško je izmeriti indirektne, posredničke snage, privatne vojne aktere, na koje se neke države oslanjaju za sve, od logističke podrške svojim trupama do tajnih vojnih operacija. Kada su SAD povukle svoje snage u Afganistanu početkom 2021. godine, Ministarstvo odbrane SAD-a potvrdilo je da je u zemlji ostalo više od 18.000 privatnih izvođača radova .Ne postoje pouzdani javno dostupni podaci o broju i uticaju ovih grupa. I teško je uporediti njihove aktivnosti u različitim zemljama: neke grupe pružaju samo legalne i uglavnom nevojne usluge u zonama sukoba, dok su druge de facto paravojni akteri koji obavljaju prljavi posao za države s određenim nivoom poricanja.
Vojni kapaciteti države, posebno oni za operacije izvan njene teritorije, u velikoj meri zavise od njene sposobnosti da projektuje moć. Ovaj kapacitet može dolaziti od platformi kao što su nosači aviona, rakete dugog dometa i mogućnosti dronova za delovanje izvan horizonta. Stalne baze na prekomorskim teritorijama ili teritorijama drugih zemalja mogu biti posebno vredne za projekciju moći. Takve baze omogućavaju državama da mnogo brže raspoređuju trupe i osoblje u obližnje krize.
Samo nekoliko zemalja ima prekomorske baze - ali ih ima mnogo. Francuska i Velika Britanija imaju mnogo prekomorskih teritorija u bivšim kolonijama, dok SAD imaju takve teritorije i opsežan sistem saveza koji uključuje nekoliko sporazuma o stacioniranju svojih trupa u inostranstvu. Elementi prekomorskog prisustva Sjedinjenih Država također su ostaci posleratnog poretka, pri čemu Japan i Nemačka imaju najveće američke vojne instalacije izvan kopna SAD-a.
Japansko ostrvo Okinawa, je najtragičniji primer, na ostrvu - otprilike veličine Los Angelesa - nalazi se 31 američka vojna baza koja zauzima 15% kopnene površine ostrva.
Već 80 godina, stanovnici Okinawe žive s bukom aviona, vojnim nesrećama, zagađenjem okoliša i zločinima koje su počinili američki vojnici. Na ponovljenim referendumima i protestima - uključujući referendum iz 2019. godine na kom je 72% glasalo protiv nove baze - baze su ostale.
Od početka rata u Iranu američko-izraelskim napadima u februaru u sukobu je oštećeno nekoliko američkih vojnih baza, među njima i one najvažnije kao baza NSA Bahrein, dom američke Pete flote i Centralne komande američkih pomorskih snaga (NAVCENT), služeći kao glavno logističko središte mornarice na Bliskom istoku, baza u Jordanu Al-Azraq, u kojoj su se nalazila američka vojna sredstva i osoblje. Bliski istok više nije "sigurno mesto" za američke baze.Iran je oštetio najmanje 20 američkih vojnih lokacija od početka rata, uzrokujući štetu od miliona dolara.
VOJNA INDUSTRIJA
Nacionalna odbrambena industrija može omogućiti državama da brzo povećaju proizvodnju vojnih sistema, ako je potrebno – i da to učine bez podrške drugih. Ukrajinsko -ruski i Iransko američki sukob najslikovitije prikazuje stanje vojne moći najjačih vojnih uprkos naglom iscrpljivanju oružanih zaliha. Fokusirane svoje ratove, obe zemlje trenutno ne mogu proizvoditi istu količinu oružja za izvoz, ali mogu ojačati svoje proizvodne snage. Ratovi su za proizvođače oružja izvanredna marketinška prilika. Za samo nekoliko meseci, HIMARS i Javelin projektili su od nepoznatih komada vojne opreme postali široko prepoznatljivi simboli. sasvim je drugačija slika Rusije. Njena direktna uključenost u sukob odrazila se upravo na trgovinu.
Zemlje koje su se ranije oslanjale isključivo na američke ili ruske kapacitete za proizvodnju oružja morale su početi sa izgradnjom vlastite proizvodnju za odbranu. Evropske fabrike su počele da ss šire rekordnim tempom, zaostale narudžbe porasle su za desetine milijardi eura. Ključni pokretač bila je potreba za podrškom Ukrajini ali i proširenje svojih kapaciteta.
Ali možda najveća priča o uspehu je Južna Koreja. Brzo rastuća obrambena industrija Seula ima izglede da postane četvrti najveći svetski izvoznik oružja do 2027. (Južna Koreja je bila osmi vodeći izvoznik u 2021. godini, prema podacima SIPRI-ja.) Koreja je najveci deo oružja prodala glavnim zemljama NATO-a. Njihovo oružje je uglavnom kompatibilno sa NATO sistemima zbog dugogodišnjeg odbrambenog odnosa sa Sjedinjenim Državama. I za razliku od svojih američkih kolega, korejski izvođači radova su spremniji da prenesu tehnologije za upotrebu od strane drugih zemalja.
Sama Ukrajina je tokom rata izgradila vojno-industrijski kompleks koji se sada smatra jednim od najinovativnijih na svetu. Zapravo nakon prvotnog veceg oslanjanja na zapadnu pomoć, postala je dobavljač naprednih vojnih tehnologija i Evropi i Bliskom istoku. Momentalno postoji skoro 800 proizvođača dronova ( program ustanovljen 2022- Vojska dronova ) i imaju godišnji proizvodni kapacitet od 10 miliona jedinica. Pre ruske invazije sektor je vredeo oko milijardu dolara; sada je 50 puta veća. Ne čudi da su napadi dronovima najuspešniji. Za napad na ciljeve duboko iza neprijateljskih linija razvijeno je nekoliko dronova na mlazni pogon, uključujući Palianytsia , Ruta , Peklo , Bars i druge. Jurišne bespilotne letelice poput FP-1 koju proizvodi Fire Point i drona Liutyi koji je razvio Antonov imaju domet leta veći od 1.000 kilometara i često se koriste za napad na ruske vojne objekte.
Još jednom se potvrđuje da rat nema samo geopolitičke posledice. Iza svakog produženog sukoba postoji još jedna dimenzija: ekonomski sistem potreban za njegovo održavanje.
Svaki broj u tabelama podataka ima izvor koji je pouzdan - proveren ( osporavan) - da bi mogli imati siguran izvor pre nego što ga upotrebite.
Primjedbe
Objavi komentar