Ah, taj Niče

"....meni, koji sam naklonjen životu – čini da najviše znaju o sreći leptiri i mehuri od sapunice i sve što je od njihove vrste među ljudima."
Niče 

Znaš li

“da se sve na svetu večno vraća,

i mi s njim,

i da smo mi već večno puta bili na svetu,

i sve sa nama”;

da sve dok se ne dogodi

neuspevamo shvatiti 
vezu između nečega

izniklog  iz ničega:
tebe, večito u meni,

mene, večno u tebi.

da zato
“...nužno ostajemo (sebi strani,

ne razumemo sebe,
da .. "u sebi moramo videti  drugog".

Znaš li

da je sve između nas 

“ neizrecivo i bezimeno",
sreća  

“ leptira i mehura od sapunice” 

da  je sav nespokoj što
"duši stvara muku i slast

 i što je još i glad …utrobe”
raskorenjena večnost.

i da je jedini spas
ako najveći deo
svog budnog života provedeš
ne radeći ono što duša radije ne bi
ili makar ne toliko.

Avaj,

ukrcali smo se u različite vozove, 

na različitim smo prugama,

u odvojenom traženju 

sebe i smisla.

Iskorenjeni!

 “Verujemo zabludama čak i onda kada ih prozremo kao zablude.”

Niče