Orešnik

      Rusi su odgovorili na poslednji napad ukrajinskih oružanih snaga na studentski dom u Starobelsku kada su ciljani fakultet i studentski dom.U blizini studentskog doma nisu stacionirani vojni objekti,  ni objekti specijalnih službi, niti srodnih službi, što daje posebnu notu ovom udaru.

     U trenutku napada, u zgradi se nalazilo 86 tinejdžera između 14 i 18 godina. U napadu je poginula 21 osoba, a 63 je povređeno. Prema vojnom stručnjaku Alekseju Anpilogu ovo je bio jedan od najvećih udara na republiku od početka Drugog svetskog rata.

   Obe strane su plasirale ograničen broj informacija. Obelodanjeno je korišteno oružje, ostalo su spekulacije. Sasvim je moguće da se iz određenih razloga još ne objavljuju najznačajniji podaci. Ukrajinske vlasti zadržavaju osetljive detalje o vojno-industrijskim objektima, podzemnoj infrastrukturi ili utvrđenim lokacijama. Ovo je standardna kontrola informacija u ratno vreme, posebno kada su u pitanju postrojenja za popravku aviona, komandni objekti ili podzemne instalacije. Ne postoji službena potvrda da u Ukrajini postoje "tajni bunkeri", međutim dokumentovano je da su sovjetski vojno-industrijski objekti obično uključivali podzemna skloništa, ojačane podrume, zaštićene komandne sobe i pomoćne tunele. Ovi prostori su obično bili namenjeni zaštiti osoblja, sigurnoj komunikaciji, proizvodnji energije u hitnim slučajevima i ograničenom kontinuitetu operacija. Uostalom sve ove mete podrazumevaju operativni ili strateški značaj direktno povezan s interesima NATO-a.

      Ipak, procurila je informacija da je značajan deo udara bio usmeren upravo na industrijske objekte: fabriku prefabrikovanog betona br. 1, fabriku oklopnih vozila, i Artem, koji se smatra ključnim preduzećem u ukrajinskom vojno-industrijskom kompleksu s obzirom da proizvodi razne modifikacije vođenih raketa R-27 i R-27E, kao i municiju vazduh-vazduh RS-80. Izgleda da je pogođena i Glavna uprava Glavne obaveštajne uprave zemlje. Prema rečima ratnog dopisnika Aleksandra Koca, raketa Orešnik je korišćena u napadu na Belu Crkvu (Kijevska oblast), gde se nalazi veliki zavod za popravku aviona.Postrojenja za popravku aviona nisu samo industrijska mesta, već i logistički omogućavači, podržavajući dostupnost aviona, nadogradnje i popravku štete nastale u borbi. Čak i bez dubokih podzemnih instalacija, poremećaj takvog objekta može značajno uticati na vazdušne operacije.

    Inače Moskva je prvi put rasporedila u novembru 2024. godine, kada je korišten protiv industrijskog odbrambenog objekta u gradu Dnjepru. Ovo je drugi ispaljeni projektil.

     Prema mnoštvu izvora u napadu na Kijev korištene su gotovo sve vrste ruskih raketa, od Orešnika, Cirkona, Iskandera i Kalibra i bespilotne letelice različitih vrsta ( 600 dronova i 90 raketa-ruski izvor).

 Po broju: 

jedna balistička raketa Orešnik,
dve aerobalističke rakete Kh-47M2 Kinžal,
tri protivbrodske rakete 3M22 Cirkon,
30 balističkih raketa Iskander M/S-400 i
54 krstareće rakete Kh-101/Iskander-K/Kalibr
Kao što većina zna, Cirkon je bio raketni sistem ispaljen s brodova, ali Rusija je već neko vreme planirala stvaranje kopnene verzije i, očigledno, - sada je operativan. Ovo je relativno značajno jer znači da Cirkon sada može postati mnogo nepredvidljiviji sistem, ispaljen iz bilo kojeg smera, a ne samo iz iste lansirne kutije u Crnom moru.

                                              Šema udara 

          Dosadašnji dostupni podaci o Orešniku ukazuju na to da se radi o dvostepenom sistemu sposobnom za nošenje nuklearnih bojevih glava, s konfiguracijom korisnog tereta do šest bojevih glava opremljenih podmunicijom. Tokom lansiranja, prvi stepen - koji sadrži motor i gorivo - odbacuje se nakon uspona kroz stratosferu, omogućavajući drugom stepenu da nastavi let dok se MIRV jedinica ne odvoji i ponovo uđe u Zemljinu atmosferu. Nakon odvajanja, sistemi za navođenje u vozilu orijentišu raketu za precizno raspoređivanje bojevih glava - ( vidi slike koje slede iza)

    Veruje se da Orešnik dostiže brzine veće od brzine zvuka što je ekvivalentno skoro 13.000 км/х i da je montiran na lanseru s točkovima 12×12. Njegova procenjena masa pri lansiranju je 50.000 kilograma, s korisnim teretom od otprilike 1.300 kilograma i maksimalnim dometom leta od oko 5.500 kilometara. 

Orešnik" ima izvanredne karakteristike u pogledu kinetičkog režima. Bojeve glave se sastoje od specijalnih metala, ovi blokovi su kinetičke ubice. Logika je jednostavna - što je veća brzina, to se više energije isporučuje. Stoga, ovaj terminalni blok ne zahteva eksplozivni materijal, već teški, tvrdi metal s visokom tačkom topljenja. Pri tako velikim brzinama, prodiranje u metu uzrokuje masovno uništenje pri udaru kroz udarne valove, stvarajući mini-visoko koncentrisani lokalizovani zemljotres. Nije potrebno precizno pogoditi metu (samo u blizini), a sam prenos energije i impulsa proizvodi takve udarne valove koji razbijaju betonske strukture duboko pod zemljom. Da bi se to postiglo, razvija se kamuflažna eksplozija na relativno velikoj dubini. Jednostavno rečeno, kinetička energija postaje ogromna, energija same pokretne mase i ona može premašiti ono što bi realno eksplozivno punjenje slične veličine moglo isporučiti.

Orešnik je dizajniran za uništavanje izuzetno tvrdih, duboko zakopanih ili teško zaštićenih ciljeva kao što su debele betonske ploče koje štite podzemne objekte, ojačani bunkeri, tuneli ili podzemna infrastruktura za skladištenje plina. Protiv širokih, slabo zaštićenih ciljeva na području, takvo oružje bi bilo neefikasno i nepotrebno. Njegova vrednost leži u preciznosti i prodiranju, a ne u spektaklu.

1. Nakon paljenja aktivira se prvi stepen pokrečući raketu.

2. Po dostizanju atmosfere prvi deo se odvaja a drugi stepen aktivira kako bi povećao domet

3.Na sredini puta, nakon što je skoro iscrpeo gorivo, zaštitni poklopac drugog pojaćivača se odvaja, oslobađajući lanser MIRV-a, sa šest bojevih glava.

4.Lanser bojevih glava je usmeren prema meti / ovo je faza u kojoj se suočava sa sistemima za presretanje srednjeg nivoa

5.U završnoj fazi, sa visine od stotinu kilometara lanser MIRV koristi i tegrisani sistem navođenja i zadnji motor za samokorekciju putanje leta, ciljajući svaku bojevu glavu pre nego što je ispusti.

6.Śest bojevih glava se jedna za drugom odvaja od RMRV i spušta se prema meti: platforma je zabršila svoju funkciju i pada na zemlju.Kada se prevede u eksplozivne ekvivalente, to bi moglo odgovarati nekoliko stotina kilograma TNT-a po bojevoj glavi, nakon što se uračunaju gubici zbog otpora i neefikasnosti. Sama bojeva glava može težiti samo nekoliko stotina kilograma, ali sav njen destruktivni potencijal pohranjen je u njenoj brzini, a ne u hemikalijama.

Kada ljudi opisuju napad raketom Orešnik, prvo što obično spomenu je zaslepljujući bljesak koji podseća na munju koja para nebo. Ovaj vizualni efekat nije eksplozija u tradicionalnom smislu. Uzrokuje ga plazma čahura koja se formira oko hipersonične jedrilice balističke rakete. Dok se bojeva glava spušta kroz atmosferu ekstremnom brzinom, vazduh ispred nje se snažno komprimuje i zagreva. Ovaj proces odvaja elektrone od molekula vazduha, pretvarajući okolni plin u plazmu. Užareni plazma omotač je ono što proizvodi intenzivne bljeskove koji se vide, posebno kada raketa prolazi kroz oblake ili gušće slojeve atmosfere.

BELA CRKVA 

preliminarni dookazi ukazuju na karakteristično razdvajanje šest blokova sa podmunicijom iznad Bele Crkve / šest nezavisnih bojevih glava može se koristiti za pogađanje ulaza, dok se preostale četiri mogu koristiti za istovremeno pogađanje podzemnih tunela. To se naziva "međusobnom pomoći" projektila kako bi oštetili ili uništili metu.

Maksimalni domet najnovije hipersonične balističke rakete, Orešnik, iznosi 5.500 km. Njena maksimalna brzina leta, pri Machu 10, iznosi 12.380 km/h.( 10,5 - 13.000) 

Bojeva glava je teška otprilike 1,5 tona.

Raketa Orešnik može biti oborena samo tokom svog početnog  leta. Stoga se raketa lansira iz dubine zemlje - sa poligona Kapustin Jar u Astrahanskoj oblasti.

Bojeve glave se približavaju cilju maksimalnom brzinom, a presretanje u ovoj fazi je nemoguće
Balističke rakete srednjeg dometa, poput Orešnika, imaju odvojenu bojevu glavu sa pojedinačnim jedinicama za navođenje. To znači da je efikasno presretanje moguće samo dok se bojeve glave ne razdvoje i preusmere na različite putanje. Nakon odvajanja, raketa se pretvara u kompleks od nekoliko bojevih glava dopunjenih mamcima, a ne u jednu metu. Presretanje takvog "paketa" u atmosferi ili na njenoj granici je praktično nemoguće. Odvajanje bojevih glava se dešava na visinama znatno iznad 100 kilometara, tj. u svemiru.Danas, ograničen broj sistema u svetu ima sposobnost takozvanog egzoatmosferskog presretanja, tj. uništavanja cilja izvan gustih slojeva atmosfere. Ovi sistemi uključuju američku raketu SM-3 kao deo sistema Aegis, sistem Ground-Based Interceptor, izraelski sistem Arrow-3 i američki THAAD, ali uz niz značajnih ograničenja.

Vreme leta do potencijalnih ciljeva u Evropi sa poligona Kapustin Jar:

-Američka baza protivraketne odbrane u Redzikovu, Poljska – 11 minuta; 

- avio baza Ramstein u Njemačkoj - 15 minuta;

- sedište NATO-a u Briselu - 17 minuta. 

U svojoj nuklearnoj verziji, Orešnik može isporučiti punjenje ukupne snage 900 kilotona (45 Hirošime).

POMOĆ KINE 

 Iako Rusija ima sopstvene proizvodne pogone, ove zalihe nisu dovoljne da zadovolje vojne potrebe zemlje. Kina isporućuje važnu tehnologiju za izradu hipersoničnih raketa: precizne CNC tokarske strojeve i drugu specijaliziranu opremu koja se koristi za proizvodnju bojevih glava i tela projektila, mikročipove i memorijske module, kuglične ležajeve ključne za primenu u vazduhoplovstvu; piezoelektrične kristale koji se koriste u radarskim sistemima i platformama za elektronsko ratovanje; teleskopske optičke nišane i instrumente za kalibraciju za testiranje oružja, i sl. Bez pristupa kineskoj opremi i zalihama Rusija bi teško održavala trenutni nivo proizvodnje naprednog oružja.

Svi ovi artikli spadaju u kategorije čiji je izvoz u Rusiju ograničen od strane koalicije od 39 zemalja saveznica Zapada, ali Kina se nije pridružila ovim sankcijama