Bog i savest

BIG META..

Internet se trenutno nalazi u zanimljivoj situaciji. Veb stranice nestaju, kao i naše objave na mrežama. Stvari koje smo želeli da postavimo za buduće generacije nestaju. Statistike otkrivaju zanimljive cifre:

     - 38% veb stranica iz godine više nije vidljivo;
     - 23% novinskih veb stranica sadrži barem jednu neispravnu vezu;
      - 54% Vikipedijinih stranica sadrži barem jednu vezu u odeljku „Reference“ koja ukazuje na stranicu koja više ne postoji.
    Ovo je  u  suprotnosti sa starim ubeđenjem da će ono što se pojavi na internetu ostati tamo zauvek. Izvesni podaci nestaju, neki brže, neki sporije, ono što sigurno ostaje su podaci o podacima - metapodaci.
     Čak i kada nestanu veb stranice , objave na društvenim mrežama , forumi prestaju da rade, a malo stranica se arhivira na platformama za arhiviranje trećih strana, mnoge velike korporacije i popriličan broj vlada čuvaju ogromne količine naših metapodataka. Tone i tone. U stvari, skoro sve-IP adrese, vremenske oznake, lokacije i komunikacijske zapise, pretraživanja na internetu, telefonske pozive, poruke ( ne uključuje zapisano napisali već vreme slanja i kome ) - svi ti podaci pohranjuju pružatelji internetskih usluga (ISP), tehnološki giganti (npr. Google, Meta) i vladine agencije (npr. NSA), Programi poput Prisma - koji deluje putem zakonski obaveznih "partnerstava" s velikim internet kompanijama - omogućavaju NSA-i da dobije sadržaj i metapodatke bez pojedinačnih naloga, čak i iz optičkih kablova . Agencija je postavila prisluškivače na podmorske kablove  Oko 90% svetske online komunikacije prelazi preko SAD-a. Uprkos tvrdnjama da su podaci zaštićeni  istraživači su otkrili da je moguće ponovo identifikovati pojedince na osnovu tih podataka.

     Informacije, praktično o nama,  čuvaju se u računarskim bazama podataka koje verovatno dobijaju fizički oblik, možda na čvrstim diskovima sistematski katalogizovanim i uskladištenim.

     Korporacije i vlade koje vode trajne zapise o našim metapodacima postale su sveznajuće , poput Boga. One mogu da sastave biografije naših života isključivo na osnovu metapodataka koje prikupljaju i čuvaju. Ovo može biti zastrašujuće iz perspektive sekularnih građanskih prava, nikada se ne zna za šta će podaci biti zlo-upotrebljeni. Moć koju imaju vlasnici podataka je ogromna. Vojne operacije mogu ubiti ljude na osnovu metapodataka koje vlade prikupljaju. Nacionalne sigurnosne agencije mogu prikupljati podatke od pružatelja usluga poput banaka i kompanija mobilne telefonije kako bi krivično gonile subjekte ili pojedince. Otkako su novinari počeli objavljivati ​​priče o aktivnostima NSA-e, na osnovu dokumenata koje je dostavio Edward Snowden, metapodaci su dospeli u žižu interesovanja. Postoje stotine zastrašujućih primera, čak i u zemljama koje se smatraju demokratskim.

Stvorili smo globalnu mrežu u kojoj je samo značenje komunikacije, samo značenje kulture, manipulacija. Sakupljači metapodataks ne samo da poznaju naše ponašanje, već ga i oblikuju. Meta-in AI sistem je, prema procurelim dokumentima , još 2018. godine imao kapacitet prikupljanja hiljada milijardi podataka svaki dan kako bi proizveo 6 miliona predviđanja ponašanja u sekundi. Prikupljanje podataka i AI motori koji analiziraju milijarde korisnika interneta mogli biti završiti neslavno. Već sada mi živimo u panoptikumu Jeremy Benthama sa ugrađenim sistemom kontrole u kom nas nadgledaju, a da mi ne znamo ko sve i zašto. Tehnološki nadzor nevidljivih stvara strah, prisiljava na oprez, drži pod kontrolom efikasnije nego gruba sila. Zapravo je prilično jednostavno, ili imamo punu slobodu, ili život u kom nikad ne znamo da li nas neko posmatra ili ne. 

  Asocira na staru ideju, meta- zapise..

Revelation/ Otkrivenje 13:16–14:4 on Papyrus 47 (recto; c. 250 AD)

KNJIGE..

     U hrišćanskoj religiji spominju se dve knjige..u Otkrivenju, neobičnom, kontroverznom i do danas uticajnom štivu kao što je bilo pre gotovo 2.000 godina, / 3:5, 13:8, 17:8, 20:12-15 i 21:27, 

  Otkrivenje je poslednja knjiga Novog zaveta, ubačena u kanon u četvrtom stoleću. I nakon toga nastavila je izazivati ​​rasprave, kritike pa i gnev,  od teologa Martina Luthera do autora D. H. Lawrencea. Do danas, istočno-pravoslavne hrišćanske crkve odbijaju koristiti Otkrivenje u javnom bogosluženju.
     Ko je napisao ovu knjigu i zašto? Među 30-ak sličnih knjiga pojavile su se od prvog do trećeg stoleća, zašto je ova preživela?
     Suštinski mi zapravo ne znamo ko je autor "Jovan" osim onoga što nam je on sam kazao, naime, da je hrišćanin koji se našao na ostrvu Patmos,( malo ostrvo uz obalu današnje Turske oko 90. godine nove ere) gde su ga Rimljani prognali zbog propovedanja Isusovog Evanđelja (Otkrivenje 1:9) Već u stihu 1 on ukazuje na to da je Otkrivenje dato njemu samom, Jovanu, a u stihu 9  on je još eksplicitniji: „Ja, Jovan, vaš brat koji s vama delim progonstvo i kraljevstvo i strpljivu izdržljivost u Isusu, bio sam na ostrvu zvanom Patmos zbog reči Božje i svedočanstva Isusova“.

     Tu je čuo Božji glas „kao zvuk trube“ kako kaže: „Ja sam Alfa i Omega... napiši šta si video, šta jeste i šta će se dogoditi posle ovoga.“ Ovaj stih nam daje nacrt Knjige Otkrivenja: (Otkrivenje 1:8-11). 

      Jovanov "ispisani svitak" predstavlja bestseler svih vremena.   Vekovima je čitaoce interesovale šta je to video, čuo , kakve je to vizije imao o budućnostil Privlačnost Otkrovenja leži u Jovanovoj poruci da zlo neće prevladati i da će biti osvećeno, u strahu od suda ali uz nadu koja poziva ljude da pronađu smisao u životnim sukobima i borbi, održavajući Božije - Isusovo svetlo u sebi.  

 
   Ko je upisan? Ko će biti spašen? 

   Čuvena debata Justina Mučenika s Trifonom dogodila se u Efezu oko 135. godine nove ere. U svom delu Dijalog s Trifonom (81.4), on piše: „Bio je među nama čovek po imenu Jovan, jedan od Hristovih apostola, koji je prorekao, otkrivenjem koje mu je dano, da će oni koji veruju u našeg Hrista živeti u Jeruzalemu hiljadu godina.“ Justin se ovde nesumnjivo poziva na knjigu Otkrivenja i povezuje je s apostolom Jovanom.
    U samom Otkrivenju 20:12-15, međutim, spominje se da će se suditi prema delima a oni  koji nisu zapisani  biće bačeni u ognjeno jezero.

  U Jovanovom Evanđelju, ( za koje tradicionalisti sugerišu da je autor isti, apostol Jovan ) za večni život predodredeni su , opet, vernici koji veruju u Isusa. . 

VIP GRUPA! 

    U  poglavlju 7:3-8 spominje se njih 144.000 odabranih "sluga Božjih" iz plemena Izraela.. gde je 12.000 zapečaćenih iz svakog od dvanaest plemena, a u 14:1-5 ponovo se spominju kako stoje s Jagnjetom na gori Sion. Ovo je simboličan broj za potpuni, otkupljeni Božji narod (Crkvu) zaštićen od Božjeg suda i gneva Antikrista.

iZRAELITI...novoiskovani termin..? 

                    Jovan Patmoski, kako ga je prikazao Teodoros Pulakis (1622-1692) 

BOG I SAVEST ! 

________________________

  I videh mrtve, male i velike, gde stoje pred Bogom; i knjige se otvoriše; i druga knjiga se otvori, koja je knjiga života; i mrtvi biše suđeni po onome što je napisano u knjigama, prema delima svojim.
I more predade mrtve koji bijahu u njemu; i smrt i pakao predadoše mrtve koji bijahu u njima; i svaki bi suđen prema svojim delima.
I smrt i pakao biše bačeni u ognjeno jezero. To je druga smrt.
I ko se ne nađe zapisan u knjizi života, bi bačen u ognjeno jezer
— Apokalipsa Jovana Patmoskog, 20:12-15 (KJV)

________________________

    U Bibliji se pojavljuje niz različitih viđenja poslednjeg suda koje je teško međusobno uskladiti. U Starom zavetu nalazimo pojam kolektivnog suda, dok Jovan Krstitelj naglašava ideju da se od poslednjeg suda spašava samo pojedinac, a ne i kolektivna grupa. Većina Novog zaveta shvata ovaj sud kao nešto što će se dogoditi u budućnosti. Jovanovo Otkrovenje je izuzetak, po tome što pretpostavlja sadašnji sud.Jovanovo je viđenje da onaj ko trenutno veruje u Isusa ima večni život, dok je nevernik već osuđen.

Otkrivenje opisuje poslednji sud "prema delima" / podrazumeva se veri kroz dela, jer dobra dela otkrivaju istinsku veru, a zla pokazuju neverovanje. Iako spasenje dolazi milošću, konačni sud ceniće istinsku transformaciju;

        . 

    Doktrina spasenja prema delima provlači se do danas na različite načine, a dilema oko prevlasti milosti ili dela toliko je ozbiljna da još uvek stvara prilične konfuzije. Milost ili milost i delo je u samoj srži, ne samo kao nešto što će se dogoditi u eshatu ili eshaton (ponekad nazvanom "poslednja vremena"), sa samo marginalnim značajem za svakodnevni život. I taj Poslednji sud je deo procesa konstitucije i transformacije čoveka- vernika, on ima etičke implikacije, bažne kako za pojedinca, tako i drušrvo. Ključno pitanje je koje etičke vrednosti.

Sa sholastikom stiže jedan odgovor, - savest. 1   Poimanje savesti naslanjao se na tradiciji i antičkog i istinski hrišćanskog nasleđa. Teološke i filozofske debate koje su se vodile dovele su do onih teorija savesti koje su odredile dalji razvoj do i nakon Kanta, i na čijoj je pozadini moderna Evropa formulisala svoj koncept savesti.“

Knjiga života, ona druga na Poslednjem sudu, počela se tumaćiti kao "knjiga savesnih " .

      Religija je suočila ljude sa Bogom ali i sa savešću, čime je postavljen novi temelj za pitanje kriterija - etičke kvalifikacije dela.  Za religiozne ljude savest je postala autoritet čija je čistoća istovremeno postala izraz vlastite sigurnosti spasenja ili – u slučaju nečistoće – neizvesnosti spasenja. Služiti Bogu stoga više nije značilo samo hvaliti ga, ići na Bogosluženje, moliti, osloniti se isključivo na njegovu milost, već pre svega ispitivati ​​sebe – odnosno svoju savest. 

       Knjiga vlastite savesti bila je otvorena. 

        Prekspitivanjr sebe funkcioniše, takoreći, kao preventivni vid eshatona, preuzimanje odgovornosti za ispravan život. Samospoznaja utemeljena na ispitivanju savesti tako je dobila propedeutsku funkciju, utoliko što je omogućila da se u iščekivanju zadnjeg čina izvedu potrebni životni zaključci.
     U kasnijim periodima, u usporedbi s tekstovima iz predreformacijskog razdoblja, upečatljiva je odsutnost svih referenci na bilo kakvu ulogu savesti, ona se naprosto izgubila. Pouzdanje u Kristovu milost zamenilo je meritokratsko ispravljanje vlastite savesti. Sa ovim pomakom promenio se fokus pažnje: od sebe prema Bogu kao pandanu prisutnom u savesti; od savesnog samoispitivanja u svakom delovanju, govoru i misli prema poverenju u milost. 

DANAS..

 
       Ispitivanje vlastitih postupaka po savesti postalo suvišno.  Boga je, zamenila, elita, u postliberalnoj državi, liber, knjiga života postali su naši onlajn metapodaci.

    Koga će ONI spasiti ?KO su ONI - VIP grupa , Carlsonovi IZRAELITI?

Tucker Carlson : 

Koja je građanska religija u SAD?
Koja je religija američke vlade?
Koja je religija Donalda Trampa? Očito nije hriščanstvo....

/ To je Izraelizam. To je odbrana Izraela. /
19.april 2026

Depopulacija - namerno smanjenje na Zemlji sa eugenističkim prizvukom ili ..kolonizacija.Svejedno, odabir je uvek na moćnima.

   Božji sud, kao posledica neprihvatanja Krista, obećani je život nakon smrti, večni život ili večnost u paklu. Bez obzira na veru, dela, čovek je osuđen na smrt, ni jedno od dela za života ne umanjuje njegovu grešnost. Ali ima nade..posle

   Ljudi sude za dela tokom života. Šta se dešava kada moćne, uticajne grupe bez suda odluče da su druge grupe ljudi „višak“. ne, to nije globalna zavera, već stav koji druge ljude tretira kao problem, nebitno da li su pravedni ili grešni, dete, odrastao čovek. Posledice su obično zastrašujuće .

    Danas je prilično lako saznati sve o svakome i napraviti izbor. Čovek i računar su se tako savršeno stopili da je moguće do perfekcije izgraditi profil skoro svakoga u bilo kom trenutku njegovog života jednostavnim gledanjem u Knjigu metapodataka i to iskoristiti u selekciji. Nije li to nova Knjiga života, sud ko će biti izabran a ko bačen u oganj bede, rata..

  ILUZIJA

   Śta je zaključak misli o Božijem i ljudskom sudu ? Ne odlučuje Bog ko ide u pakao već MI, naša dela, Bog od nas zahteva da se suočimo i ispravimo, da prihvatimo ili odbacimo njegob dar spasenja. U realnim životu ne odlučuje pojedinac o svojoj sudbini nego određeni pojedinci- grupe, sistem. Sa "Bogom" uvedene su koliko toliko čvrste etičke norme - savest, bez Boga prepušteni smo anarhiji sudova.
Treba li nam Bog da bismo bili ispravni? ..

      Da podsetimo na Ničeov povik ..Bog je mrtav!  Gubitak vere - istine i savesti- doveo je do računa koji se morao platiti a koji nismo očekivali. 

 
    "Luđak.- Niste li čuli za onog luđaka koji je u vedrim jutarnjim satima upalio fenjer, otrčao na pijacu i neprestano vikao: „Tražim Boga! Tražim Boga!“ - Dok su mnogi od onih koji nisu verovali u Boga stajali u blizini, izazvao je mnogo smeha. Je li se izgubio? upitao je jedan. Je li se izgubio kao dete? upitao je drugi. Ili se krije? Boji li nas se? Je li otišao na putovanje? Emigrirao? - Tako su vikali i smeali se.
Luđak je skočio među njih i probio ih očima. „Gde je Bog?“, povikao je; „Reći ću vam... Bog je mrtav. Bog ostaje mrtav. A mi smo ga ubili.“

     Možda su, Ničeovski mišljemo,  sve te reči, istina, savest, Bog, naše tvorevine- greške, slepoća,laži ili iluzije ! 

     Da li je laž da je savest ono u šta nas uverava nauka -  urođena sposobnost percipiranja šta je ispravno, a šta pogrešno u procenjivanju vlastitih postupaka. ? Biće da je laž, ..ili se “ krije, ili je otišla na putovanje, emigrirala…..

...."i mi, ljudi današnjice znanja, mi bezbožnici i antimetafizičari, i mi još uvek crpimo svoj plamen iz vatre koju je zapalila vera stara milenijumima, hrišćanska vera, koja je bila i Platonova, da je Bog istina, da je istina božanska ... Ali šta ako ovo verovanje postaje sve neverovatnije, ako se ništa više ne pokaže božanskim osim ako nije greška, slepoća, laž - ako se sam Bog pokaže našom najdužom laži?“ (GM 3.24) __________________

Godine 1912. Mark Gertler je naslikao Harveyja i njegovu suprugu Irene , ona u kvekerskoj odeći. (C) Umetnička galerija Leeds

Na kraju mala doza optimizma: 

bar se PO DELIMA POZNAJEMO...

POLITIČAR SAVESTI

"Spremni smo, ako bude potrebno, verujem, 
da položimo i život za naše sunarodnjake, 
ali ne možemo oduzeti život, čak ni na poziv države."

Thomas Edmund Harvey (1875-1955)

Iz istaknute kvekerske porodice iz Leedsa, Thomas E. Harbey bio je otvoreni pacifista i uoči ulaska Britanije u rat, 3. augusta 1914. godine, molio je Asquitha u Predstavničkom domu:

 „Uveren sam da ovaj rat, za velike mase zemalja Evrope, a ne samo za našu zemlju, nije narodni rat. To je rat koji su vodili – ovde ne mislim na naše vođe – ljudi na visokim položajima, diplomate koji rade u tajnosti, birokrate koji nemaju kontakta s narodima sveta, koji su ostatak starije zle civilizacije koja nestaje postepenim i mirnim metodama. Želim uputiti apel u ime naroda, koji je bez glasa osim u ovom Domu, da se uloži najveći napor da se spasi ova strašna olupina ljudskog života.“ 

 Harvey se tokom rata istaknuo kao zastupnik u parlamentu uveliko odgovoran za osiguravanje da je takozvana "klauzula o savesti" uvedena u Zakon o vojnoj službi iz 1916. godine.

 Kada je Asquith uputio apel neoženjenim muškarcima da se prijave u vojsku u decembru 1915. godine, Harvey je strastveno govorio u Donjem domu.:

 „Nema izuzetka za verska uverenja, za savesna uverenja, ma koliko duboka bila, i apelujem na premijera da bez odlaganja jasno iznese svoj stav celoj zemlji o ovom pitanju. To je od najveće važnosti... Verujem da je građanima moguće služiti državi bez kršenja viših zahteva u koje savesno veruju. Kada religija i savest govore čoveku da ne sme oduzeti ljudski život, verujem da država to treba prepoznati i da mu treba dozvoliti slobodu da pronađe druge oblike služenja koji mogu biti od najveće vrednosti za zajednicu.“  

    Konzervativni zastupnik George Lane-Fox je prokomentarisao: 'Kad bismo svi bili prigovarači savesti, kad bismo kao nacija bili prigovarači savesti, bilo bi samo pitanje vremena u uobičajenoj igri svetskih sila kada će ta nacija biti istrebljena. Ovi ljudi su potpuno pogrešno nastrojeni. Poštujem njihovu savest, iako ne poštujem toliko njihove glave.' izvor

_________________________

1

Katolički propovednici su razlikovali četiri vrste savesti: dobru, mirnu; dobru, uznemirenu; nečistu, uznemirenu; i nečistu, mirnu. Francuski filozof i esejista Pascal Bruckner već je koristio istu sliku u studiji o evropskom kompleksu krivice. Bruckner je također dao ime "katoličkim propovednicima": identifikovao je cistercita Bernarda od Clairvauxa (oko 1090–1153) i - misleći na njega - isusovca Louisa Bourdalouea (1632–1704) kao začetnike motiva četiri vrste savesti. I zaista, slika četiri vrste savesti može se naći u delima oba. Treba ukratko napomenuti da ni Pascal Bruckner nije dugovao svoje znanje o doktrini savesti Bernarda od Clairvauxa ili Louisa Bourdalouea direktnom čitanju, već, kako pokazuje u fusnotama, delu svog sunarodnika Vladimira Jankélévitcha (1903–1985). Jankélévitch, i sam filozof, objavio je 1933. godine studiju o "Lošoj savesti" ( La Mauvaise Conscience ). Ovo delo već sadrži referencu na četiri vrste savesti spomenute ranije, koje su kasnije ponovo obradili Bruckner i Leick.