Politizacija obaveštajnih službi

"Jedna laž može uništiti carstvo!"

"Ministar odbrane Pete Hegseth otpustio je generala čija je početna obaveštajna procena američke štete na iranskim nuklearnim lokacijama razljutila predsednika Donalda Trumpa/ prema rečima dve osobe upoznate s odlukom i jednog zvaničnika Bele kuće..
Kruseovo otpuštanje dolazi dva meseca nakon što su u medije procurili detalji preliminarne procene američkih vazdušnih napada na Iran. Utvrđeno je da je iranski nuklearni program unazaden samo nekoliko meseci zbog vojnih napora, što je u suprotnosti s tvrdnjama Trumpa i izraelskog premijera Benjamina Netanyahua.

Republikanski predsednik, koji je proglasio iranski program "potpuno i u potpunosti uništenim", odbacio je izveštaj.

Ovo je početak poslednjeg posta Larry C.Johnson, bivšeg analitičara CIA-e, o jednoj od nekoliko smena u američkim obaveštajnim krugovima kao signal nastavak dugogodišnje posleratne politizacije službe, sablasne državne etike, potpune nemilosrdnosti, neodgovornosti. Demokratija, propisi, ništa više nema smisla u današnjem svetu.

    Brojni izvori o agenciju razotkrivaju najmračniju, uznemirujuću stranu rastuće moći i uticaja uskih krugova bogate elite pomoću službe na globalnu politiku. Najatraktivnija knjiga „Đavolja šahovska ploča“ Davida Talbota obiluje masom vrsne dokumentarne građe o zastrašujućem invazivnoj tajnoj sili i amoralu koji je prevladavao u američkoj tajnoj službi.

Allen Dulles, možda najmračnija figura, direktor CIA-e od 1953. do 1961. godine, što je i dalje najduži mandat u istoriji agencije.
U njoj se nalazi i izjava iz 1987. godine na samrtnoj postelji James Jesus Angletona, jednog od legendarnih šefova špijunske službe CIA-e: „Ako ste bili u sobi s njima, bili ste u sobi punoj ljudi za koje ste morali verovati da će zasluženo završiti u paklu.“

CIA, naravno, odbija da objavi dosijee o zločinima koji nisu njene samostalne akcije. Reklo bi se da su američki predsednici dozvolili njene monstruozne manipulacije, subverzije, ubistva. Da, neke jesu, ali postoji amorfna grupa neizabranih korporativnih advokata, bankara i obaveštajnih i vojnih zvaničnika koji formiraju američku " duboku državu ", postavljajući stvarna ograničenja političarima koji bi pokušalk izaći iz okvira. Tramp je najavio borbu protiv duboke države.

Trampova administracija namerava iskoristiti službu, kad zatreba ućutkati je, sprečiti da izveštava o stvarima koje im se ne sviđaju - a istinite su.

Za kraj jedan od važnijih dokumenata iz istorije agencije, Trumanova kolumna- napisana za The Washington Post, upozorenje o mešanju agencije u državnu politiku zabrinjavajićem pogrešnom tajnim operacijama.

"Ograničite ulogu CIA-e na obaveštajne poslove.“

Kada je Truman osnovao organizaciju 1947. godine, zamislio je nešto sasvim drugačije - neku vrstu dnevnih novina koje bi ga obaveštavale o događajima širom sveta koji bi mogli uticati na američku politiku. upravo se tokom Trumanovog predsedništva, CIA razvila i postala mnogo više od novinske agencije.

The Washington Post,
22. decembar 1963. – stranica A11

Harry Truman piše:
Ograničite ulogu CIA-e
na obaveštajne službe

Autor: Harry S. Truman
Autorsko pravo, 1963, Harry S. Truman

INDEPENDENCE, MO., 21. decembar — Mislim da je postalo neophodno ponovo razmotriti svrhu i delovanje naše Centralne obaveštajne agencije — CIA-e. Barem bih ovde želeo da iznesem prvobitni razlog zašto sam smatrao potrebnim da organizujem ovu Agenciju tokom moje administracije, šta sam očekivao da će raditi i kako će delovati kao ogranak predsednika.

Mislim da je prilično očigledno da je učinak predsednika na vlasti uglavnom onoliko efikasan koliko i informacije koje ima i informacije koje dobija. To jest, pod pretpostavkom da sam predsednik poseduje znanje o našoj istoriji, osetljivo razumevanje naših institucija i uvid u potrebe i težnje naroda, on mora imati na raspolaganju najtačnije i najnovije informacije o tome šta se dešava svugde u svetu, a posebno o trendovima i dešavanjima na svim opasnim tačkama u sukobu između Istoka i Zapada. Ovo je ogroman zadatak i zahteva posebnu vrstu obaveštajnog objekta.

Naravno, svaki predsednik ima na raspolaganju sve informacije koje su prikupile brojne obaveštajne agencije koje već postoje. Ministarstvo spoljnih poslova, odbrane, trgovine, unutrašnjih poslova i druga ministarstva stalno su uključena u opsežno prikupljanje informacija i obavila su odličan posao.

Ali njihove kolektivne informacije su prečesto stizale do predsednika u kontradiktornim zaključcima. Ponekad su obaveštajni izveštaji imali tendenciju da budu iskrivljeni kako bi se uskladili s utvrđenim stavovima datog ministarstva. To postaje zbunjujuće i, što je još gore, takve obaveštajne informacije su od male koristi predsedniku u donošenju pravih odluka.

Stoga sam odlučio da osnujem posebnu organizaciju zaduženu za prikupljanje svih obaveštajnih izveštaja iz svih dostupnih izvora i da ti izveštaji dođu do mene kao predsednika bez ikakvog "tretmana" ili tumačenja od strane ministarstva.

Želeo sam i trebao informacije u njihovom "prirodnom, sirovom" stanju i u onoliko sveobuhvatnom obimu koliko mi je bilo praktično da ih u potpunosti iskoristim. Ali najvažnija stvar u vezi s ovim potezom bila je zaštita od mogućnosti da se obaveštajni podaci koriste za uticaj na predsednika ili da ga navedu na nepromišljene odluke - i smatrao sam da je neophodno da predsednik sam razmišlja i procenjuje.

Budući da je odgovornost za donošenje odluka bila njegova - onda je morao biti siguran da se nikakve informacije ne skrivaju od njega iz bilo kog razloga, po nahođenju bilo kog odeljenja ili agencije, ili da se od njega skrivaju neprijatne činjenice. Uvek postoje oni koji bi želeli da zaštite predsednika od loših vesti ili pogrešnih procena kako bi ga poštedeli "uznemiravanja". Već neko vreme me uznemirava način na koji je CIA preusmerena sa svog prvobitnog zadatka. Postala je operativno, a ponekad i političko krilo Vlade. To je dovelo do problema i možda pogoršalo naše poteškoće u nekoliko eksplozivnih oblasti.

Nikada nisam pomislio da će, kada sam osnivao CIA-u, biti uključena u mirnodopske operacije na tajnoj osnovi. Neke od komplikacija i neprijatnosti koje smo, mislim, iskusili delom se mogu pripisati činjenici da je ova tiha obaveštajna ruka predsednika toliko udaljena od svoje predviđene uloge da se tumači kao simbol zlokobnih i misterioznih stranih intriga - i tema neprijateljske propagande Hladnog rata.

Sa svim glupostima koje je komunistička propaganda iznosila o "jenkijevskom imperijalizmu", "eksploatatorskom kapitalizmu", "ratnohuškačkim", "monopolistima" u svom pogrdnom napadu na Zapad, poslednje što nam je trebalo bilo je da se CIA iskoristi kao nešto slično subverzivnom uticaju na poslove drugih ljudi.

Dobro sam poznavao prvog privremenog direktora CIA-e, admirala Souersa, i kasnije stalne direktore CIA-e, generala Hoita Vandenberga i Alena Dalesa. To su bili ljudi najvišeg karaktera, patriotizma i integriteta - i pretpostavljam da to važi za sve one koji su i dalje na vlasti. Ali sada postoje neka pitanja na koja treba odgovoriti. Stoga bih voleo da se CIA vrati svojoj prvobitnoj zadatku kao obaveštajna služba predsednika i da se sve ostalo što može pravilno obavljati u toj posebnoj oblasti - i da se njene operativne dužnosti ukinu ili pravilno koriste negde drugde.

Odrasli smo kao nacija, poštovani zbog naših slobodnih institucija i naše sposobnosti da održimo slobodno i otvoreno društvo. Postoji nešto u načinu na koji CIA funkcioniše što baca senku na našu istorijsku poziciju i smatram da to moramo ispraviti.

 ____________ 

 Iz "Đavolje šahovske ploče“, knjige Davida Tabolta, odličnog štivo, epske špijunske priče koja je jednako zastrašujuća i odvratna koliko i istinita. Dodajte je u svoju kolekciju ili je koristite kao istorijski priručnik za ljude koji sumnjaju koliko daleko idu obaveštajne agencije u osvajanju sopstvene moći.