Antisemitizam je potporu dobio iz samog judaizma, vere u "izabrani narod". Čini se da su se Jevreji, istorijski, posmatrali kao ta, posebna grupa, kao da je njihovo ponašanje vođeno (svesno ili ne) jednom kolektivnom religioznom voljom, za jedan kolektivni cilj, sami za sebe i u borbi sa svima. Upravo je uverenje u izabranost postalo glavna prepreka pokušajima da se ova religija / njeni vernici, zaštite od kolektivne osude.
Finansijsku moć Jevreja posebno su rasplamsala izdanja Protokola sionskih mudraca, čiji su se delovi prvobitno pojavili 1903. godine kao serijal u ruskim novinama, a zatim prevedeni na desetine jezika i izdati širom sveta. Za protokole se tvrdilo da su zapisnici sa tajnog sastanka jevrejskih vođa, čiji je cilj bio da zavladaju svetom manipulišući ekonomijom, politikom, medijima, izazivajući verske razdore i sl.
Zašto, na primer, Amiši nisu doživeli ovakvu osudu, ili Šaolinski monasi u provinciji Henan u Kini? Ni jedna od ove dve zajedce, kao ni druge istog, zatvorenog tipa, nisu se identifikovale "izabranom".
Menonitske zajednice, na primer, ( Amiši) od osnutka su negovale načelo pacifizma i nenasilja. Njihova je vera duboko prožeta uverenjem da se Hristov nauk ne može uskladiti s upotrebom sile, pa stoga odbijaju da učestvuju u ratovima, službi u vojsci. Oni ostaju dosledni idealu nenasilja, odvojenosti Crkve i države i zato su razvili oblik zajedničkog života u kojem se teži samoodrživosti, jednostavnosti i nenasilju, čuvajući se od svake prisile države. Amerika / država štiti njihova prava na specifičan način života, pravnim ustupcima i tolerancijom.
Sa Šaolinskim monasima, u Kini je nešto drugačije. U 7. veku, za vreme dinastije Tang, šaolinski monasi su imali osnovnu ulogu u odbrani carstva i rušenju dinastije Sui. Bili su najzaslužniji ratnici za zaštitu kineskog carstva, što je povećalo njihov tadašnji status i poštovanje u kineskom društvu. Današnja država prihvata kulturnu i diplomatsku vrednost monaha, njihovog hrama, ali uz strogi nadzor kako bi se osiguralo da se redovnici usklađuju s državnim interesima, interesima komunističkog sistema.
Oduvek je postojalo mišljenje da su verska netrpeljivost i nasilje inherentni religiji , čak da je to iskonska suština svake religije, posebno monoteističke. Ova tvrdnja je prilično raširena i prihvaćens te se ne smatra da je treba dokazivati. Stvarnost je mnogo složenija. Zaboravlja se da nikada nije postojalo rajsko društvo bez nasilja, polizeistički svet je bio pun nasilja mnogo pre relativno kasne pojave monoteizma i ne mogu se pronaći dokazi da se sklonost nasilju povećala s njegovim dolaskom.
Poslednju deceniju, ako ne i više, u porastu su religijski animoziteti, ne samo kao relikt prošlosti, nanovo obnovljene, duboko ukorenjene mitske iracionalnosti. Antisemitizam nije usamljena pojava,
Iako sam koncept ima duboke istorijske korene, sam termin sekularizam datira tek iz 19. stoleća. Religija i država dugo su bile neraskidivo povezane, rušenje političke hegemonije crkve otvorilo je mogućnost da država i crkva deluju u odvojenim područjima.
Šta je razlog...?
Da li ratobornost države Izraela proizlaze iz njenog religijskog uverenja? Ovo je najčešća dilema. Nema sumnje da jedan broj najekstremnijih fanatika Hramskog pokreta - veruje da će njihova pobeda na kraju biti krunisana uništenjem džamije Al-Aksa i ponovnim uspostavljanjem jevrejskog hrama, uz žrtvovanje životinja. Ma koliko bio zagovornik rata, po mišljenjima analitičara, Netanyahu, iznenađujuće, prilično dobro obavlja posao u kontroli hramskih fundamentalista. Ne misle kao on svi njegovi ministri, što je dovoljno da se pomisli da postoji značajan uticaj religije na politiku države. ( Ben-Gvir
Šta ako imamo na drugoj strani islamistički režim, versku državu,( pre 1979. sekularnu ) uz to potencijalno naoružanu nuklearnim oružjem? Teološki principi verskog režima diktira svetonazore koji sprečavaju mirnu koegzistenciju, šanse za vraćanje sekularne države, zahteva promenu režima. U takvoj situaciji u većini glava oblikuje se scenario nuklearnog udara sa religijskom pozadinom i jedina opcija opstanka je rat, odnosno prvi nuklearni udar. Nepotrebno je reći da bi to bio nerazuman zločin - jer bi ubio desetine miliona nevinih civila u jednom danu - ali to bi se u glavama mnogih mogao učiniti jedinim mogućim načinom delovanja, nezavisno čak i od toga da bi time ceo svet bio uvučen u nuklearni holokaust.
1920-te Henry Fordove novine, The Dearborn Independent , objavile su seriju članaka zasnovanu na Protokolima. Sledeće godine, londonski Times je razotkrio Protokole kao plagijat. Protokoli su , kako je izvestio Times , preuzeti iz francuske političke satire Mauricea Jolyja iz 1864. godine, Dijalog u paklu između Machiavellija i Montesquieua .
Uprkos dokumentu Nostra Aetate i teksta u Timesu, oba uverenja o Jevrejima nastavila su da žive do današnjih dana.Zašto, na primer, Amiši nisu doživeli ovakvu osudu, ili Šaolinski monasi u provinciji Henan u Kini? Ni jedna od ove dve zajedce, kao ni druge istog, zatvorenog tipa, nisu se identifikovale "izabranom".
Menonitske zajednice, na primer, ( Amiši) od osnutka su negovale načelo pacifizma i nenasilja. Njihova je vera duboko prožeta uverenjem da se Hristov nauk ne može uskladiti s upotrebom sile, pa stoga odbijaju da učestvuju u ratovima, službi u vojsci. Oni ostaju dosledni idealu nenasilja, odvojenosti Crkve i države i zato su razvili oblik zajedničkog života u kojem se teži samoodrživosti, jednostavnosti i nenasilju, čuvajući se od svake prisile države. Amerika / država štiti njihova prava na specifičan način života, pravnim ustupcima i tolerancijom.
Odnos sveta prema Amišima i monasima, više je blagonaklon nego osuđujući. Amiši podstiču neku vrstu nostalgije za prošlošću, monasi su predmet fascinacije duhovnom filozofijom, divljenjem disciplini i borilačkim veštinama. Prvima se spočitava konzervatizam, drugima preterana komercijalizacija, no to su sporadične kritike, dogodi se pokoji nemio incident, daleko od žestokih javnih osuda.
RELIGIJA I DRŽAVA
Ljudi nikada ne čine zlo tako potpuno i radosno
kao kada to čine iz verskog uverenja“,
Blaise Pascal / 17. stoleće
Blaise Pascal / 17. stoleće
Poslednju deceniju, ako ne i više, u porastu su religijski animoziteti, ne samo kao relikt prošlosti, nanovo obnovljene, duboko ukorenjene mitske iracionalnosti. Antisemitizam nije usamljena pojava,
Sudar sekularizma i religije
Iako sam koncept ima duboke istorijske korene, sam termin sekularizam datira tek iz 19. stoleća. Religija i država dugo su bile neraskidivo povezane, rušenje političke hegemonije crkve otvorilo je mogućnost da država i crkva deluju u odvojenim područjima.
Sekularizam je teorijski i praktično odigrao važnu ulogu u potiranju religijske tradicije a potom, kroz slabljenje antiklerikalnih struja, njene eksplozivne obnove. Raspirivanje verske mržnje, bilo iz otvoreno političkih razloga ili iz istinski verskih ciljeva, ili oboje, postalo je danas depresivno uobičajeno. Mnoge države pod svojim sadašnjim vodstvom sve se više udaljavaju od sekularizma i sve više se približavaju verskoj netoleranciji.
Potkopavanje religije bila je osnova utvrđivanja modernih sekularnih političkih projekata ( od Francuske revolucije do globalista). Bilo je mnogo "slomljenih oltara" i ljudskih žrtava( vidi "Slomljeni oltari: Sekularističko nasilje u modernoj istoriji“, Tomasa Alberta Hauarda ).
Potkopavanje religije bila je osnova utvrđivanja modernih sekularnih političkih projekata ( od Francuske revolucije do globalista). Bilo je mnogo "slomljenih oltara" i ljudskih žrtava( vidi "Slomljeni oltari: Sekularističko nasilje u modernoj istoriji“, Tomasa Alberta Hauarda ).
Nisu sve sekularne države bile dosledno i intenzivno posvećene iskorenjivanju religije, postojao je i još postoji tv. pasivni sekularizam, u kom se uspostavlja saradnički odnos između vlade i verskih zajednica. Nisu ni sve religije
DRŽAVA IZRAEL
Od stvaranja Države Izrael, jevrejska država i Jevreji kolektivno su postali mete antiizraelskih aktivista ali i novog vala antisemitizma. Neprijateljstvo prema Izraelu postalo je jedna od retkih tačaka konvergencije između krajnje levice i krajnje desnice, uprkos njihovim inače dubokim podelama. Jevreji više nisu " večite istorijske žrtve", uništavaju Palestince, njihove kuće i poslovne prostore, džamije, bolnice, škole, teraju ih u šatorska naselja, koja zatim bombarduju . Dobri momci, nema šta.
Šta je razlog...?
Šta ako imamo na drugoj strani islamistički režim, versku državu,( pre 1979. sekularnu ) uz to potencijalno naoružanu nuklearnim oružjem? Teološki principi verskog režima diktira svetonazore koji sprečavaju mirnu koegzistenciju, šanse za vraćanje sekularne države, zahteva promenu režima. U takvoj situaciji u većini glava oblikuje se scenario nuklearnog udara sa religijskom pozadinom i jedina opcija opstanka je rat, odnosno prvi nuklearni udar. Nepotrebno je reći da bi to bio nerazuman zločin - jer bi ubio desetine miliona nevinih civila u jednom danu - ali to bi se u glavama mnogih mogao učiniti jedinim mogućim načinom delovanja, nezavisno čak i od toga da bi time ceo svet bio uvučen u nuklearni holokaust.
Nije ludost, većina razmišlja ovako!
.......krstaški ratovi su progresivno prerasli u jednu komplikovanu političku i ekonomsku operaciju, složenu igru moći u koju su uključeni biskupi, opati, kraljevi, skupljači milostinje, bankari. U toj igri... Isusov grob je izgubio svaki značaj.“ Kardini takođe piše: „Istorija krstaških ratova je istorija najveće greške, najsloženije prevare, najtragičnije, i na neki način najsmešnije, iluzije celog hrišćanskog sveta."
I tridesetogodišnji rat se vodi kao verski sukob, u suštini je imao sekularnu i dinastičku dimenziju. I on je svedočanstvo o tome šta se može dogoditi kada se politička ogorčenost, verska netolerancija i neograničeni pokušaji ućutkavanjs političke opozicije ostave nekontrolisani.
Svež primer verske borbe koja traje od osmanskog doba i danas ( između sunita i šiita) borba je za ekonomsku i političku moć. ( Irak ) " Retorika religioznosti prečesto prikriva prizemnije manipulacije političkih aktera, njihove svetovne želje za moći i bogatstvom."
Granice između religije,kulture, politike, ekonomije su uglavnom zamagljene, što po prirodi složenosti, što namerno! Ovo prožimanje postaje sve-prisutnije i sve-opasnije. Ovoga puta to više nije samo podela ljudi po veri, na prijatelje i neprijatelje, to je borba kosmičkog karaktera globalističke elite za svoj prostor, istrebljenje viška.
Javne rasprave su mučni prizori intelektualnog kretenizma, što bi rekao Kardini na neki način smešni u svojoj jalovosti. Pišu o " pravu Izraela na postojanje", a "Izrael" već 40 godina insistira na ratu, diskriminaciji,mržnji, istrebljenju susednog naroda, krađi njihove zemlje uz pomoć izraelsko lobija, cele jevrejske aktivističke zajednice -ADL, AIPAC, JINSA..povezana sa američkim elitama i državom čija je prošlost - istorija nasilja.
Nije moguće da gospoda: naučnici, filozofi, sociolozi, psiholozi, ostala inteligencija, nije toga svesna. Možda nekih činjenica i nisu, ali ne i istorijom potvrđene da ekonomska pohlepa i želja za političkom moći elita mogu dovesti do sotonskog fanatizma i nasilja. Te lekcije su propustili,
Religija može, jeste i povremeno isnpiriše nasilje, problem je stvoreni sistem koji omogućava i provodi nasilje, sistem u kom elitni pojedinci i države mogu da izvršavaju nasilja bez posledica, u kom se njihova dela čak ni ne označavaju kao nasilje, percipiraju se kao inherentna državi, politici. Uvid u interakciju trougla politike, ekonomije, religije čini jasnijom dramu bliskoistočnog i svih ostalih nasilja današnjice, to je onaj isti duh koji je bodrio na krstaške i sve ostale svete i ine..ratove.
Završiću sa jednom crticom o anti-slavenizmu povodom majskog prevrata 1903.godine.
Nesumnjivo postoji nešto u slavenskoj prirodi što predisponira oneslavenske krvi da otvore prozor i u liberalnom duhu i velikom gestom pozovu neprijatelja da postane anđeo bez daljnjih priprema ili leteće mašine.“
Autor New York Timesa pretpostavio je da se „razlog mora tražiti u predačkim navikama Rusa, Poljaka, Srba, Lužičkih Sorba, Polaba, Hrvata, Kasula, Venda, Lužičana i drugih vrsta tog tipa iz plemena koja su živela u šumama u brvnarama kvadratnog oblika, obično s vratima, nekom vrstom ognjišta i dimnjakom .. Jedini izlaz bio je dimnjak, ili u finijim nastambama, prozor. Vekovi uživanja u votki, rakiji i drugim vatrenim vodama, uz prateće uzbuđenje guranja protivnika kroz prozor ili u dimnjak, učinili su Slavena robom prozora.“
Čin defenestracije je, izbacivanje protivnika kroz prozor. Ova reč danas simbolično označava iznenadno, nasilno uspostavljanje novog poretka. Prva se desila u Pragu 1419.te kada je u naletu besa gomila kroz prozore izbacila sudiju, gradonačelnika i nekoliko članova gradskog veća što je izazvalo Husitske ratove; 1618.te protestantski plemići su Praškom dvorcu bacili dva katolička regenta i njihovog sekretara kroz prozor što je bio povod tridesetogodišnjem ratu;i danas iza mnogih skokova pojedinaca kroz prozor vrlo sumnjive političke pozadine.
Da li se sukob jedna verske i jedne pasivno sekularne države ( koju većina smatra takođe verskom ) može podvesti pod "sveti rat". Postoje takva tumačenja i ona nisu toliko teorijski relevantna koliko praktično zbog mogućeg kataklizmičkog rešenja.
Većina rasprava o nasilništvu religija poteže primer krstaških ratova kao školakog primera svetog rata. Uvreženo je mišljenje da su oni bili verski. Većina istoričara ruše te teorije. Tokom dva veka sukoba, ekonomski i politički interesi dominirali su nad religioznim pitanjima. Krstaši su bili motivisani više zemljom i plenom nego verom, papstvo, sa svoje strane,širenjem svoje moći i uticaja nego isključivo pobožnim motivima.
Italijanski idtoričar Franko Kardini :
Italijanski idtoričar Franko Kardini :
.......krstaški ratovi su progresivno prerasli u jednu komplikovanu političku i ekonomsku operaciju, složenu igru moći u koju su uključeni biskupi, opati, kraljevi, skupljači milostinje, bankari. U toj igri... Isusov grob je izgubio svaki značaj.“ Kardini takođe piše: „Istorija krstaških ratova je istorija najveće greške, najsloženije prevare, najtragičnije, i na neki način najsmešnije, iluzije celog hrišćanskog sveta."
I tridesetogodišnji rat se vodi kao verski sukob, u suštini je imao sekularnu i dinastičku dimenziju. I on je svedočanstvo o tome šta se može dogoditi kada se politička ogorčenost, verska netolerancija i neograničeni pokušaji ućutkavanjs političke opozicije ostave nekontrolisani.
Svež primer verske borbe koja traje od osmanskog doba i danas ( između sunita i šiita) borba je za ekonomsku i političku moć. ( Irak ) " Retorika religioznosti prečesto prikriva prizemnije manipulacije političkih aktera, njihove svetovne želje za moći i bogatstvom."
Granice između religije,kulture, politike, ekonomije su uglavnom zamagljene, što po prirodi složenosti, što namerno! Ovo prožimanje postaje sve-prisutnije i sve-opasnije. Ovoga puta to više nije samo podela ljudi po veri, na prijatelje i neprijatelje, to je borba kosmičkog karaktera globalističke elite za svoj prostor, istrebljenje viška.
Nesumnjivo postoji nešto u slavenskoj prirodi što predisponira oneslavenske krvi da otvore prozor i u liberalnom duhu i velikom gestom pozovu neprijatelja da postane anđeo bez daljnjih priprema ili leteće mašine.“
Čin defenestracije je, izbacivanje protivnika kroz prozor. Ova reč danas simbolično označava iznenadno, nasilno uspostavljanje novog poretka. Prva se desila u Pragu 1419.te kada je u naletu besa gomila kroz prozore izbacila sudiju, gradonačelnika i nekoliko članova gradskog veća što je izazvalo Husitske ratove; 1618.te protestantski plemići su Praškom dvorcu bacili dva katolička regenta i njihovog sekretara kroz prozor što je bio povod tridesetogodišnjem ratu;i danas iza mnogih skokova pojedinaca kroz prozor vrlo sumnjive političke pozadine.
Коментари
Постави коментар