Od globalnog sela do identitetskih plemena: kolaps 21 veka

Izgleda da su profesor Marandi i ostatak iranske delegacije tajno promenili avion pre povratka kući. Također su odlučili da slete u Mašhad umesto u Teheran. Razumljiva mera opreza, ali tužno je što je svet došao do toga da je ovo neophodno...

Marshall McLuhan je skovao termin "globalno selo" 1960-ih godina kako bi opisao kako tehnologija elektronskih medija smanjuje vreme i prostor. Verovao je da će ovo elektronsko doba slomiti individualizam i vratiti čovečanstvo "plemenskom",ponovnoj "tribalizaciji" čovečanstva, koju karakterišu pojačana teskoba, plemenski sukobi i intenzivno nasilje. Kada se ljudi zbliže, postaju divljiji, nestrpljiviji i konkurentniji, što dovodi do "mesta vrlo teških susreta" i povećane "plemenske" napetosti. Globalno selo će doneti novu vrstu terora, sukoba i preopterećenja informacijama. Iako je napisano decenijama pre nego što je internet postojao, McLuhanovo predviđanje se smatra zapanjujuće tačnim prethodnikom modernog doba.

Marshall McLuhan je predvidio da bi globalizacija mogla završiti u mračnoj plemenskoj noći. Era trenutne komunikacije - električno doba koje je započeo telegraf, a ubrzali radio i televizija - stvorilo je globalno selo. To nas je trebalo sve zbližiti. Ali to ne znači, tvrdio je McLuhan, napredak ka toleranciji, saradnji i homogenosti. Globalno sela okreće istoriju unazad, oživljavajući plemensku svest.

Nazvati globalističko društvoga selom a ne gradom ili varošicom deo je McLuhanovog velikog vizionarskog kapaciteta; globalizam s jedne strane podržava saradnju, sa druge kida tkivo društva. McLuhanova ideja izostavlja svetskog građanina, velikog putnika, poslovnog čoveka, obrazovanog, otvorenog, kosmopolitu....svetski seljanin ima običaje, ponašanja i osećaje vrlo različite od onih koje možemo zamisliti kod građanina sveta, svetski seljanin je neko grub, bezobrazan..i više.

McLuhan ostavlja po strani globalni karakter digitalizacije. Tu nam ratovi pomaže da shvatimo dublji, uznemirujući karakter McLuhanovog predviđanja. „Rat“, tvrdio je McLuhan, je „mala crvena škola globalnog sela“ i „to je krvava mala škola“. Kada vodimo rat u globalnom selu, kada pokušavamo koristiti svoju tehnologiju da nametnemo svoje vrednosti drugima, preuzimamo karakteristike svog neprijatelja. „Postajemo ono protiv čega se borimo u samom činu borbe“, napisao je McLuhan.

Plemensko društvo i digitalno društvo su slični, kao nekada možemo se međusobno ubijati mnogo brže nego ikad pre.Globalno selo je savršeno pozorište terorističkim grupams ali i terorizmu država da maksimiziraju "spektakl rata- terorizma", koristeći medije za pojačavanje svoje poruke i trenutni uticaj na globalnu publiku. Kako bi porazile terorizam, npr. Sjedinjene Države su bile pioniri agresivnih strategija informacionog ratovanja i psihološke manipulacije. Teroristi su prilagodili svoj identitet, preoblikujući kulturu časti od vrednovanja snajperista do bombaša samoubica. Isto su to učinile države. Širenje informacionih tehnologija pojačalo je verski žar i ratnički.Zapad je postao ono protiv čega se borio.

"Elektromagnetna tehnologija zahteva potpunu ljudsku poslušnost i mirovanje meditacije, kakva priliči organizmu koji sada nosi mozak izvan lobanje, a živce izvan kože. Čovek mora služiti svojoj elektronskoj tehnologiji s istom servo-mehanističkom vernošću s kojom je služio svojoj sekiri, svom kanuu, svojoj tipografiji i svim drugim produžecima svojih fizičkih organa. Ali postoji ta razlika, da su prethodne tehnologije bile delomične i fragmentarne, a električna je potpuna i inkluzivna."

Verski žar...interesantna podudarnost

Tramp ? Marshal McLuhan bio je kasni odrasli konvertit rimokatolik, pod velikim uticajem Teliarda de Chardina. McLuhan je tvrdio da je njegov glavni uticaj bio James Joyce ?! Kao što je istakao njegov lični prijatelj Tom Wolfe, činjenica da McLuhan to nikada nije spomenuo u svojim spisima može se smatrati šalom.

Russel Brand je advita vedantista. To je vrsta monadističkog gledišta. Advita vedantista smatra da je "Atman Braman" ili "sve je Jedno". To je poznato većini mističnih tradicija i Katoličkoj [Univerzalnoj] Crkvi kao perennijalna filozofija. U katoličkom misticizmu se izražava kao alhemijsko "kako gore, tako dole". Postoji određeno razumevanje svetskih religija na nivou Aldousa Huxleyja gde se sve one počinju nekako stapati u jedno. Telliard de Chardin je imao takvo razumevanje [ili možemo pretpostaviti! Godinama je živeo u Kini, mora da je pokupio nešto lokalnog. Ili je možda sam shvatio budizam.

Obojica su polimatski genijalci zastrašujućeg tipa Christophera Hitchensa. Kao što je Terrence McKenna rekao o McLuhanu: „Nije trpeo budale. Pročitao je sve i pretpostavio da ste i vi.“( kao sagovornik.

_______________

Joyce je objavio delo Finnegans Wake (Bdenje nad Finneganom) 1939. godine. U njemu koristi dve fraze, obe aluzivne na Papinu godišnju uskršnju poruku Gradu (Rimu) i svetu, "Urbi et Orbi". Joyce je ovo na jednom mestu u Wake pretvorio u "urbano i orbalno" , a na drugom u "the urb, it orbs" (urbano, ono kruži).