https://www.rastko.rs/cms/files/books/4f4b85138f401.pdf
Tradicionalno na izučavanju mozga i svesti rade nauĉnici iz oblasti psihologije i neurologije. Ali za saznanja u oblasti rada mozga i postojanja i funkcionisanja svesti ni izdaleka nisu dovoljne ove dve oblasti nauke. Svest nije ni psihologija ni neurologija, jer one mogu samo da tumaĉe posledice, ali za saznanje uzroka postojanja odgovor mogu dati samo fundamentalne prirodne nauke, pre svega, one koje se bave postojanjem i svrhom sveta, a time i života i svesti kao njenog suštinskog dela. Njihova znanja iz fundamentalne fizike, hemije i organske hemije, matematike, molekularne biologije, genetike i informatike su više nego skromna pa je zato kod izuĉavanja svesti i njene suštine neophodan interdisciplinarni pristup. Naravno, da se ne osporavaju nauĉna ostvarenja do kojih su ove grupe nauĉnika došle, ali se mora shvatiti da je suština ovih pojava daleko fundamentalnija i kompleksnija od medicinskih stanovišta i tumaĉenja.
Pred nama su zasada, uglavnom, saznanja neurologa i psihologa i na njima će se ovog puta zasnivati kompletno razmatranje mogućnosti upravljanja ljudskom svešću kako pojedinca tako i na globalnom nivou. Naravno, da će se pri tom koristiti i mnoga druga znanja koja se odnose na kvantnu mehaniku, fraktalnu geometriju, teoriju polja i talasnih funkcija, teoriju etra, teoriju mreža, komunikacije, sinhronicitet, filozofiju, genetiku i dr.
Tako je od posebnog znaĉaja otkriće oscilacija od 35 – 75 Hz, koje verovatno potiĉu iz delova mozga povezanih sa svesnom pažnjom. Izgleda da one imaju nelokalne karakteristike, povezane sa prenošenjem informacija kroz mozak. Naravno, da treba oĉekivati i otkrića elektomagnetskih talasa novih frekvencija, pored već poznatih, a koja definišu nama poznata stanja funkcije mozga. Istraživanje elektromagnetne strukture mozga, prijem elektromagnetnih talasa iz spoljnjeg i unutrašnjeg okruženja (organizma), njihovo rasprostiranje i interakcija u neuronskoj mreži i ĉitavom organizmu, odašiljanje u okruženje i povratni elektromagnetni talasi indukovani poslatim (kompletno fiziĉko okruženje, ukljuĉujući i ljude), je tek na poĉetku. Ali, sve ovo je samo dobijanje, obrada i slanje ogromnog broja informacija (elektromagnetski talas – nosilac informacije) i mozak je samo biološki organizam koji obavlja ovu po život izuzetno važnu funkciju. Ovo još uvek nije svest ili um. Ostaje otvoreno pitanje odnosa funkcije mozga i uma. Um nije elektromagnetne prirode, on je iznad nje. Nauĉno problem treba usmeriti u dva pravca:
(1) istraživanje principa funkcionisanja mozga kao biološkog sistema i njegovog odnosa u organizmu;
(2) istraživanje prirode uma i njegovog odnosa prema mozgu.
Um je taj koji upravlja mozgom i celokupnim bićem i mozak ne determiniše um. Ceo koncept današnjeg istraživanja uma zasnovan je na materijalistiĉkim osnovama i filozifiji fragmentarizma prirode i otuda proizilazi da je mozak taj koji po principima materijalizma iz materije stvara um. To je pogrešan put, mozak je samo „radna stanica“ polja uma, koja ima za cilj da vrši transmisiju informacija i da u interakciji sa umom izvršava njegove odluke i realizuje ciljeve. Ta interakcija se obavlja na znatno dubljem fiziĉkom nivou nego što je to elektromagnetno(a) polje(a), ili neki od elektrohemijskih ili bioloških procesa. Naravno da je ovo itekako važno sa aspekta poznavanja prirode uma i uticaja na njegovu „funkciju“ od strane fiziĉkih polja (elektromagnetskih, i drugih) odnosno njihove interakcije sa umom kao nadređenom prirodom.
2. FUNKCIONISANJE MOZGA - TALASNO
Eksperimentima je potvrđeno da ljudski mozak emituje niskofrekventne elektromagnetske talase. Spektar moždanih talasa ima pet frekventnih oblasti: beta, alfa, teta, delta i gama. Beta talasi imaju frekvenciju od (14 – 50) Hz. Ovo su talasi koje mozak emituje u budnom stanju. Alfa talasi imaju frekvenciju od (8-13) Hz. Javljaju se neposredno pred spavanje ili nakon buđenja i imaju kljuĉnu ulogu kod opuštanja. Teta talasi se javljaju u rasponu od (4 -7) Hz. Oni se emituju za vreme spavanja sa snovima. Delta talasi su sa frekvencijom (0,5 – 3,5) Hz. Javljaju se pri dubokom snu bez snova. Tako u beta stanju smo usmereni prema spoljašnjem svetu, a u alfa prema unutrašnjem svetu. Teta i delta stanja prodiru duboko u unutrašnjost. Što su niže frekvencije moždanih talasa sve više ulazimo u podsvest. Moždani talasi imaju izvanredno velike talasne dužine koje leže u intervalu (6x106 – 3x108) m.
Karakteristike moždanih talasa se drastiĉno razlikuju od karakteristika radio talasa, talasa vidljive svetlosti, iks zraka i kosmiĉkog zraĉenja.
Beta talasi (13Hz – 40Hz) spadaju u brzotalasne aktivnosti i karakteristiĉni su za stanja povišene svesnosti, koncentracije i fokusirane pažnje. Dominiraju u našem budnom stanju kada je pažnja usmerena ka saznajnim ciljevima i spoljašnjem svetu. Kada je mozak uzbućen i aktivno učestvuje u nekoj mentalnoj aktivnosti, on generiše beta talase. Osoba koja je u nekoj aktivnoj konverzaciji biće u beta stanju. U žustroj debati proizvodiće visoke beta talase. Opseg beta talasa je širok (13-40 Hz), i deli se u manje podopsege od kojih je svaki asocirana sa posebnim mentalnim stanjima. U beta talase spadaju:
SMR (13-15Hz) talasi su nazvani tako jer se pojavljuju u senzorimotornom regionu, i povezani su sa inhibiranjem motornih odgovora.
Niski beta (16-20Hz) vezani su za rešavanje problema. Mogu biti i na frekvencijama od 12-15Hz, a ponekada i na frekvencijama
višim od 20 Hz.
Visoki Beta (19-36Hz), zovu ih i spiralni beta. U opsegu od 19-21Hz, ili 20-23, naješće se pojavljuju(jaĉi od beta 16-18Hz)
kod anksioznih osoba. Mogu biti povezani sa emocionalnim intenzitetom. Visoki beta u opsegu od 24-36Hz obiĉno se vide sa jakim
amplitudama kod osoba koje su zabrinute i ruminiraju (opsesivne misli).
Gama talasi (40Hz – 70Hz) su vezani za više mentalne funkcije, objedinjavanje podataka iz razliitih delova mozga u celinu i višu perspektivu. Vezani su za stanja hipersvesnosti, ali i za stanja intenzivnog stresa, panike, besa...Postoje i moždani talasi izvan ovog opsega koji su vezani za izuzetna stanja.
Delta talasi (0,5-3Hz) su povezani sa dubokim snom. Oni su dominantni talasi kod beba i mogu se videti i u budnom stanju. Kod odraslih, pojavljuju se u najdubljoj meditaciji i spavanju bez snova. Delta talasi su moždani talasi najniže frekvencije i najveće amplitude. Poznato je i to da ljudi spavaju u ciklusima od 90 minuta. Iz dubokog sna u delta talasima tada se prelazi u teta frekvencije, i dolazi do aktivnog sanjanja. U toj fazi spavanja dešavaju se brzi pokreti oĉiju (Rapid Eye Movement, skraćeno REM) zbog kojih se ta faza sna i naziva REM fazom. Kada se budimo, polako ulazimo u teta stanje, zatim u alfa stanje. U stanju sna obiĉno ima više od 50% delta talasa.
Teta talasi (3-7, 4-7 ili 4-8Hz) su spori i povezani su sa stanjima kao što su dnevno sanjarenje i pospanost. Pojavljuju se najćešće u snu, ali, takođe, dominiraju i u stanjima duboke meditacije. Optimalni nivo za duboke misli je opseg teta talasa. U tom opsegu, naša ĉula su povuĉena iz spoljašnjeg sveta i usmerena na unutrašnje signale. Teta stanja su mistiĉna zona koju obično doživljavamo kada se budimo iz sna ili padamo u san. Teta meditacija pojaĉava kreativnost, intuiciju i druge ekstrasenzorne sposobnosti. Frekvencija od 7 Hz vezana je za vizualizaciju.
Ovde se postavlja suštinsko pitanje, u kakvom su odnosu moždani talasi i svest. Suština svesti je ostala nerazjašnjena do današnjih dana. To je pokrenulo nova istraživanja mozga, najvećeg obima (Human Brain Project, EU, US), sa ciljem da se istraži fenomen svesti. Savremeni neurolozi su usmerili svoja istraživanja u mozak i polaze od pretpostavke da je svest rezultat elektrohemijske neuronske aktivnosti. Međutim, u fizici se fenomen odnosa svesti i mišljenja ispoljava kao nelokalni fenomen, tj kao nelokalnost kvantne teorije. Sistemi na izuzetno velikim udaljenostima razmenjuju informacije trenutno. Još jednom treba podvući da su istraživanje funkcije mozga i istraživanje svesti odnosno uma dva posebna istraživaĉka problema. Ovaj drugi je mnogo kompleksniji i fundamentalniji.
Gama talasi (40Hz – 70Hz) su vezani za više mentalne funkcije, objedinjavanje podataka iz razliitih delova mozga u celinu i višu perspektivu. Vezani su za stanja hipersvesnosti, ali i za stanja intenzivnog stresa, panike, besa...Postoje i moždani talasi izvan ovog opsega koji su vezani za izuzetna stanja.
Delta talasi (0,5-3Hz) su povezani sa dubokim snom. Oni su dominantni talasi kod beba i mogu se videti i u budnom stanju. Kod odraslih, pojavljuju se u najdubljoj meditaciji i spavanju bez snova. Delta talasi su moždani talasi najniže frekvencije i najveće amplitude. Poznato je i to da ljudi spavaju u ciklusima od 90 minuta. Iz dubokog sna u delta talasima tada se prelazi u teta frekvencije, i dolazi do aktivnog sanjanja. U toj fazi spavanja dešavaju se brzi pokreti oĉiju (Rapid Eye Movement, skraćeno REM) zbog kojih se ta faza sna i naziva REM fazom. Kada se budimo, polako ulazimo u teta stanje, zatim u alfa stanje. U stanju sna obiĉno ima više od 50% delta talasa.
Teta talasi (3-7, 4-7 ili 4-8Hz) su spori i povezani su sa stanjima kao što su dnevno sanjarenje i pospanost. Pojavljuju se najćešće u snu, ali, takođe, dominiraju i u stanjima duboke meditacije. Optimalni nivo za duboke misli je opseg teta talasa. U tom opsegu, naša ĉula su povuĉena iz spoljašnjeg sveta i usmerena na unutrašnje signale. Teta stanja su mistiĉna zona koju obično doživljavamo kada se budimo iz sna ili padamo u san. Teta meditacija pojaĉava kreativnost, intuiciju i druge ekstrasenzorne sposobnosti. Frekvencija od 7 Hz vezana je za vizualizaciju.
Ovde se postavlja suštinsko pitanje, u kakvom su odnosu moždani talasi i svest. Suština svesti je ostala nerazjašnjena do današnjih dana. To je pokrenulo nova istraživanja mozga, najvećeg obima (Human Brain Project, EU, US), sa ciljem da se istraži fenomen svesti. Savremeni neurolozi su usmerili svoja istraživanja u mozak i polaze od pretpostavke da je svest rezultat elektrohemijske neuronske aktivnosti. Međutim, u fizici se fenomen odnosa svesti i mišljenja ispoljava kao nelokalni fenomen, tj kao nelokalnost kvantne teorije. Sistemi na izuzetno velikim udaljenostima razmenjuju informacije trenutno. Još jednom treba podvući da su istraživanje funkcije mozga i istraživanje svesti odnosno uma dva posebna istraživaĉka problema. Ovaj drugi je mnogo kompleksniji i fundamentalniji.
Odavno je poznato da na raspoloženje ljudi i njihovu aktivnost utiĉu elektromagnetna i magnetna polja Zemlje i Sunca.
a) Električna i magnetna polja vrlo niskih frekvencija
Ova prirodna polja potiĉu iz dva izvora: Sunca i atmosferskih pražnjenja. To su polja frekvencije do 3 kHz. Na ovim frekvencijama, talasna dužina je veoma velika (6000 km za 50 Hz i 5000 km za 60 Hz). Elektriĉna i magnetna polja, u ovom opsegu, deluju nezavisno pa se tako i mere.
b) Jonosfera
Jonosfera je deo zemljine atmosfere , gde je koliĉina jona nastala delovanjem, uglavnom, sunĉeve radijacije na neutralne atome i molekule vazduha, dovoljno velika da utiĉe na prostiranje radio talasa. Jonosfera poĉinje na visini od 50 km od površine zemlje, ali je najuoĉljivija na visini od oko 80 km. Ĉine je smese gasova neutralnih atoma i molekula (uglavnom, kiseonika i azota) i kvazineutralna plazma (broj negativnih jona je približno jednak broju pozitivnih jona). U jonosferi se javljaju jonosferske magnetne bure i polarna svetlost.
Prema Dejanu Rakoviću, 1) jonosfera je vrsta unutrašnjeg displeja (monitora), povezanog sa elektromagnetnim poljem moždanih talasa, što se kreće relativistiĉkim brzinama... u koje se stalno “prepisuju” informacije iz moždane neuronske mreže (mehanizmom elektromagnetne indukcije). Svest, vezana za EM polje (moždanih talasa u jonskim gasovitim zgusnućima), samo je jedan od ĉetiri vida ispoljavanja jedinstvenog fiziĉkog polja, potvrđuje panteistiĉku ideju da je svest svojstvo prirode na svim nivoima – od mikroskopskog do makroskopskog, od nežive do žive materije. Jonosfera predstavlja dinamiĉku kolektivnu memoriju ĉitavih bioloških vrsta. Ĉovek je kao senzor ukljuĉen u kosmiĉku informacionu mrežu, sa mogućnostima da odašilje, prima, skladišti, prerađuje, vrednuje,...informacije
c) Sunce i njegova dinamika
Prema Dejanu Rakoviću, 1) jonosfera je vrsta unutrašnjeg displeja (monitora), povezanog sa elektromagnetnim poljem moždanih talasa, što se kreće relativistiĉkim brzinama... u koje se stalno “prepisuju” informacije iz moždane neuronske mreže (mehanizmom elektromagnetne indukcije). Svest, vezana za EM polje (moždanih talasa u jonskim gasovitim zgusnućima), samo je jedan od ĉetiri vida ispoljavanja jedinstvenog fiziĉkog polja, potvrđuje panteistiĉku ideju da je svest svojstvo prirode na svim nivoima – od mikroskopskog do makroskopskog, od nežive do žive materije. Jonosfera predstavlja dinamiĉku kolektivnu memoriju ĉitavih bioloških vrsta. Ĉovek je kao senzor ukljuĉen u kosmiĉku informacionu mrežu, sa mogućnostima da odašilje, prima, skladišti, prerađuje, vrednuje,...informacije
c) Sunce i njegova dinamika
Sunce je zvezda spektralne klase G2V (žuti patuljak), koja se sastoji od gasovite vrele plazme, koja je isprepletana magnetskim poljima. Sunce se sastoji iz više slojeva: jezgro,
zona radijacije, zona konvekcije, fotosfera, hromosfera, korona, sunĉeve pege, granule i protuberance (baklje). Ono je izvor života na
zemlji i najuticajniji faktor njene dinamike.
NASA :Sunĉeva magnetna polja se pripremaju za zamenu, što se događa jednom u 11 godina
Aktivnost sunca se manifestuje u raznim oblicima kako na površini, tako i u untrašnjosti
Sunca, ali uzrok za svu sunĉevu aktivnost je magnetno polje (Slika). Svi oblici aktivnosti pokazuju promene u toku jedanaestogodišnjeg
ciklusa, poznatom kao sunĉev ciklus.
Oblici sunĉeve aktivnosti su:
(a) Na fotosferi: - pege (mesta na kojima je temperatura niža nego u fotosferi i u kojima postoji jako magnetno polje)
- fakule (gušće, toplije i sjajnije oblasti nego fotosfera).
(b) Na hromosferi:
- plaže (gušće, toplije i sjajnije oblasti nego hromosfera)
- protuberance (mlazevi hromosferske plazme u koroni)
- erupcije ili flerovi (kratkotrajni bljeskovi koji se javljaju iznad mesta gde se u fotosferi nalaze pege).
(c) Na koroni:
- koronalne rupe
- koronalne kondenzacije
- sporadiĉni impulsi radio zraĉenja.
Jaka Sunĉeva aktivnost ima za posledicu da povećan broj elektrona i protona deluje na jonosferu i magnetosferu Zemlje, tako što menjaju intenzitet magnetnog polja zemlje kao i rezonantnu frekvenciju zemlje (tzv. Šumanovi talasi koji iznose 7,83 Hz). I zaista ove promene Zemljinog polja su u direktnoj vezi sa raznim fiziĉkim abnormalnostima. Znamo iz iskustva da kod jakih sunĉevih aktivnosti, onda kada sunĉeve baklje (flare) dopru do Zemlje, ljudi postanu agresivniji, broj samoubistava raste i u ekstremnim sluĉajevima nastaje masovna histerija. To ne treba da znaĉi da postoji principijelna opasnost od Sunĉevih aktivnosti, ali ljudska psiha nije u stanju da izađe na kraj sa ovim iznenadnim uticajima. To dejstvo nije fiziĉki osetljivo, deluje u prvom redu na našu podsvest.
Mišljenje da izmenjeno elektromagnetno polje može prouzrokovati proširenje svesti još nije priznato u konzervativnoj nauci. Razlog tog „nepriznanja“ je da su istraživanja rađena u vojnoj oblasti. Primera radi dr. Mihael Persinger koji je 1980 radio za NASA-u , mogao je na ispitanicima da izazove izmene svesti time što im je glave izložio magnetnom polju. Persingerova saznanja vodila su u novu oblast neurotehnologije. Ĉinjenica je da kroz anomalije Zemljinog magnetnog polja naše poimanje sveta biva izmenjeno. Pojaĉanim Sunĉevim aktivnostima će delovanja na ljude biti sve uoĉljivija. Prema statistikama o izdavanju lekova, korišćenje antidepresiva drastiĉno narasta. Korelacija između upotrebe psihofarmaceutika i anomalije magnetnog polja je statistiĉki signifikovana. To je znak da je ljudska psiha izložena promenama o kojima nije informisana.
Oblici sunĉeve aktivnosti su:
(a) Na fotosferi: - pege (mesta na kojima je temperatura niža nego u fotosferi i u kojima postoji jako magnetno polje)
- fakule (gušće, toplije i sjajnije oblasti nego fotosfera).
(b) Na hromosferi:
- plaže (gušće, toplije i sjajnije oblasti nego hromosfera)
- protuberance (mlazevi hromosferske plazme u koroni)
- erupcije ili flerovi (kratkotrajni bljeskovi koji se javljaju iznad mesta gde se u fotosferi nalaze pege).
(c) Na koroni:
- koronalne rupe
- koronalne kondenzacije
- sporadiĉni impulsi radio zraĉenja.
Jaka Sunĉeva aktivnost ima za posledicu da povećan broj elektrona i protona deluje na jonosferu i magnetosferu Zemlje, tako što menjaju intenzitet magnetnog polja zemlje kao i rezonantnu frekvenciju zemlje (tzv. Šumanovi talasi koji iznose 7,83 Hz). I zaista ove promene Zemljinog polja su u direktnoj vezi sa raznim fiziĉkim abnormalnostima. Znamo iz iskustva da kod jakih sunĉevih aktivnosti, onda kada sunĉeve baklje (flare) dopru do Zemlje, ljudi postanu agresivniji, broj samoubistava raste i u ekstremnim sluĉajevima nastaje masovna histerija. To ne treba da znaĉi da postoji principijelna opasnost od Sunĉevih aktivnosti, ali ljudska psiha nije u stanju da izađe na kraj sa ovim iznenadnim uticajima. To dejstvo nije fiziĉki osetljivo, deluje u prvom redu na našu podsvest.
Mišljenje da izmenjeno elektromagnetno polje može prouzrokovati proširenje svesti još nije priznato u konzervativnoj nauci. Razlog tog „nepriznanja“ je da su istraživanja rađena u vojnoj oblasti. Primera radi dr. Mihael Persinger koji je 1980 radio za NASA-u , mogao je na ispitanicima da izazove izmene svesti time što im je glave izložio magnetnom polju. Persingerova saznanja vodila su u novu oblast neurotehnologije. Ĉinjenica je da kroz anomalije Zemljinog magnetnog polja naše poimanje sveta biva izmenjeno. Pojaĉanim Sunĉevim aktivnostima će delovanja na ljude biti sve uoĉljivija. Prema statistikama o izdavanju lekova, korišćenje antidepresiva drastiĉno narasta. Korelacija između upotrebe psihofarmaceutika i anomalije magnetnog polja je statistiĉki signifikovana. To je znak da je ljudska psiha izložena promenama o kojima nije informisana.
__________________________
1. " U tom kontekstu, moglo bi se reći da jonosfera predstavlja dinamičku kolektivnu memoriju svih bioloških vrsta, koju neprekidno osvežavaju biološke jedinke sa periodičnošću i fazom svojih ultradijalnih ritmova.( D.Raković, Dj.Koruga, eds., ECPD & Čigoja, Beograd (1996)
str. 10
Коментари
Постави коментар