Da li Netanyahuova predstojeća poseta Trampu signalizira napad SAD-a na Iran?

Ovo je naslov teksta Larry C.Johnson-a, zapravo jedno od najčešćih pitanje koje visi u vazduhu pred sutrašnji susret ove dvojice političara.

Šta o ovome misli Johnson ?

" Ne znam hoće li se napad dogoditi ove ili sledeće nedelje, ali politički pritisak Trumpovih jevrejskih donatora je usijan i ne pokazuje znakove jenjavanja. Trampov poslednji sastanak s Netanyahuom 29. decembra bio je koordinacijska sesija o pokušaju podsticanja obojene revolucije u Iranu. To je propalo. Verujem da je Bibijev primarni cilj naterati Trumpa da povuče okidač protiv Irana."

"Jevreji imaju očigledan kompleks superiornosti”, napisao je jedan od komentatora. “Mnogi čine zlo, mnogi čine dobro kao i svi ostali. Čini se da je ovih dana mnogo više zla nego ikad." 

 
Odakle onda toliko prisutan antisemitizam sada ali i kroz istoriju?  Periodi iz istorije još uvek pomalo zbunjuju, antisemitizam ovih poslednjih godina sasvim izvesno uzrokuju Jevreji, preciznije, cionisti, cionizam... i njihov čvrsti stisak nad polugama moći u Americi. Da li to znači da religiozni ekstremizam ima odlučujuću ulogu? 

Izvesno objašnjenje jevrejskog- cionističkog problema može se naći u knjizi Izraela Shahak, Jewish History, Jewish Religion, the Weight of 3000 Years ( Jevrejska istorija, jevrejska religija, težina 3000 godina). 

Shazak ovako započinje knjigu. 

" Ova knjiga, iako napisana na engleskom i namenjena ljudima koji žive izvan Države Izrael, na neki je način nastavak mojih političkih aktivnosti kao izraelskog Židova. Te su aktivnosti započele 1965.-1966. protestom koji je u to vreme izazvao znatan skandal: Lično sam bio svedok kako ultrareligiozni Židov odbija dopustiti da se njegov telefon koristi u subotu kako bi pozvao hitnu pomoć za nežidova koji se slučajno srušio u njegovom jeruzalemskom komšiluku. Umesto da jednostavno objavim incident u medijima, zatražio sam sastanak s članovima Rabinskog suda u Jeruzalemu, koji se sastoji od rabina koje je nominovala Država Izrael. Pitao sam ih je li takvo ponašanje u skladu s njihovim tumačenjem židovske religije. Odgovorili su da se dotični Židov ponašao ispravno, čak i pobožno, te su svoju izjavu potkrepili upućujući me na odlomak u autoritativnom zborniku talmudskih zakona, napisanom u ovom stoleću.
Prijavio sam incident glavnim hebrejskim dnevnim novinama, Ha'aretz, čije je objavljivanje priče izazvalo medijski skandal.Rezultati skandala bili su, za mene, prilično negativni. Ni izraelske, ni dijasporne rabinske vlasti nikada nisu promenile svoju odluku da Židov ne sme kršiti subotu kako bi spasio život nežidova. Dodali su mnogo licemernog govora u smislu da ako posledica takvog čina dovede Židove u opasnost, kršenje subote je dopušteno, radi njih.

Postalo mi je očito, dok sam, crpeći znanje stečeno u mladosti, počeo proučavati talmudske zakone koji regulišu odnose između Židova i nežidova, da se ni cionizam, uključujući njegov naizgled sekularni deo, ni izraelska politika od osnivanja Države Izrael, a posebno ne politika židovskih podupiratelja Izraela u dijaspori, ne može razumeti ako se ne uzme u obzir dublji uticaj tih zakona i svetonazor koji oni stvaraju i izražavaju. Stvarna politika koju je Izrael provodio nakon Šestodnevnog rata, a posebno apartheidski karakter izraelskog režima na okupiranim područjima i stav većine Židova prema pitanju prava Palestinaca, čak i apstraktno, samo je ojačao ovo uverenje."

Već nakon čitanja ovih prvih redova knjige mogao bi se izvući zaključak o snažnom uticaju religije na Izraelsku državu. Šta pokazuju statistički detalji : 

 
 

Oko osam od deset (81%) odraslih Izraelaca su Jevreji , dok su ostali uglavnom etnički Arapi i verski muslimani (14%), hrišćani (2%) ili Druzi (2%). Arapske verske manjine u Izraelu su religioznije od Jevreja. I sve ove grupe su uglavnom društveno izolovane jedna od druge; u Izraelu praktično nema verskih brakova, a velika većina Jevreja, muslimana, hrišćana i Druza kaže da svi ili većina njihovih bliskih prijatelja pripadaju njihovoj vlastitoj verskoj grupi.

Gotovo svi Jevreji u Izraelu identifikuju se s jednom od četiri glavne verske podgrupe: Hiloni(„sekularni“), Masorti („tradicionalni“), Dati („religiozni“) i Haredi („ultraortodoksni“). Hilonimi su najmanje religiozni i čine otprilike polovinu izraelskih Jevreja (49%). Sveukupno, Datiimi (ponekad nazvani moderni ortodoksni Jevreji) uglavnom slede jevrejske tradicije, ali su više integrisani u moderno društvo od Haredima i politički se naginju desnici, posebno po pitanjima koja se odnose na sukob s Palestincima. Masorti zauzimaju verski srednji put, ali čini se da opada njihov udeo u izraelskim Jevrejima, dok Haredimi čine sve veći udeo (trenutno 9%).

Možda najjači pokazatelj velikih podela u izraelskom društvu jeste to što otprilike polovina izraelskih Jevreja (48%) kaže da Arape treba premestiti ili proterati iz Izraela, dok se sličan udeo (46%) ne slaže s tim. Osim toga, izraelski Jevreji i Arapi se ne slažu oko toga da li zemlja može biti jevrejska država i demokratija istovremeno. Oko tri četvrtine (76%) izraelskih Jevreja veruje da je to moguće, ali se relativno malo izraelskih Arapa (27%) slaže. I sve manji udeo izraelskih Arapa veruje da bi Izrael i nezavisna palestinska država mogli mirno koegzistirati (74% je u to verovalo 2013. godine, u poređenju sa 50% u novom istraživanju). Malo Jevreja (10%) kaže da palestinsko rukovodstvo iskreno traži mirovno rešenje, dok malo izraelskih Arapa (20%) misli da izraelska vlada istinski teži miru. Izvor

Sa druge strane Amerikanci su u ogromnoj meri protive beskrajnim ratovima i tako su glasali kada su glasali za Donalda Trumpa 2024. godine. Dve trećine republikanaca podržava pregovore s Iranom o njegovom nuklearnom programu, a ne vojnu akciju koja bi ga uništila.

Prema izraelskim medijima, tokom proteklih nekoliko nedelja, cela zemlja je zaokupljena jednim pitanjem: Hoće li Trump napasti Iran ili neće? To je postao glavni faktor pri planiranju ili odlučivanju o otkazivanju porodičnih odmora. U Tel Avivu se priča o tome imaju li se skloništa u podrumu, ojačanu sobu u stanu - ili planove za nepredviđene situacije kako bi pobegli kod rođaka u predgrađu čija je kuća povoljnija tokom potencijalnog regionalnog rata.Čini se da se Izrael sada povinuje Trumpu u onome što je dugo bio Netanyahuov glavni prioritet: suprotstavljanje Iranu. To bi moglo ići u korist Izraelu, zavisno o ciljevima napada, s obzirom na to da američka vatrena moć može učiniti mnogo više od izraelske. Tokom 12-dnevnog rata prošlog leta, iranske rakete ubile su najmanje 33 osobe u Izraelu , ranile više od 3.500 i prouzrokovale štetu od najmanje 1,5 milijardi dolara . Izraelska i američka protivvazdušna odbrana sprečile su da te brojke budu znatno veće.Šta bi bilo kada bi se Iranu suprotstavila Amerika!?

Sve što Izraelci sada mogu učiniti jeste da čekaju Trampa. Nakon dve godine genocida u Gazi, gde je Izrael ubio više od 71.800 Palestinaca, čini se da su SAD sada preuzele vodstvo i nadglasale Izrael kada se usprotivio prijemu Turske i Katara u odbor koji će nadgledati upravljanje Gazom. Ipak Iran poziva SAD da ne dozvole Netanyahuu da osujeti nuklearne pregovore pre sastanka s Trampom.

Pitanje s početka teksta o religiji i njenom uticaju na politička dešavanja gubi svaki smisao, odluke donose vodeće ličnosti u političkoj areni. Ovoga puta je to izgleda samo jedna: Tramp.