Memetička teorija i AI

Mimezis- imitacija...Ideja je revolucionarna jer preokreće ono što Girard naziva "romantičnom iluzijom", koja seže barem do Rousseaua, da ljudi mogu biti autentični. Romantična iluzija proglašava da možemo odbaciti kulturne i društvene norme kako bismo sledili svoje unutrašnje želje, da možemo i moramo slediti svoja srca. Girard sugeriše da su ljudi stalno pod uticajem i da reaguju jedni na druge. Kada jednom postanete svesni ovog procesa iz Girardovog ugla prepoznaćete ga svugde, čak i u najintrigantnijem segmentu današnjice, veštačkoj inteligenciji koju smo u početku učili ( da nas imitira), sada ona oblikuju naše ponašanje putem preporuka i društvenih povratnih informacija, što dovodi do "obrnuto-mimetičkog" stanja, ljudi počinju menjati vlastite kulturne navike kako bi se uskladili s algoritamskim očekivanjima. Evo jednog razmišljanja na tu temu.

René Girard, francuski istoričar, književni kritičar i filozof, predstavio je memetičku teoriju kao perspektivu za razumevanje memetičkog koncepata u ljudskoj kulturi. Zanimljivo je da pojava i evolucija AI nudi novi teren za istraživanje Girardovih ideja, posebno kako algoritmi mogu oponašati ljudsko ponašanje, održavati društvene konstrukte, pa čak i razvijati "želje" koje utiču na društvene norme.

Šta je memetička teorija?

Memetička teorija, kako ju je predstavio Girard, pretpostavlja da su ljudska bića inherentno mimetička bića. Imitiramo međusobne želje, što dovodi i do društvene kohezije i do sukoba. Prema Girardu, ciklus mimetičke želje često završava rivalstvom koje se može prekinuti samo mehanizmom koji on naziva "mehanizmom žrtvenog jarca", pri čemu se društvene tenzije ublažavaju fokusiranjem kolektivnih agresija na jedan entitet ili grupu.

Veštačka inteligencija kao pojačivač ljudskih želja

U kontekstu veštačke inteligencije, posebno algoritama mašinskog učenja koji vode platforme društvenih medija, sposobnost mimikrije je neosporna. Ovi algoritmi su dizajnirani da predvide i reaguju na ponašanje korisnika, što je u suštini oblik brze, matematičke mimikrije. Ono što ovo čini posebno fascinantnim jeste to što ovi algoritmi mogu pojačati ljudske želje u neviđenim razmerama.

Uzmimo, na primer, „teme u trendu“ na društvenim mrežama. Kako se korisnici angažuju sa ovim temama, algoritam ih tumači kao znak kolektivne želje i još više ih promoviše, stvarajući povratnu spregu. Ovo se može posmatrati kao digitalna manifestacija Žirarovog mimetičkog ciklusa, gde fokus želje (u ovom slučaju, tema u trendu) akumulira sve više pažnje dok ne dostigne prekretnicu.

Algoritamski žrtveni jarci?

S obzirom na sklonost društvenih mreža da stvaraju viralne fenomene, nije teško razmotriti da li Žirarov „mehanizam traženja žrtvenog jarca“ takođe pronalazi mesto u algoritamskom svetu. Slučajevi u kojima se određena tema ili pojedinac masovno „otkaže“ mogli bi se smatrati oblikom digitalnog traženja žrtvenog jarca. Pojačavanjem javnog raspoloženja (želje), algoritam može pomoći u stvaranju žrtvenog jarca koji privremeno ublažava društvene tenzije.

Ovo preplitanje memetičke teorije i veštačke inteligencije pokreće nekoliko etičkih pitanja. Algoritmi, za razliku od ljudi, nemaju moralne ili etičke aspekte inherentno ugrađene u sebe. Kada algoritam pojačava ljudsku želju koja je destruktivna ili štetna, da li su programeri odgovorni? Da li algoritmi treba da budu programirani da prepoznaju i ublaže potencijalno štetne mimetičke cikluse? Usklađivanje veštačke inteligencije sa ljudskim vrednostima je stalno područje istraživanja i debate, a uvidi iz memetičke teorije mogli bi biti ključni u oblikovanju ovih diskusija.

Buduće implikacije

Razumevanje implikacija Žirarove memetičke teorije u doba veštačke inteligencije otvara vrata multidisciplinarnom pristupu razvoju i regulaciji tehnologije. Postoji sve veća potreba da se društvene i humanističke nauke uključe u pretežno STEM-fokusirani svet veštačke inteligencije. Na kraju krajeva, algoritmi nisu samo linije koda; oni su proširenja naših kolektivnih želja i ponašanja, što zahteva dublji nivo ispitivanja i razumevanja.

Rene Žirar nam je ponudio alate za razumevanje složenosti ljudskih želja i društvene dinamike. Dok stojimo na pragu budućnosti koju pokreće veštačka inteligencija, njegove teorije pružaju ubedljiv okvir za proučavanje kako tehnologija može da proširi, iskrivi ili čak reši zamršenu mrežu ljudskih želja i sukoba. Presek memetičke teorije i veštačke inteligencije je novo, ali brzo rastuće polje. Ono obećava ne samo dublje razumevanje tehnologije, već i nijansiranije razumevanje nas samih u ovom stalno povezanom digitalnom dobu.

Izvor

____________

Možda najneverovatniji uticaj Girarda bio je na ideologiju određenog dela krajnje desnice u američkoj politici i Silicijskoj dolini , iako sam Girard nije zastupao te političke stavove. Preduzetnik, rizični kapitalista i politički komentator Peter Thiel je studirao kod Girarda na Univerzitetu Stanford. Thiel smatra da je teorija mimetičkog nasilja izuzetno uverljiva i vidi Girardovu teoriju kao psihološki temelj društvenih medija ; zapravo, on pripisuje Girardu zasluge za njegovu unosnu odluku da postane rani investitor u Facebook .
Preko Thiela, drugi u konzervativnoj zajednici Silicijske doline usvojili su i prilagodili Girardovu misao, poput monarhističkog blogera Curtisa Yarvina , suosnivača takozvanog Mračnog prosvetiteljstva (antidemokratskog reakcionarnog pokreta protiv ideala prosvdtiteljstva ) . Thielov štićenik JD Vance , koji je postao potpredsednik SAD-a 2025. godine, također se osvrnuo na Girardovu misao prilikom izlaganja vlastitih pogleda na sver. Prepoznao je mimetičku želju kao pokretačku snagu konkurentske meritokracije koju je iskusio na Pravnom fakultetu Yale , a žrtvenog jarca smatra i temeljnom idejom hrišćanstva. Oslanjajući se eksplicitno na Girarda u članku za katolički časopis The Lamp iz 2020. godine, Vance je napisao: „Krist je žrtveni jarac koji otkriva naše nesavršenosti i tera nas da sagledamo vlastite mane umesto da krivimo odabrane žrtve našeg društva.“ Girardov rad sugeriše da svako društvo mora razmotriti koga je tačno izabralo kao žrtvenog jarca.