Telesni sat ~ harmonija ritmova

Pisana istorija je preplavljena tekstovim o ritmu prirode. Među njima su podatci o unutrašnjim senzorima u ljudskom organizmu, našem telesnom satu, odnosno telesnim ritmovima. Ova je tema sve aktuelnija u nauci. Uprkos postignutom napretku u saznanju čovek ne uspeva da ih praktično primeni. Novine se ne prihvataju tako lako zbog uvreženih navika ali i sve komplikovanijih uslova života.

Sopstveno poimanje vremena

Život organizujemo prema mehanizmu sata koji pokazuje svetsko vreme. Po njemu određujemo "vreme za jelo"čak i kada želudac nije prazan, "vreme za spavanje" kada ne osećamo pospanost... Biološki sat ima svoje, podjednako precicne znakove, usaglašene sa ritmom unutrašnjeg sistema funkcionisanja organizma i ritmovima svemira.

Trend specijalizacije u medicini umanjio je značenja dnevnih ritmova za zdravlje i bolest. Naišla sam na informaciju da je 1996. godine Američko medicinsko udruženje (AMA) zatražilo od Gallup organizacije istraživanje: znaju li lekari i javnost da se simptomi mnogih uobičajenih bolesti pogoršavaju u određeno doba dana ili noći, a smiruju u drugom vremenskom razdoblju? Kad se najčešće javljaju srčani udari ili napadi astme? Kad su simptomi sinuitisa, prehlade, kijanja i drugih alergija najgori? Kad je srčani pritisak najviši? Većina lekara, piše u toj informaciji koju su prenele dnevne novine, odgovorila je pogrešno na svako postavljeno pitanje. Prosečna odrasla osoba takođe je pogrešila. Čak i osobe s bolestima uključenim u ovo istraživanje nisu raspolagale važnim činjenicama koje bi im mogle pomoći u poboljšanju njihovog zdravlja i, možda, spasiti živote. Učestalost bolesti i podudaranja sa periodima dana ili godišnjeg doba običan čovek često spozna iskustvom, veče je uobićajeno vreme napada čira na želucu, pred zoru probleme imaju pacijenti sa napadom astme, jutro je vreme srčanih udara i tako redom.

RITAM 

Ceo kosmos, svi životni procesi biljaka, životinja i čoveka teku po određenom ritmičkom obrazcu, koji podrazumeva ravnomerno ponavljanje.

U NAMA ...

"Arhitekte, ( Smolensky i Lambergova Telesni sat), predviđaju da će kuća budućnosti biti "pametna" kuća, što znači da će biti opremljena računarskim senzorima koji će zapamtiti navike, paliti svetlo i radio u vreme kad obično ujutro ulazimo u kuhinju, kuvati vam kafu, podešavati grejanje ili klimatizaciju... Ali, mi već stanujemo u vrlo pametnoj kući, pametnijoj nego što bi ijedan kompjuter mogao biti. Ono što tom kućom upravlja, naš unutrašnji senzor, telesni biološki sat je grupa nervnih ćelija, koja oblikom i veličinom odgovara malom štampanom slovu "v". Jednim imenom te grupe ćelija se nazivaju suprahiazmatična jezgra ili SCN. SCN je nazvan prema svom položaju - supra (u značenju iznad) optičke hiazme, tj. velikog spleta nerava koji prenose informacije od oka do mozga. SCN počiva u hipotalamusu, koji je glavna organska žlezda, jer pomaže u regulaciji disanja, otkucaja srca, telesne temperature, krvnog pritiska, proizvodnje hormona i ostalih vitalnih telesnih funkcija.

Telesni biološki vremenski sistem radi kao prava poslovna kompanija, a SCN sedi u fotelji izvršnog direktora. Nervne veze u oku šalju SCN-u podatke o jačini raspoloživog svetla. SCN tumači te poruke i raspoređuje zadatke svojim zamenicima u hipotalamusu i susednoj hipofizi. Oni redom izdaju naredbe delovima sistema koji se nalaze negde u mozgu i organima u celom telu, redom sve do pojedinih ćelija radeći non-stop. Izveštaji sa terena utiču na povratak informacija do SCN-a, koji neprestano procesuira i menja radne zadatke.

Neobična ljudska ponašanja, kao što je putovanje kroz vremenske zone ili rad u smenama, uznemiruju osoblje. To je kao da istovremeno dobijaju naredbe od dva šefa, dnevnog načelnika i noćnog direktora. Neki radnici će poslušati jednog, neki drugog upravnika".

Pinealna žlezda i melatonin 

 Svaki dan, pre nego što se probudimo, telesna temperatura i krvni pritisak rastu, srce udara brže, žlezde ubrizgavaju hormone koji trebaju da nas pokrenu. Svako veče, pre nego što pođemo na spavanje, temperatura, otkucaji srca i krvni pritisak padaju, a telo se priprema za odmor.

Taj ustaljeni ciklus reguliše se u hipotalamusu. Najvažniji deo,veličine zrna graška, često nazivan trećim okom i postavljena duboko između moždanih hemisfera je Epifiza ili pinealna žlezda ili pineal glend. Ona je zadužena za modulaciju fotoperiodičnih – godišnjih funkcija u svakom zdravom ljudskom biću stoga je najodgovornija za cikluse bioritma. ” Telesnim satom“ žlezda upravlja i lučenje jednog od najznačajnijih hormona- melatonina. Ovaj hormon je najčešće poznat kao hormon koji reguliše ciklus spavanja, odnosno sled budnosti i spavanja. Tokom dana je lučenje ovog hormona potisnuto, tek s večeri, tj. noću, nedostatak sunčeve svetlosti podstiče njegovo oslobađanje zbog čega osećamo pospanost i ležemo na spavanje. Epifiza se aktivira svetlošću i ne može proizvoditi melatonin ako spavamo u osvetljenoj prostoriji. Ona može izlučivati melatonin jedino kada smo opušteni, relaksirani i kada spavamo, ili za vreme duboke opuštenosti, meditacije i vizulaizacije. Zbog svojih biohemijskih svojstava epifiza najviše privlači fluor iz tela i ako je zatrovana fluorom ona će se početi kalcificirati. Tada epifiza radi slabo ili jako slabo.

Melatonin ne reguliše samo spavanje.On utiče na rad i ostalih neurohormona u telu. Impulsi koje šalje metabolizuju tiroidnu žlezdu i ostale hormone.On im dotura energiju te na taj način doprinosi ravnoteži između različitih hormona, vršeći ujedno kontrolu nad različitim delovima našeg tela. Svaka ćelija u našem telu zahteva upravo energiju da bi mogla pravilno funkcionisati. Sa nastupnjem puberteta proizvodnja melatonina se reducira i tada obično, po prvi puta počinjemo imati problema s depresijama, nesanicama ili drugim poremećajima koji su vezani za smanjenu količinu proizvodnje melatonina. Ako organizam ne proizvodi melatonin u dovoljnoj količini, nedostatak može izazvati poremećenost celokupnog imunološkog sistema. Melatonin je, kako nauka sve više otkriva,regulator, regulatora.

______________________________________ 

  Ritam po starim tekstovima 

Reči iz Biblije podsećaju nas da su naši preci ritmičko ponašanje uzimali zdravo za gotovo: "Za svaku stvar postoji godišnje doba, i vreme za svaku svrhu pod nebom". Popis uključuje "vreme rađanja i vreme smrti", kao i "vreme ozdravljenja".

Same od sebe, dođoše bolesti među ljude, neke danju, neke noću", pisao je grčki pesnik Hesiod 700. godine pre Hrista. U IV veku p.n.e. grčki lekar Hipokrat uočio je pre tri stotine godina: "Ko god želi da se bavi medicinom, mora prvo da ispita godišnja doba i šta se u njima događa", i „trajanje svih pojava, može da se prirodno i jednostavno meri periodima. Ja nazivam periodima dan i noć, mesec i godinu, vreme koje se njima meri, a takođe i obavezno, mesečeve periode.” Ipak su naraštaji lekara tome pridavali malo značaja.

Najstariji opis cirkadijalnih ritmova biljaka potiče iz četvrog veka pre nove ere, kada je Androstenes, brodski kapetan koji je služio pod Aleksandrom Velikim zapazio dnevno pomeranje lišća indijske urme. Cikluse je ozbiljnije proučavao Jean Jacques Ortous de Mairan 1729, Carolus Linnaeus švedski biolog smislio je "živi časovnik" na principu otvaranja i zatvaranja biljaka kao meru vremena za dan, kasnije se ovim bavio i sam Darvin u radu “Sposobnost kretanja kod biljaka”. Jurgen Aschoff je prvi istraživao cirkadijalni ritam kod ljudi utvrđujući endogeni oscilator kod ljudi i to je postala osnovica daljih istraživanja.

Čak i pojam telesnih satova nije potpuno nov. Engleski pisac Robert Barton (Robert Burton) primetio je još u sedamnaestom veku: "Naše telo je kao sat; ako i jedan točkić nedostaje, svi ostali gube svoj prirodni red, i cela građa trpi: takva je zadivljujuća umetnost i harmonija koja čini čoveka.

  Nei Ching, klasični kineski spis o medicini, napisan 300. godine pre Hrista, utvrdio je postavku o zdravlju kao ravnoteži suprotnih principa: toplog i hladnog, suvog i mokrog, pasivnog i aktivnog. Jin (Yin) i Jang (Yang), mesec i sunce, dan i noć, muž i žena, zajedno predstavljaju ceo svemir. Jin i Jang ostaju središnji koncept kineske medicine. Taj princip predstavljen je crtežom koji pokazuje sunce i mesec u zagrljaju. Američka akademija medicine sna, vodeća profesionalna organizacija na području sna, koristi taj simbol kako bi ilustrovala svoj cilj: optimiziranje sna i budnosti.

Spomenici koje su sagradile stare civilizacije odražavaju poznavanje telesnog vremena kao i planetarnog vremena. Senke koje stvara sunce na visokim kamenim pločama Stouhendža (Stonehenge) izgrađenog u jugozapadnoj Engleskoj pre nekih 4000 godina, pokazuju promene u trajanju dana u toku godine. Hronobiološkinja Sju Binkli (Sue Binkley) otkrila je da jedan krug Stounhendža (Stoneheng) sadrži pravilan broj oznaka za izračunavanje menstrualnog ciklusa žene ili verovatnoće začeća.

UTICAJ MESECA 

Lunarni ciklus traje 29, 5 dana.
Obrazac naših fizičkih i mentalnih promena u ponašanju, tokom 24 časa se usklađuje sa poticajima kao što su svetlo i temperatura. Svi živi organizmi se adaptiraju na milje-varijacije uzrokovane zemljinom rotacijom. Na uticaj meseca na bioritam čoveka pisao je već pomenuti Hipokrat: „Trajanje svih pojava, može da se prirodno i jednostavno meri periodima. Ja nazivam periodima dan i noć, mesec i godinu, vreme koje se njima meri, a takođe i obavezno, mesečeve periode.

Krećući se oko Zemlje u smeru suprotnom od kazaljke na satu, Mesec stvara geomagnetska uzburkavanja koja snažno utiču na psihofizičko stanje ljudskog bića, na procese koji se odvijaju u unutrašnjosti Zemlje, kao i premeštanje, tj. kretanje vodenih i vazdušnih masa, što takođe, i dodatno utiče na većinu ljudi. Treba reći da se tečnost kao prirodna pojava, najviše nalazi pod uticajem Meseca (Lune) i bukvalno, sleduje njegovo kretanje, prati Mesec u stopu, stvarajući ozbiljna kolebanja koja možemo jasno uočiti kao plimu i oseku. Jedna ili dve velike plime i dve oseke u toku dana, zavisno od lokaliteta (24.8 h period) utiče na aktivnost organiyama mora i okeana. Mnoge školjke i račici su inaktivni tokom oseke.Interesantno je se isti organizmi ponašaju shodno tom bioritmu i u labaratorijskim uslovima. Ljudski organizam sadrži od 60-78% vode i takva činjenica dodatno objašnjava povezanost ljudskog bića i zavisnost njegovih stanja od kretanja, ritmova i svih mogućih promena Meseca, kao nebeskog tela. Uticaj meseca na psihofizičko stanje čoveka može imati različite oblike.Kod mnogih ljudi se mogu javiti glavobolje, nervna napetost,promena krvnog pritiska,težina u nogama i celom telu, razne vrste bolova. 

  Poštovanje tela je pitanje mentalnog sklopa 

 Većina ljudi nema puno izbora u određivanju vremena ( noćne smene, prekovremeni rad, obilje posla ~kod zaposlenih žena i sl. ). 

Pitanje je da li uopšte moguće jesti,spavati, trenirati i uopšte pridržavati se telesnog sata u uslovima kada je život okrenut naopako, u pokretu 24 sata? Šta treba činiti da ne naljutimo melatonin i mehanizme koje regulišu on i ostali hormoni i kako sebi, poštujući prirodu, možemo poboljšati život.

Pobedite vreme časovnika poštujući elementarni telesni ritam. Danju radimo, noću spavajmo. Najviše energije imamo ujutro, a zatim preko dana, sa oscilacijama. Preko dana organizam otvara izvore energije, a uveče ih zatvara kako bi se organizam odmorio(ritmovi se usporavaju noću).I ne zaboravimo da se nivo melatonina u telu povećava primanjem sunčevih zraka preko očiju.

______________
- Rene Decartes, koji je posvetio dosta vremena istraživanju epifize, nazvao ju je „glavnim sedištem duše“. On je verovao da je epifiza poveznica između intelekta i tela.
- Istočnjaci su povezivali epifizu s unutrašnjim trećim okom. Ovaj koncept su kasnije prisvojili pojedini hrišćanski mistici i spiritualisti kao i pripadnici drugih religija, te pripadnici New Age pokreta.
- Osnivači moderne metafizike kao što su Gurđieff, Ouspensky, Mouravieff i drugi, smatrali su da se više čakre – EM centri, aktiviraju samo kod ljudi s potencijalom – s dušom, dok kod onih koji nemaju dušu konglomerat između krunske čakre i srčane čakre nikada ne dovodi do pokretanja trećeg oka.