Moderni moral- šta nam o tome kažu vitraži Paradisa

Od crkve do muzičkog hrama

Paradisou Amsterdamu već pedeset godina nudi najelitnije pop koncerte. Velika dvorana ima kapacitet od 1500 posetilaca, na prvom spratu se nalazi mala sala kapaciteta 250 ljudi.

         Paradiso je smešten u bivšoj zgradi udruženja iz 1879. godine denominacije De Free Gemeente, koju su dizajnirali arhitekte G.B. Salm. i A.Salm ( otac i sin ) u neoromanskom stilu. 1965. godine je obavljena poslednja crkvena služba. prostor je korišten kao skladište tepiha. Zgradu je u 1967. okupirala grupa oko pedesetak hipija koja je taj prostor smatrala idealnim za svoj boravak. Brzo su je morali napustiti, ali je taj događaj bio povod za razmišljanje o otvaranju jednog takvog prostora za mlade. Ubrzo je osnovana opštinska agencija za brigu o mladima koja se zauzela za osnivanje i održavanje omladinskih centara.Već početkom 1968. otvoren je Paradiso.
   

paradiso u crvenoj,plavoj i beloj boji- fotografija Adrija Hazevoeta: Paradiso viđen s Leidsepleina (1970). Vesele boje su asocirale na narkotike

Već prvih meseci nastupile su poznate grupe poput Pink Floyda, The Pretty Things i Captain Beefhearta. Paradiso je ubrzo postao 'pop hram'. Do prošle godine, kad je proslavljen 50-godišnji jubilej u njemu je održano 26.000 događaja.                   

      Tokom prvog koncerta, te 1968.godine, atmosfera je bila jedinstvena, hipijevska. Prodaju droge policija je tolerirsala. Paradiso je od tog momenta postao magnet za mlade. Priča se da su očajni roditelji redovno stajali ispred, ili u hodnicima, tražeći svoje "izgubljeno" dete. Da, to su stvarno bile lude hipijevske seanse.

      Početkom osamdesetih godina Paradiso je od Ministarstva kulture dobijao novac za "umetničke događaje" i ta se praksa zadržala do danas. Paradiso je već dugo više od pop hrama sa dobrom muzikom. U njemu se održavaju podnevne matineje za decu, modne revije, kulinarski susreti, pozorišne predstave, erotski i underground filmovi. On je praktično otvoren 24 sata.

U pogledu zgrade Paradiso je dugo ostao isti.1993. godine je izvršena veća renovacija a zatim 2007-2008. Interesantno je spomenuti da su 1995. godine, za snimanje albuma Stripped, Rolling Stonesi glavnu dvoranu dizajnirali kao klub u New Orleansu .Tom prilikom su dodali improvizovani balkon. Balkon se pokazao kao izuzetno rešenje za dodatni prostor za posetioce pa je kasnije izgrađen stalni balkon.

VITRAŽI

      Sedamdesetih godina originalni vitraži crkve zamenjeni su ogledalima s unutrašnje strane i drvenim pločama sa vanjske. Tokom obnove 1993. godine dvojicu umetnika, Hansa van Houwelingenai Berend Strika angažovao je tadašnji direktor Paradisa Pierre Ballings.Njih dvojica su odlučili , možda u duhu nekadašnje rezidencijalne denominacije De Vrije Gemeente, za promišljanje etičke perspektive današnjice zadržajući prst na promeni MORALA tokom vremena. Bez žurbe, oni još uvek rade na tome, dakle punih 26 godina. Do sada je završeno jedanaest, za dvanaesti još nema dovoljno finansijskih sredstava.


      U sklopu te glavne teme "Moderni moral", svaki je prozor dobio svoje mesto u pregledu morala, običaja koji su se menjali za četvrt veka. Počelo se s usponom radne žene (prozor 1 iz 1993.), preko prvih MR pretraga, prvog kloniranog bića na svetu, ovce Dolly, do prvog istospolnog braka i važnosti fizičkog rada, do porasta nivoa mora, moderne monarhije (s inauguracijom Willem-Alexandera u Holandiji ) i potrage za "Obećanaom zemljom" prikazom izbeglica u čamcu. Taj prizor temeljio se na fotografiji koju je fotograf Massimo Sentini snimio 2014. i na kojoj je velika skupina izbeglica na premalom brodu kraj obale Libije.

Otkrivajući prvi vitraž "Obećana zemlja" Jonathan Holslaga je održao slovo o evropskoj migracijskoj istoriji, i obojica su odrecitovali par pesama o tome. 

Fotografije vitraža pogledati na Linku

       1.De Moeder, 1995-Majka       2, De liefde- ljubav 

 

1. Portret holandske šefice IT odelenja u velikoj praškoj kompaniji, Dorethee Lijenaar, okružene kancelarijskim nameštajem s karakterističnim računarom iz ranih devedesetih
2.  ovo je zapravo snimak ( MRI scan) koji su uradili umetnik Strik i njegova tadašnja devojka.  Ona je bila lekar  i to im je omogućilo da naprave snimak potajno noću                     

3. Portret ovce Dolly, stvaranje prvog kloniranog živog bića na zemlji( laboratorijski rad). Navodno, da bi pronašli Dolly među dvadeset drugih ovaca na škotskoj farmi, umetnici su povikali: "Dolly!"Jedna se istog trena okrenula i fotogenično pozirala.
4.Portret : umetnik Peter Giele kao personifikacija radnika. Razumljivo: s nekolicinom prijateljima on je obnovio prazno kino u Amsterdamu u čuvenu diskoteku Roxy. Giele je umro 1999. godine,a obnovljena zgrada je izgorela do temelja tokom oproštajne ceremonije

5. Het huwelijk - brak 2002  Fotografija je snimljena 31. marta 2001., na dan prvog istopolnog braka u Holandiji, dakle službene legalizacije braka dva istospolna partnera. Prema Van Houwelingenu i Striku, to je značilo temeljnu promenu na području ljudskih prava. Cvetni aranžman u prvom planu je slika  američkog umetnika Jeffa Koonsa, koga obojica obožavaju.
2. De identiteit- identitet- na slici je DNK profil,  Hansa van Houwelingena. Prvi put je ovom tehnikom bilo moguće preslikati (i slikati) ljudski genom. Rezultat je odobrio Forenzički laboratorij.

                           Već je sa prvih šest  vitraža umetnicima uspelo da daju upećatljive primere novih kretanja i promena . To se nastavilo i sa sledećim vitražima.

6. De dood- Smrt - 2006 Sedmi vitražom su Strik & Van Houwelingen portretirali "Smrt" fotografijom Andreae Voerman koja, ležeći na krevetu u svojoj najlepšoj odeći, eutanizira i istovremeno pritišće daljinski upravljač kamere. U isto vreme kad okončava svoj život, ona pritišće dugme kojim je započela njena besmrtnost na prozoru ekrana. Baš kao što se danas može kontrolaisati rađanje, može se i smrt regulisati odlukaom. Voerman je odlučila koju će odeću nositi, u kojoj boji, zahtevala je da krevet mora biti plav.

7.De kerk - crkva, 2007 Kroz temu "Crkva" umetnici su spojili lica svetaca iz ostataka vitraža starih prozora koje jeprikupila firma "Glas Machining Company Brabant" iz Tilburga, a sve iz zatvorenih crkava što jasno ukazuje na to koliko je Holandiju nemilosrdna pogodila de-kristijanizacija. Koji su likovi na ovom vitražu, nema se pojma. Firma Glassworks Company Brabant u Tilburgu, ima arhivu razbijenog vitraža iz 1880. Ovim vitražom su ponovno okupljanji stari poznanikci iz crkava kojih više nema.

Dekristijanizacija se desila i sa zgradom Paradiso;Crkva je izgrađena 1879. godine, gotovo je stotinu godina korištena kao crkva, dok u nju nisu upali hipici. Novi vitraži nisu postavljeni na stara mesta već u prizemlju glavne sale, ispod balkona. To malo ko zna. Tehničari rasvete nisu oduševljeni vitražom, jer su alergični na višak konkurentne vanjske svetlosti. To je razlog zbog kog su vitraži obično sakriveni iza roletni, što umetnici nisu želeli. 

8.De natuur, 2010 -9.De monarchie, 2016

Priroda             Monarhija

8. Shishmaref na Aljasci je prvo ostrvo koje je potonulo u more zbog porasta nivoavode, zbog čega je trajno evakuisan. Fotograf je Dan Lixenberg.

9. Za Holandiju je kraljevska porodica stub monarhije i bilo je za očekivati da će se na određeni način na vitražima pronaći smena.. Inauguracija Willem-Alexandera 30. aprila 2013. je bila puno opuštenija od one njegove majke 1980. („Nema kuće bez krunisanja“).

                                              11. Het beloofde land , 2019
                                                   Obećana zemlja

      Oni mašu, ne iz zadovoljstva, već da bi privukli pažnju, 25 kilometara udaljeni od libijske obale. Nagradnu fotografiju je snimio Massimo Sestini 7. juna 2014. iz helikoptera. Ne , to nije Noina arka puna životinja , već skupina ljudi sa raznih ratnih područja (koji se uglavnom ne spase). (izvor za podatke o vitražima ; De volkskrant, Šta nam kažu vitraži sa Paradisa  )

Obećana zemlja

       Evropsko stanovništvo se u ovom trenutku oseća ugroženo, ali u kojoj meri je to uzrokovano migracijom? Prema politologu i piscu Jonathanu Holslagu, (
speciajalnom savetniku podpredsednika  Evropske Komisije)  sama migracija  nije problem, problem je  slabljenje i podela unutar bogatog društva. U svojoj poslednjoj knjizi 'Mir i rat' Holslag je istraživao tri hiljade  godina politike moći  širom sveta, od asirskog carstva u Mezopotamiji i Parthijanaca u srednjoj Aziji do evropskog imperijalizma iz devetnaestog veka, od procvata grčkih država do Antika u nezaustavljivom usponu Kine kao svetske sile poslednjih godina.

"Izolacionizam je prirodni refleks u doba nesigurnosti, ali je, takođe, simptom opadajuće civilizacije. "